Уставни суд Босне и Херцеговине одржао је 26. и 27. марта 2015. године 91. пленарну сједницу на којој је одлучивао о једном броју захтјева за оцјену уставности и апелација о наводним повредама људских права и основних слобода.
Искључиво ради илустрације издвајамо:
Уставни суд БиХ је, између осталих, одлучивао о захтјеву Жељка Комшића (члана Предсједништва Босне и Херцеговине у вријеме подношења захтјева) за оцјену уставности појединих одредаба Устава Републике Српске, Устава Федерације Босне и Херцеговине и Изборног закона Босне и Херцеговине, које, према мишљењу подносиоца захтјева, нису у складу са одредбама Протокола број 12 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода, одредбама Устава БиХ у вези с Међународном конвенцијом о укидању свих облика расне дискриминације, као и Међународним пактом о грађанским и политичким правима. Наиме, подносилац захтјева сматра да уставне одредбе ентитета чију оцјену уставности тражи према којим предсједници и потпредсједници морају да буду из реда конститутивних народа представљају кршење Устава Босне и Херцеговине и Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода у односу на припаднике Осталих, као и да су супротне одлуци Европског суда за људска права у предмету Сејдић и Финци, будући да онемогућавају да припадници Осталих равноправно партиципирају у обављању ових јавних функција.
Уставни суд БиХ је дјелимично усвојио захтјев Жељка Комшића и утврдио да члан 80 став 2 тачка 4 (тачка 1 став 2 Амандмана LXXXIII) и члан 83 став 4 (тачка 5 Амандмана XL допуњена тачком 4 Амандмана LXXXIII) Устава Републике Српске, члан IV.Б.1. члан 1 став 2 (допуњен Амандманом XLI) и члан IV.Б.1, члан 2 ст. 1 и 2 (измијењен Амандманом XLII) Устава Федерације Босне и Херцеговине, те чл. 9.13, 9.14, 9.16 и 12.3 Изборног закона Босне и Херцеговине нису у складу са чланом II/4 Устава Босне и Херцеговине и чланом 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода.
Међутим, Уставни суд неће укинути наведене одредбе устава ентитета и Изборног закона, односно неће наложити Парламентарној скупштини БиХ, Народној скупштини и Парламенту Федерације БиХ да изврше усаглашавање наведених одредаба док у домаћем правном систему не буду усвојене уставне и законодавне мјере којим се окончава постојећа неусклађеност Устава Босне и Херцеговине и Изборног закона са Европском конвенцијом коју је утврдио Европски суд.
Уставни суд БиХ је одбио као неоснован захтјев за оцјену уставности чл. 9.15, 12.1 и 12.2 Изборног закона Босне и Херцеговине, јер је утврдио да су наведени чланови у складу са чланом II/4 Устава Босне и Херцеговине и чланом 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода.
Уставни суд БиХ је одлучивао на сједници и о захтјеву Жељка Комшића (члана Предсједништва Босне и Херцеговине у вријеме подношења захтјева) за оцјену уставности Закона о основном образовању и васпитању Републике Српске, Закона о средњем образовању и васпитању Републике Српске, Закона о основном образовању и васпитању и Закона о средњем образовању и васпитању свих 10 кантона у Федерацији Босне и Херцеговине.
У захтјеву подносилац, између осталог, наводи да је разлог подношења захтјева дискриминација у систему образовања у Републици Српској и кантонима у Федерацији БиХ. Наиме, према мишљењу подносиоца захтјева, припадницима конститутивних народа на појединим подручјима у Босни и Херцеговини је онемогућено школовање и образовање којим се поштују језик, култура и религија ученика. Подносилац указује на то да је законодавац одредио оквире који морају да се примијене у образовном систему на свим нивоима државе. Доношењем Оквирног закона о основном и средњем образовању у Босни и Херцеговини јасно су прописани општи принципи и циљеви образовања који произилазе из општеприхваћених, универзалних вриједности демократског друштва, те сопствених вриједносних система заснованих на специфичностима националне, историјске, културне и вјерске традиције народа и националних мањина које живе у Босни и Херцеговини.
Уставни суд је одбио захтјев подносиоца као неоснован, јер је закључио да Закон о основном образовању и васпитању РС, Закон о средњем образовању и васпитању РС, те Закон о основном образовању и васпитању и Закон о средњем образовању и васпитању свих 10 кантона у Федерацији Босне и Херцеговине у контексту предметног захтјева нису у супротности са одредбама чл. II/1, II/4 и III/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 14 Европске конвенције у вези са одредбама члана 2 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, те чланом 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију.
Уставни суд БиХ, између осталих, разматрао је и захтјев тридесет шест посланика Народне скупштине Републике Српске за оцјену уставности појединих одредаба устава једног броја, у захтјеву прецизно наведених, кантона и статута општина у Федерацији Босне и Херцеговине, а у вези са изгледом грбова и/или застава административних јединица, који, према мишљењу подносилаца захтјева, садрже елементе који су у супротности са чл. II/1, II/4 и III/3б) Устава Босне и Херцеговине, будући да се као елементи грбова и застава утврђују и елементи вјерског и националног карактера (симболи полумјесеца, љиљана, шаховница, силуете вјерских објеката и сл.) који симболизују само један конститутивни народ. На тај начин, како истичу подносиоци захтјева, доводе се у дискриминишући положај други народи, односно други конститутивни народи.
Уставни суд БиХ је овај захтјев, због своје ненадлежности за одлучивање, одбацио као недопуштен, поред осталог, и због тога што сматра да поштивање принципа конститутивности народа и принципа недискриминације у погледу начина прописивања симбола административних и локалних јединица, који су у искључивој надлежности ентитета, прије свега, покреће питање усклађености аката који садрже одредбе о овој материји са уставом ентитета за које је коначни ауторитет уставни суд ентитета.
Уставни суд БиХ је одлучивао и о једном броју апелација о наводним повредама права апеланата. У случајевима у којим је установио повреду права апеланата Суд је апелације усвојио, односно одбио је као неосноване апелације у случајевима у којима је закључио да такве повреде није било.
Све одлуке о апелацијама усвојене на сједници биће достављене подносиоцима апелација у року од мјесец дана и објављене на Интернет-страници Уставног суда Босне и Херцеговине.
