Основаност апелације се испитује одвојено од основаности захтјева за доношење привремене мјере. Дакле, разлози којим се руководи Уставни суд приликом усвајања или неусвајања захтјева за доношење привремене мјере различити су од разлога којим се Уставни суд руководи приликом одлучивања о апелацији. Разлози и докази које су апеланти навели у погледу наводних кршења уставних права оспореном пресудом не могу се аналогно примијенити приликом одлучивања о основаности захтјева за доношење привремене мјере. Стога, слиједи да апеланти морају да посебно образложе и докажу зашто траже доношење привремене мјере. У конкретном случају, апеланти нису понудили никакве доказе, нити конкретне наводе који иду у прилог томе да се усвоји њихов захтјев за доношење привремене мјере због наступања неотклоњивих штетних посљедица. На основу изложеног, захтјев апеланата је неоснован.
• Одлука о привременој мјери број АП-901/05 од 26. априла 2005. године, ст. 8 и 9;
• Одлука о привременој мјери број АП-966/05 од 18. маја 2005. године, ст. 7 и 8;
• Одлука о привременој мјери број АП-1057/05 од 18. маја 2005. године, ст. 11 и 12
Право на слободу личности и друга права која из њега произлазе заштићено је чланом 5 Европске конвенције и представља једно од најважнијих права сваког лица. Међутим, надлежни органи, у току поступка, имају право да у складу с позитивноправним прописима, лише лице овог права. У таквим околностима, Уставни суд може да преиспитује оправданост лишавања овог права уколико апелант, у поступку пред Уставним судом, докаже да је до лишавања дошло супротно Уставу Босне и Херцеговине и Европској конвенцији, о чему апелант мора да пружи доказе за своје тврдње. Међутим, лице које се без ваљаног основа позива на ово право, са захтјевом да се обустави извршење кривичне санкције изречене у законитом поступку, не може да тражи обустављање извршења те кривичне санкције. У конкретном случају, апелант није навео никакве чињенице и разлоге, нити доставио доказе у погледу могућности наступања неотклоњивих штетних посљедица, које су у супротности са законитим циљем који се жели постићи. У недостатку оваквих навода, који би били поткријепљени адекватним доказима, Уставни суд је одлучио да одбије захтјев за доношење привремене мјере.
• Одлука о привременој мјери број АП-1065/05 од 18. маја 2005. године, ст. 7 и 10
