Дипломирао је на Институту за политичке студије у Паризу, дипломски студиј јавног права и економије. Такође је дипломирани књижевник и бивши студент Националне школе за управу (1970–1973).
Био је управник у Министарству привреде и финансија, шеф Кабинета Андреа Росиноа, члан Савјетодавног одбора за ревизију Устава, савјетник Андреа Росиноа и директор Међународног института за јавну управу, државни вијећник, те главни извјестилац Комисије за уставне архиве Пете републике. Био је и члан Уставног суда Кнежевине Андоре. Предсједавао је Француским удружењем уставног права, био је потпредсједник а касније и предсједник Међународне асоцијације уставног права, био је члан Управног одбора Француске асоцијације политичких наука. Основао је и водио с Лујем Фавореом Преглед француског уставног права издавачке куће Presses Universitaires de France. Хришћански универзитет „Dimitrie Cantemir“ у Букурешту додијелио му је наслов доктора honoris causa. Члан је Европске групе за јавно право. Ради на Институту за политичке студије у Паризу као предавач и директор семинара, а био је и предавач у Центру за струковно образовање и усавршавање Министарства привреде и финансија. Предавао је Уставно право Пете републике, Парламентарно право, Упоредно европско уставно право, Упоредну уставну правду, Упоредну уставну парницу и Историју уставног права.
На дужност међународног судије Уставног суда Босне и Херцеговине ступио је у јулу 2002. године. Мандат у Уставном суду му је престао у децембру 2003. године.
