Интернет (cyber) насиље као облик насиља у породици • Пропуст власти да приступе кривичној истрази из перспективе насиља у породици • Кршење чл. 3 и 8 Конвенције

Чињенице и наводи подноситељице представке

Предмет се тиче навода подноситељице представке о насиљу у породици (физичко насиље и понављајуће пријетње смрћу). Подноситељица представке је у децембру 2013. и јануару 2014. године поднијела пријаве против свог супруга због насиља и пријетњи. Крајем јануара 2014. године пар се развео.

Подноситељица представке је у марту 2014. године, као дио доказног поступка, затражила претрагу породичног рачунара тврдећи да је њен бивши супруг неовлашћено приступао њеним електронским рачунима, укључујући и њен Фејсбук профил, те копирао њене приватне разговоре, документе и фотографије. Након тога је у септембру 2014. године поднијела нову пријаву због кршења повјерљивости своје преписке.

Тужилаштво је у фебруару 2015. године обуставило случај уз образложење да, иако је бивши супруг подноситељице представке пријетио да ће је убити, његово понашање није било довољно озбиљно да би било означено као кривично дјело. Такође је одлучило одбацити као неблаговремен приговор подноситељице представке у вези с повредом повјерљивости њене преписке. Тужилаштво је бившем супругу подноситељице представке изрекло административну казну у износу од око 250 евра. Подноситељица представке се безуспјешно жалила Тужилаштву прије него што је поднијела жалбу првостепеном суду који је потврдио закључке Тужилаштва посебно истичући да њени наводи у вези с повредом повјерљивости њене преписке нису повезани са садржајем предмета те да су подаци објављени на друштвеним мрежама јавни.

Позивајући се на чл. 3 и 8 Конвенције, подноситељица представке се жалила на неефикасност кривичне истраге због насиља у породици које је претрпјела. Навела је да њена лична безбједност није била адекватно обезбијеђена. Такође је критиковала одбијање власти да размотре њену пријаву у вези с кршењем њених права на повјерљивост преписке које је учинио њен бивши супруг.

Оцјена Европског суда

Европски суд је, између осталог, нагласио да је првостепени суд закључио да пријетње упућене подноситељици представке нису биле довољно озбиљне да би се сматрале кривичним дјелом и да није било непосредног доказа да јој је лезије проузроковао бивши супруг. Европски суд је нагласио да такви закључци не могу имати одвраћујући учинак довољан за сузбијање тако озбиљне појаве попут насиља у породици, посебно ако се узме у обзир да ниједан дио истраге није омогућио идентификацију одговорног лица.

Европски суд је даље нагласио да је Влада истакла да је ефикасност истраге била угрожена зато што је подноситељица представке покренула поступак пред надлежним тијелима тек неколико дана након наведених догађаја и зато што се насиље које је претрпјела догодило једном. Европски суд је посебно нагласио да у околностима овог предмета понашање подноситељице представке не показује да је учинила пропуст, посебно с обзиром на то да је у случајевима насиља у породици потребно узети у обзир и психолошки ефекат. Европски суд је нагласио да није представљен доказ на основу којег би се овом предмету приступило с неког другог аспекта, осим с аспекта насиља у породици, а једнократна природа пријављеног насиља не може довести до другачијег закључка.

Европски суд је посебно истакао да се и у домаћем и у међународном праву насиље у породици не ограничава само на физичко насиље, него обухвата и психичко насиље или узнемиравање. Осим тога, интернет насиље тренутно је препознато као аспекат насиља над женама и дјевојкама, те се може јавити у различитим облицима попут повреда приватности помоћу информатичких система, упада у рачунар жртве и узимања и дијељења података и слика те манипулисања њима, укључујући и личне податке.

Такође је нагласио да домаћа надлежна тијела нису испитала основаност кривичне пријаве у вези с повредом тајности дописивања коју је поднијела подноситељица представке. Подноситељица представке је тврдила да је њен бивши супруг без допуштења претражио њене корисничке рачуне на интернету, њен рачун на Фејсбуку и да је имао копије њених приватних разговора, докумената и фотографија. Како је истакао Европски суд, подноситељица представке упутила је на скуп података и електронских докумената који нису били ограничени на податке који су били објављени на друштвеним мрежама. Закључак првостепеног суда према којем су предметни подаци јавни, према мишљењу Европског суда, био је проблематичан јер национална надлежна тијела нису испитала основаност тврдњи подноситељице представке како би могла утврдити природу предметних података и комуникације.

У коначници, Европски суд је закључио да националне власти нису испитале основаност тврдњи подноситељице представке према којима је њен бивши супруг незаконито пресрео, прегледао и сачувао њену електронску комуникацију. Нису предузеле процедуралне мјере ради прикупљања доказа који би омогућили утврђивање стварних чињеница и њихове правне карактеризације. Надлежна тијела показала су претјеран формализам јер су искључила било какву повезаност са случајем насиља у породици, о којем их је подноситељица представке већ обавијестила, и стога нису узела у обзир различите облике у којима се може јавити насиље у породици.

Европски суд је истакао да национална тијела нису приступила кривичној истрази у контексту насиља у породици те тако поступајући нису одговорила на начин који би био примјерен озбиљности чињеница које је пријавила подноситељица представке. Истрага насилног понашања је била мањкава и није спроведено испитивање основаности пријаве повреде тајности дописивања која је, како је сматрао Европски суд, уско повезана с пријавом насиља. Стога је дошло до непоштовања позитивних обавеза у складу са чл. 3 и 8 Конвенције и повреде тих одредби.