Члан 46 Европске конвенције • Обавезујућа снага и извршење пресуда • Притужбе подносиоца представке ограничене на нови период и нове чињенице након оних који су обухваћени претходним утврђењем повреде поступка из члана 3 Европске конвенције • Члан 46 не спречава Европски суд да испита нову представку • Наставак неефикасне истраге притужби на полицијско злостављање • Утврђено кршење члана 3 Европске конвенције

Чињенице предмета и наводи подносиоца представке

Правоснажном пресудом Европског суда од 20. јуна 2019. године у предмету подносиоца представке број 34199/09 утврђена је, између осталог, повреда члана 3 Конвенције због мучења којем је био подвргнут док је био у незаконитом притвору и због недостатка ефикасне истраге о његовим притужбама за злостављање. У поступку извршења пресуде истрага о злостављању подносиоца представке поново је покренута у августу 2019. године и спроведене су одређене истражне радње. Подносилац представке је у новембру 2019. године главном тужиоцу Украјине и министру правде Украјине поднио захтјев за испитивање његове притужбе за злостављање. Подносилац представке је 11. децембра 2019. године обавијештен о покретању кривичног поступка.

Подносилац представке је 12. децембра 2019. године поднио нову представку број 2705/20. Притужбе подносиоца представке у том предмету односе се на адекватност и дјелотворност радњи и/или пропуста који су се десили након пресуде из 2019. године. Током испитивања 2021. године подносилац представке је именовао тројицу полицајаца за које је вјеровао да су умијешани у његово злостављање. Након тога нису предузете никакве друге истражне радње. Одлуком суда одобрен је захтјев подносиоца представке и наложен додатни судскомедицински преглед. Подносилац представке је поднио жалбу регионалном тужилаштву због пропуста истражиоца да спроведе истрагу на вријеме. Тужилаштво је обавијестило подносиоца представке да истрага „није у потпуности у складу са захтјевима ефикасности и да су дата упутства истражиоцу у погледу даљњих радњи“. Истражилац је затражио да се поступак обустави јер није могуће утврдити ко су починиоци, као и због наступања застарјелости (петнаест година за дјело из члана 365 став 2 Кривичног законика). Судови су такав захтјев одбили јер нису нашли основ за обустављање поступка с обзиром на то да је подносилац представке јасно именовао лица за која сумња да су починиоци кривичног дјела.

Позивајући се на члан 13 Конвенције, подносилац представке се жали на континуирани пропуст државе да истражи његове притужбе за злостављање и након што је донесена пресуда Европског суда из 2019. године.

Оцјена Европског суда

Европски суд је сматрао да притужбу треба испитати у смислу члана 3 Европске конвенције. Указао је да се случај односи на неефикасност наставка истраге о жалбама подносиоца представке за злостављање током новог периода који спада у надлежност Суда ratione materiae, односно од јуна 2019. године па надаље.

У погледу тврдње Владе да подносилац представке није предузео никакве радње како би показао свој интерес за истрагу, Европски суд је поновио да је обавеза државних органа да дјелују на сопствену иницијативу у случајевима злостављања од државних агената и да је на властима била обавеза да обезбиједе да подносилац представке буде укључен у поступак од његових раних фаза. У вези с тим, Европски суд је такође констатовао да је подносилац представке показао истински интерес за поступак када је поднио притужбу због дуготрајне и неефикасне истраге, као и када је оспорио одлуку истражиоца којом је одбијен његов захтјев да се наложи додатни судскомедицински преглед. Што се тиче ажурности и адекватности, Европски суд је примијетио да је поступак настављен прилично брзо, након мање од два мјесеца од доношења пресуде Европског суда из 2019. године, а прелиминарни захтјеви за проналажење списа предмета истраге из 2008. године послати су разним органима. Европски суд је истакао да су објективне околности ван контроле власти те напоре чиниле још сложенијим и да оне трају и данас. Ипак, Европски суд је истакао да су околности захтијевале већу ажурност и проактивност надлежних тијела, посебно с циљем обезбјеђења докумената.

Европски суд је такође указао да је истрага из 2019. године спроведена на основу члана 365 став 2 Кривичног законика, који предвиђа одговорност у случајевима злоупотребе овлашћења у комбинацији с насиљем. Таква правна класификација није очекивана имајући у виду налаз Европског суда да је злостављање подносиоца представке у 2008. години представљало мучење, тј. кривично дјело које је кажњиво према другој одредби Кривичног законика – члану 127. Иако прихвата да почетна класификација предметних радњи може да се разликује и мијења како истрага напредује, Европски суд, у недостатку увјерљивог објашњења, цијени да се наведено може сматрати показатељем недостатка разумијевања колико је важна дужност власти да истражи дјела такве тежине као што је мучење и, према томе, подривањем ефикасности истраге у цјелини.

У вези с тим, Европски суд је констатовао да је власт затражила да се поступак обустави јер није могуће утврдити ко су починиоци те због наступања застарјелости. Домаћи судови су такав захтјев одбили јер нису нашли основ за обустављање с обзиром на то да је подносилац представке јасно именовао лица за која сумња да су починиоци. Иако домаћи судови нису испитали питање застарјелости, Европски суд је истакао да, према украјинском законодавству, када се предмет класификује као мучење онда нема рока застаре.

Коначно, Европски суд је навео да не може да превиди чињеницу да су сами домаћи органи, односно регионално тужилаштво, већ у фебруару 2022. године признали да је истрага у случају подносиоца представке била дуга и неефикасна. Тужилаштво је обавијестило подносиоца представке да су истражиоцу дата упутства како да настави да поступа у предмету. Међутим, Европском суду нису доступне информације о томе каква су била та упутства и да ли су она поштована у наредном периоду. Поступак већ траје око пет година.

Европски суд је закључио да у конкретном предмету домаћи органи нису доказали да су током релевантног периода поступали с дужном пажњом како би обезбиједили ефикасну истрагу о наводима подносиоца представке о злостављању. Утврдио је да је дошло до повреде члана 3 Европске конвенције у његовом процесном дијелу с обзиром на развој догађаја од јуна 2019. године.