Европски суд за људска права је међународни суд успостављен 1959. године са сједиштем у Стразбуру. Његова надлежност је да одлучује о појединачним или међународним захтјевима који се односе на повреду грађанских и политичких права садржаних у Европској конвенцији о људским правима. У тренутку када утврди да је нека држава повриједила неко од тих права, Суд доноси пресуду која је обавезујућа за државу. Суд се састоји од броја судија једнаког броју држава чланица Савјета Европе које су ратификовале Конвенцију за заштиту људских права и основних слобода (тренутно их је четрдесет седам). Судије поступају и суде у личном својству и не представљају државу.
Однос с Европским судом, осим у домену струке, огледа се и у томе да национални судови прихватају судске одлуке овог ваннационалног судског тијела, што је изузетна чињеница чији је резултат, развојем односа између Европског суда и националних уставних судова, између осталог, успостављање универзалног система заштите људских права и основних слобода, те владавине права. У том систему, уз међусобну толеранцију, национални уставни и други национални судови и Европски суд успостављају високе стандарде у том погледу. Уставни суд БиХ доприноси томе како високим стандардом вриједности својих одлука тако и непосредном сарадњом у размјени мишљења и стајалишта према најосјетљивијим питањима заштите људских права и основних слобода, те учествовањем у савјетовањима и на семинарима.
Од маја 2019. године Уставни суд је члан Мреже високих судова која је основана на иницијативу и у оквиру Европског суда за људска права. Циљ успостављања Мреже је унапређење дијалога и примјене Конвенције, односно стварање практичног и корисног средства размјене релевантних информација о конвенцијској судској пракси и повезаним питањима.
