Конференција европских уставних судова

Уставни суд БиХ постао је члан Конференције европских уставних судова (Conference of European Constitutional Courts) на припремном састанку XII конгреса европских уставних судова, одржаном у Бриселу 2000. године.

Оснивање Конференције европских уставних судова иницирали су уставни судови Савезне Републике Њемачке, Републике Аустрије, Републике Италије и бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Прва Конференција европских уставних судова одржана је 1972. године у Дубровнику, о теми „Надлежност уставних судова и правне посљедице његових одлука“. Циљ иницијативе је било стварање оквира за размјену искустава о уставносудској пракси и јуриспруденцији у општем, европском контексту, уз дужно поштовање начела судске независности. Током година повећавао се број чланица Конференције и она данас броји 41 пуноправну чланицу – европске уставне судове и друге највише судове који обављају функције уставног суда. Пораст броја чланова наметнуо је потребу развоја формалног правног оквира у којем Конференција дјелује, па је на Конгресу у Варшави 1999. године усвојен Статут, а три године касније, на Конгресу у Бриселу, усвојен је и Правилник Конференције.

Чланом 3 Статута утврђени су циљеви Конференције „...промовисаће размјену информација о методама рада и уставносудској пракси између чланова и размјену мишљења о институционалним, структурним и оперативним питањима која се тичу јавног права и уставног судовања ... предузимаће кораке у правцу унапређења независности уставних судова као кључног фактора у гарантовању и примјени демократије и владавине права, с посебним нагласком на обезбјеђење заштите људских права ... подржаваће напоре да се одржавају редовни контакти између европских уставних судова и сличних институција“.

Према Статуту, тијела Конференције су: 1. „Круг предсједника“, главно тијело за доношење одлука које се састоји од предсједника уставних судова и институција које имају статус пуноправног члана, 2. Конгрес, који се одржава сваке треће године, којем присуствују пуноправни чланови, придружени чланови, али такође и посматрачи. Предсједник суда који је домаћин наредног конгреса предсједава Конференцијом и Кругом предсједника, а исти суд обавља функцију Секретаријата Конференције.

Свјетска конференција уставних судова

Уставни суд БиХ је пуноправни члан Свјетске конференције уставних судова (World Conference on Constitutional Justice) од јануара 2013. године.

Свјетска конференција уставног судства основана је на иницијативу Венецијанске комисије, с циљем окупљања уставних судова и других највиших судова који обављају функцију уставне контроле широм свијета. Венецијанска комисија је пружила подршку у изради Статута Конференције, који је ступио на снагу 24. септембра 2011. године, те пружа континуирану подршку у раду Конференције и организацији Конгреса Конференције.

Конференција данас има 117 чланова – уставних судова, уставних вијећа и врховних судова из Африке, Америке, Азије, Аустралије/Океаније и Европе. Конференција промовише уставну правду као кључни елеменат демократије, заштите људских права и слобода и владавине  права. Своје циљеве остварује путем организације редовних конгреса, учествовањем у регионалним конференцијама и семинарима, размјеном искустава и судске праксе, као и пружањем корисних услуга члановима Конференције на њихов захтјев (члан 1 Статута Конференције).

Према Статуту, главна тијела Конференције су Генерална скупштина, Биро и Секретаријат. Генералном скупштином руководи суд домаћин Конгреса. Предсједништво Бироа се смјењује годишње по начелу ротације групе судова, при чему је на групи судова да изабере представнике. Венецијанска комисија обавља функцију Секретаријата Конференције.

До сада су одржана четири Конгреса:

1. 24–26. јануар 2009. године, Cape Town, Јужноафричка Република, о теми „Утицај уставног судства на друштво и на развој глобалне јуриспруденције о људским правима“;
2. 16–18. јануар 2011. године, Рио де Жанеиро, Савезна Република Бразил, о теми „Подјела власти и независност уставних судова и еквивалентних тијела“;
3. 28. септембар – 1. октобар 2014. године, Сеул, Република Кореја, о теми „Уставно судство и друштвена интеграција“;
4. 11–14. септембар 2017. године, Вилњус, Литванија, о теми „Владавина права и уставно судство у модерном свијету“.

Европска комисија за демократију путем права

Сарадња Уставног суда БиХ и Европске комисије за демократију путем права – Венецијанска комисија (European Commission for Democracy through Law) почела је 1997. године, а интензивирана је од 2002. године када је Босна и Херцеговина постала чланица Савјета Европе и приступила парцијалном уговору Савјета Европе којим је 1990. године установљена Европска комисија за демократију путем права.

Европска комисија за демократију путем права, познатија као Венецијанска комисија, независно је савјетодавно тијело Савјета Европе које се бави уставним питањима. Улога Венецијанске комисије је давање савјетодавних мишљења државама чланицама, а нарочито пружање помоћи државама да ускладе свој правни систем и институционалну структуру с европским стандардима и међународним искуствима у подручју демократије, људских права и владавине права. Комисија, такође, помаже да се обезбиједи дисеминација и консолидација заједничког уставног насљеђа. Она има јединствену улогу у управљању конфликтима и пружа „хитну уставну помоћ“ државама у транзицији. Комисија прати три области, у којима и ради: демократске институције и основна права, уставно судство и редовно судство, те изборе, референдуме и политичке партије.

Венецијанска комисија тренутно има 62 чланице: 47 које су чланице Савјета Европе и 15 других држава. На пленарној сједници Комисије учествују Европска комисија и ОЕБС. Сједиште Комисије је у Стразбуру, Француска, а пленарне сједнице одржавају се у Венецији, четири пута годишње.

Бивши судија Уставног суда БиХ Златко М. Кнежевић је члан Венецијанске комисије у име Босне и Херцеговине. Раније је члан Комисије био и бивши судија Уставног суда БиХ проф. др Ћазим Садиковић.

Сарадња с Венецијанском комисијом одвија се и посредством службеника за везу, тј. овлашћеног представника Суда који је одговоран за испуњавање обавеза Суда према Комисији, одговара на молбе овлашћених представника других држава чланица за достављање информација о правном оквиру и судској пракси, доставља одлуке Суда за базу судских одлука, односно за Билтен Венецијанске комисије и др.