Апелација је преурањена у случају кад је поднесена против одлуке донесене у извршном поступку, а пред надлежним Општинским судом тече поступак о допустивости извршења.
• Одлука о допустивости број У-28/03 од 17. маја 2004. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 41/04, став 7
Према Закону о парничном поступку (члан 364), иако је према домаћем законодавству ревизија сврстана у ванредне правне лијекове, ефекти које она може да произведе за странке, уколико је допуштена, сврставају је у исту раван као и редовне правне лијекове. Сходно томе, а с циљем испуњавања формалних услова из члана 15 став 3 и члана 16 став 2 Пословника Уставног суда, неопходно је исцрпити и овај правни лијек. У конкретном случају поступак о предмету је у току пред Врховним судом Федерације Босне и Херцеговине по захтјеву за ревизију.
• Одлука о допустивости број У-78/03 од 25. јуна 2004. године, став 13;
• Одлука о допустивости број АП-1134/05 од 18. маја 2005. године, ст. 8. и 9;
• Одлука о допустивости број АП-969/05 од 28. јуна 2005. године, став 6
Апелација је преурањена уколико је апелантов предмет након поступка по жалби пред Врховним судом враћен првостепеном суду на поновни поступак.
• Одлука о допустивости број АП-616/04 од 9. децембра 2004. године, став 7
Апелација је преурањена уколико је предмет оспоравања апелацијом рјешење које не представља „коначно одлучење о апелантовим грађанским правима и обавезама“, односно не представља коначну одлуку о апелантовом тужбеном захтјеву.
• Одлука о допустивости број АП-650/04 од 28. јуна 2005. године, став 6
У односу на апелантове жалбене наводе који се тичу права на правично суђење предметна апелација је преурањена с обзиром на то да рјешење Суда БиХ о продужењу притвора апеланту, које се побија апелацијом, није одлука која би представљала резултат цјелокупног кривичног поступка против апеланта, који је тренутно у фази поновног извођења доказа и који, дакле, још није окончан.
• Одлука о меритуму број АП-252/05 од 12. априла 2006. године, став 25, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 49/06;
• Одлука о меритуму број АП-542/05 од 14. марта 2006. године, став 24, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 57/06;
• Одлука о допустивости број АП-2162/05 од 17. новембра 2005. године, став 14
У конкретном случају апелација је преурањена јер је поднесена прије одлуке Врховног суда о ревизији. Након доношења одлуке о ревизији, без обзира на врсту и разлоге те одлуке, апелант има могућност да поново поднесе апелацију у којој је, у смислу члана 19 став (3) Правила Уставног суда, дужан да на прописаном обрасцу апелације под тачком 8а) остале одлуке наведе и ову одлуку Уставног суда.
• Одлука о допустивости број АП-909/05 од 12. априла 2006. године, став 9;
• Одлука о допустивости број АП-1277/05 од 27. јуна 2006. године, став 10
У конкретном случају апелант је против оспореног рјешења Управе изјавио жалбу Кантоналном министарству стамбених послова у Сарајеву. Према наводима из апелације, Кантонално министарство стамбених послова у Сарајеву још није донијело одлуку о жалби. Слиједи да је апелација преурањена.
• Одлука о допустивости број АП-1077/05 од 18. маја 2005. године, став 8
У конкретном случају поступак у предмету против апеланта, по приједлогу Установе за одузимање родитељског права апеланту, у току је пред Општинским судом, па слиједи да је апелација преурањена.
• Одлука о допустивости број АП-1278/05 од 13. јула 2005. године, став 7
У конкретном случају поступак по предмету апелације је у току пред Кантоналним судом којем је поднесена тужба у управном спору, па слиједи да је предметна апелација преурањена.
• Одлука о допустивости број АП-1302/05 од 13. септембра 2005. године, став 6;
• Одлука о допустивости број АП-2075/05 од 12. септембра 2006. године, став 10
У конкретном случају апеланти нису покренули никакав поступак у којем би дошли до коначне пресуде, односно одлуке која би могла да буде предмет преиспитивања пред Уставним судом, па слиједи да је апелација преурањена.
• Одлука о допустивости број АП-2106/05 од 17. новембра 2005. године, став 6
Имајући у виду досљедну праксу Европског суда и своју сопствену, преовлађујућу јуриспруденцију, Уставни суд закључује да оспорено рјешење Суда БиХ није одлука која у било којем дијелу представља резултат цјелокупног кривичног поступка против апеланата у смислу утврђивања основаности „кривичне оптужбе“ против њих јер су оспореним рјешењима само ријешена процедурална питања, односно одлучено је о основаности претходних приговора апеланата против оптужнице, укључујући и питање стварне надлежности. Будући да је поступак утврђивања основаности „кривичне оптужбе“ против апеланата у смислу члана 6 став 1 Европске конвенције у току пред Судом БиХ, слиједи да су конкретне апелације преурањене.
• Одлука о допустивости број АП-785/08 од 31. јануара 2009. године, став 29, стварна надлежност, испитивање права на правично суђење у односу на питање стварне надлежности када кривични поступак још није окончан;
• Одлука о допустивости број АП-894/09 од 30. маја 2009. године, став 10
У конкретном случају предмет оспоравања апелацијом је Рјешење Окружног суда број 13-0-К 000455 09 Кпс од 31. августа 2009. године, којим је одлучено о претходним апелантовим приговорима против Оптужнице Окружног тужилаштва број КТ-511/09 од 30. јула 2009. године, против којег није могуће изјавити посебну жалбу, а апелант сматра да је оспореним рјешењем прекршено његово право на правично суђење, као и Наредба Окружног тужилаштва број КТ-511/09 од 14. јула 2009. године којом је, између осталог, наређено тимско неуропсихијатријско вјештачење стања душевног здравља и степена урачунљивости апеланта као осумњиченог, по типу посматрања у Психијатријској болници Соколац. У конкретном случају Уставни суд сматра да рјешење Окружног суда и наредба Окружног тужилаштва, који се оспоравају апелацијом, нису одлуке које представљају резултат цјелокупног кривичног поступка против апеланта у смислу коначног утврђивања основаности кривичне оптужбе против њега. Наиме, оспореним рјешењем само су одбијени наведени претходни приговори апеланта против оптужнице Окружног тужилаштва, а оспореном наредбом наређено је тимско неуропсихијатријско вјештачење апелантовог стања у Психијатријској болници Соколац. Дакле, поступак утврђивања основаности кривичне оптужбе против апеланта је у току, па слиједи да је у односу на наведене апелантове приговоре и евентуално кршење права на правично суђење предметна апелација преурањена.
• Одлука о допустивости број АП-2873/09 од 17. децембра 2009. године, ст. 10 и 12;
• Одлука о допустивости број АП-3196/18 од 11. октобра 2018. године, став 11
Уставни суд указује да оспорено рјешење (о раздвајању кривичног поступка) не представља одлуку која је резултат цјелокупног кривичног поступка против апеланта, у смислу утврђивања основаности кривичне оптужбе против њега, јер је њиме ријешено само једно процедурално питање, односно одлучено о једној фази поступка. С обзиром на то, Уставни суд закључује да је предметна апелација у односу на наводе о кршењу права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 Европске конвенције преурањена.
• Одлука о допустивости број АП-3550/19 од 15. октобра 2019. године, став 6
