Уставни суд је прије само седам дана изразио забринутост због непримјерених изјава и притисака који се врше на Уставни суд, те позвао јавност, политичаре, аналитичаре и све остале који својим изјавама доприносе нападима на Уставни суд, чиме додатно отежавају услове за његов рад, да се суздрже и бар на тај начин дају свој допринос настојањима Уставног суда да у тешким околностима у којима је присиљен дјеловати очува ефикасност и интегритет ове институције.
Међутим, већ данас појединци истичу како не постоји храброст да се одреди рок за одлазак „странаца“ из Уставног суда. Захтјев за одређивање рока за одлазак међународних судија из Уставног суда Уставни суд доживљава као атак на Уставни суд и поновно отежавање његовог рада, јер напад на једног члана Уставног суда јесте напад на цијели Уставни суд.
Према Уставу Босне и Херцеговине, међународне судије су чланови Уставног суда равноправно са судијама које бирају ентитетска законодавна тијела, и то у омјеру 6 : 3 у корист домаћих судија како би домаће судије могле саме да доносе сваку одлуку јер је за одлуку потребно пет гласова.
Наиме, чланом VI/1а) Устава Босне и Херцеговине прописано је да се Уставни суд састоји од девет чланова, од чега четири члана бира Представнички дом Парламента Федерације Босне и Херцеговине, два члана бира Народна скупштина Републике Српске, а преостала три члана бира предсједник Европског суда за људска права након консултација с Предсједништвом. Чланом VI/1б) Устава Босне и Херцеговине изричито је прописано да судије које бира предсједник Европског суда за људска права не могу бити држављани Босне и Херцеговине нити било које сусједне државе. Чланом VI/1д) Устава Босне и Херцеговине прописано је да за именовања која се буду вршила након што истекне период од пет година од првих именовања Парламентарна скупштина може законом да предвиди другачији начин избора троје судија које бира предсједник Европског суда за људска права. Имајући у виду изричите уставне одредбе, показују се неоснованим изјаве које су данас пласиране у јавност, а у којима се тврди да је према Уставу БиХ још прије 21 годину, када је истекао први мандат судија Уставног суда, требало одредити датум одласка међународних судија из Уставног суда.
Истина је, међутим, да Устав Босне и Херцеговине нити једном својом одредбом не захтијева искључивање међународних судија из Уставног суда, нити је одлазак међународних судија један од услова за почетак преговора Босне и Херцеговине с Европском унијом.
Стога, Уставни суд поново позива све оне који прижељкују или захтијевају одређивање рока за одлазак међународних судија из Уставног суда да употријебе свој ratio iuris и упитају се зашто су уопште међународне судије стипулиране у Устав Босне и Херцеговине и зашто тај задатак не може бити повјерен држављанима сусједних држава. Након тога могло би да им буде јасно зашто рок за „одлазак“ међународних судија из Уставног суда Босне и Херцеговине не може бити одређен унапријед, већ то може да се догоди када престане потреба за њиховим присуством у Уставном суду, односно када домаће судије са својих пет гласова буду саме могле одлучивати о питањима апстрактне оцјене уставности.
