У ситуацији када редовни судови својим одлукама апеланту, као туженом у парници, наложе да се уздржи од узнемиравања тужитељице у посједу дијела пута ради пролаза не ради се о лишавању него о контроли коришћења имовине у смислу значења става 2 члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. С обзиром на то да је контрола коришћења заснована на закону, да није противна јавном интересу и да је пропорционална циљу којем се тежи, нема повреде права на имовину.
• Одлука број У-74/03 од 24. октобра 2003. године, ст. 35 и 42, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 3/04
У оквиру принципа контроле коришћења имовине из става 2 члана 1 Протокола број 1 разматрано је питање застаре потраживања, при чему се Уставни суд позвао на праксу Европске комисије за људска права (апликација број 13674/88 од 14. априла 1989. у предмету Cyril Albert Warner против ВБ), према којој је у оквиру ограничења у погледу остваривања грађанских права и могућност приговора застаре тужбених захтјева. Закључено је да није било повреде овог права с обзиром на то да су судови правилно рачунали рок застаре.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1/03 од 15. јуна 2004. године, ст. 23–31, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 34/04, наплата комуналних услуга
Фактичке статусне промјене нису попраћене адекватним правним поступцима у складу с важећим законом којим се уређује та материја, па се тужени не може ослободити обавезе да плати осигуравајући износ апеланту. Такав закон мора да буде у складу са стандардима члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију и нико се не може ослободити својих обавеза само због тога што фактичке промјене за које је одговоран нису правно регулисане, а што је било обавезно, између осталог, ради безбједности заинтересованих трећих лица.
• Одлука о меритуму број АП-1115/04 од 17. новембра 2005. године, ст. 32 и 38, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 25/06
Нема повреде права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију када је новчани износ који је апелант положио као јемство у замјену за раније одређену мјеру притвора постао приход буџета кантона јер апелант није испоштовао обавезе преузете приликом прихватања јемства будући да је након полагања јемства постао недоступан органима гоњења.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2667/07 од 25. септембра 2009. године, став 30, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 99/09
