Поново су на сцени још неумјеренији и тенденциознији напади на Уставни суд Босне и Херцеговине. Сада се покушава окренути грађане као пореске обвезнике против Уставног суда, а све у сврху предизборне кампање.
Поједини, добро плаћени политичари, које такође финансирају грађани као порески обвезници, сада уз мало истине о накнадама за рад међународних судија износе неистине о обиму и врсти тих накнада. Поред тога, износе неистине о обавези престанка мандата међународних судија. Све то чине како би поново добили гласове грађана на предстојећим изборима. При томе, за потребе политичког дјеловања, прилагођавају и Извјештај о обављеној финансијској ревизији Уставног суда БиХ за 2023. годину. Тако кажу да се Канцеларија за ревизију институција БиХ „приликом чешљања извјештаја о раду Уставног суда БиХ за прошлу годину осврнула […] и на њихов нерад“.
Уставни суд, међутим, подсјећа да је Канцеларија за ревизију рекла сљедеће: „Због престанка мандата двојице судија које бирају парламенти ентитета, није било могуће одржавати сједнице Великог вијећа које чине домаће судије и које у правилу одлучује у највећем броју предмета. Из тог разлога, предмети су се рјешавали на пленарним сједницама на којима поред домаћих учествују и међународне судије. Такав начин рада је, према Годишњем статистичком извјештају о раду Уставног суда БиХ за 2023. годину, у великој мјери утицао на рад Уставног суда у погледу динамике доношења одлука, што је довело до знатног пада у броју ријешених предмета у односу на ранији период (у 2022. години је ријешено 4.151, а у 2023. години 1.510 предмета).“
Наведени дио ревизорског извјештаја указао је у ствари на узроке пада броја ријешених предмета и разлог за то препознао у чињеници да парламенти ентитета нису изабрали недостајуће судије у Уставни суд.
Дакле, то што парламенти ентитета нису изабрали домаће судије – иако је уставна обавеза ентитета да благовремено изврше избор судија – основни је и једини узрок пада броја ријешених апелација. Уставни суд то не крије и упорно истиче да је због неизбора недостајућих судија у стању ријешити тек једну трећину од броја пристиглих апелација. Наиме, грађани вјерују у правду Уставног суда, па свакодневно подносе апелације. Од почетка ове године поднесено је 3.938 апелација, а само у јулу њих 560. Иначе, до сада је правду пред Уставним судом својим апелацијама затражило 100.289 грађана и Уставни суд је одлучио о 90.300 апелација. Преосталих 10.000 грађана, као и сам Уставни суд, чекају на милост ентитетских парламената да изаберу недостајуће судије. У међувремену, Уставни суд чини све што је у његовој моћи како би ријешио што је могуће већи број апелација те је до данас у 2024. години ријешио 1.985 предмета. То јесте мало више од једне трећине од поднесених апелација у овој години, што говори о надљудским напорима Уставног суда да, борећи се с вјетрењачама сам, оствари своју улогу и буде у служби грађана.
Стога би, према мишљењу Уставног суда, за грађане било далеко корисније да им као пореским обвезницима политичари који се на такав начин баве Уставним судом кажу колике плате и накнаде имају они као домаћи политичари и које законе и користи су донијели тим истим пореским обвезницима у протекле двије године од када им траје садашњи мандат.
