Одбијајући надлежност да преиспита чињенично стање, Врховни суд Републике Српске повриједио је апеланткињино право на приступ суду пуне јурисдикције зајемчено Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода и Уставом БиХ.
• Одлука број У-7/00 од 18. и 19. августа 2000. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 6/01, управни поступак
У ситуацији када Врховни суд три пута враћа предмет управним органима на поновно рјешавање, због чега апелант није био у прилици да дође до одлуке суда о меритуму његових грађанских права, апеланту није пружен ефективан приступ суду зајемчен чланом 6 став 1 Европске конвенције.
• Одлука број У-15/00 од 15. и 16. децембра 2000. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 6/01
Члан 6 став 1 Европске конвенције обезбјеђује право на приступ суду пуне надлежности, као и право да суд донесе одлуку у меритуму ради одлучења о захтјеву за поврат незаконито одузетог стана, чак и у случају када је одговарајући управни поступак у току.
• Одлука број У-24/00 од 31. августа 2001. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 1/02
Постоји повреда права на приступ суду у случајевима који се тичу стамбених питања када су Општински и Кантонални суд, враћајући предмет управном органу, одбили да одлуче о меритуму предмета усљед, наводног, недостатка надлежности. Управни поступак, који је у току, не може бити разлог за недоношење одлуке о меритуму.
• Одлука број У-32/02 од 24. октобра 2003. године, ст. 21 и 28, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 6/04, управни поступак, пренос станарског права на даваоца издржавања, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Право на приступ суду је повријеђено када суд пропусти да мериторно одлучи о апелантовом грађанском праву.
• Одлука број У-64/02 од 24. октобра 2003. године, став 48, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 8/04, утврђивање грађанских права у редовном поступку након што обавезе из вансудског поравнања нису испуњене, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Уставни суд запажа да је тиме што није ријешено о меритуму апеланткињине тужбе Општински суд ускратио апеланткињи право на приступ суду и тиме повриједио члан II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члан 6 став 1 Европске конвенције. Даље, та повреда није исправљена ни након подношења жалбе Кантоналном суду и изјављене ревизије Врховном суду.
• Одлука број У-28/00 од 28. новембра 2003. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 8/04, поступак поводом захтјева за накнаду штете против УН-а и УНПРОФОР-а
Свака држава има дискреционо право да сама организује правни систем унутар којег ће сваком омогућити приступ суду када се ради о „утврђивању грађанских права и обавеза". На тај начин произлази право државе да од сваког тражи да поштује релевантне домаће правне прописе којима се прописују поступци пред надлежним органима. Ту се мисли, прије свега, на прописе од којих зависи надлежност органа и допустивост правног лијека.
• Одлука о меритуму број У-25/03 од 21. јануара 2004. године, став 22, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 40/04, парнични поступак ради утврђивања права својине на тзв. војним становима
Свако лице које је директно или индиректно повријеђено мјерама управних органа има право приступа суду пуне јурисдикције да би се обезбиједила заштита његових угрожених права.
• Одлука о меритуму број У-25/03 од 21. јануара 2004. године, став 23, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 40/04, парнични поступак ради утврђивања права својине на тзв. војним становима
Редовни судови су оспореним одлукама одлучивали о апелантовом захтјеву за покретање поступка за провођење истраге против трећег лица, тако да се апелант не жали на судску одлуку о његовој кривици. Пошто право на приступ суду из члана 6 став 1 Европске конвенције не обухвата право на покретање кривичног поступка против трећих лица, члан 6 став 1 Европске конвенције није примјењив на конкретан случај.
• Одлука о меритуму број У-63/03 од 27. фебруара 2004. године, став 28, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 11/04
Врховни суд је одбацивањем као недопустивог захтјева за судску заштиту против одлуке другостепеног царинског управног органа апелантима ускратио право на приступ суду јер одређивање грађанског права или кривичне оптужбе од управног органа које не испуњава захтјеве у вези с независним и непристрасним судом мора бити подложно судској контроли независног и непристрасног суда с пуном јурисдикцијом.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-10/03 од 26. марта 2004. године, став 28, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 19/04
У случају када је апелантима као сестри и дједу малољетне дјеце оспореним судским одлукама одбијен приступ суду јер немају активну легитимацију за покретање поступка за одузимање родитељског права, будући да Закон о ванпарничном поступку то омогућава само родитељу, односно усвојиоцу и органу старатељства, то представља разумно пропорционалан однос између средстава која су коришћена и циља који се жели постићи.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-62/03 од 21. јула 2004. године, ст. 22 и 23, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 8/05
С обзиром на рестриктивно тумачење члана 187 Закона о парничном поступку, којим је регулисано право на подношење тужбе за утврђење, повријеђено је апелантово право на приступ суду из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-219/03 од 23. јула 2004. године, став 21, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 48/04, тужба којом је тражено утврђење да „Електропривреда" нема право на наплату дуга од апеланта
У ситуацији када апеланти нису исходили мериторну одлуку о свом тужбеном захтјеву у периоду дужем од три године, произлази да, поред формалног, нису имали ни суштински приступ суду и да је оспореним судским одлукама повријеђено њихово право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-130/02 од 23. јула 2004. године, став 39, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 43/04, поступак по тужби сувласника због сметања посједа против привременог корисника
Сама чињеница да је апелант издејствовао да нижестепени судови донесу оспорене одлуке непобитно потврђује да је апелантово право на приступ суду у конкретном случају остварено. То зато што су нижестепени судови о апелантовом тужбеном захтјеву расправљали и одлучивали о меритуму тог предмета, што, само по себи, искључује постојање повреде права на приступ суду из члана 6 став 1 Европске конвенције. Наиме, у случајевима у којима је повријеђено право на приступ суду потребно је, као услов постојања те повреде, да је суд одбацио из неког од процесних разлога да одлучује о меритуму спора, што у конкретном предмету није случај.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-218/02 од 23. јула 2004. године, став 18, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 43/04, наводна немогућност покретања парничног поступка због рата – застара – Брчко дистрикт
Досљедном примјеном одредбе члана 323 Закона о парничном поступку првостепени суд је требало да застане с достављањем апелантове жалбе другостепеном суду док се не донесе одлука о приједлогу за допуну пресуде и док не протекне рок за жалбу против те одлуке. Међутим, првостепени суд је одмах цијели спис доставио другостепеном суду на одлучивање о жалби. На тај начин повријеђено је апелантово право на приступ суду из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-53/03 од 26. августа 2004. године, став 23, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 48/04, парнични поступак ради накнаде заосталих плата
Апеланткињино право на приступ суду из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине, односно члана 6 Европске конвенције није повријеђено јер је апеланткиња имала право приступа суду пуне јурисдикције, покрећући тужбу којом је тражила утврђење права на предају стана у посјед на којем су она и њен супруг били суносиоци станарског права прије развода брака.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-107/03 од 29. септембра 2004. године, ст. 25–28, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 54/04, признање стране судске одлуке
Апеланткињи је повријеђено право на приступ суду из члана 6 Европске конвенције јер домаћи правни систем, у случају који се тицао апеланткињиних права из члана 6 Европске конвенције, није омогућио судску заштиту пуне јурисдикције против царинских прекршајних органа барем у једном степену.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-106/03 од 27. октобра 2004. године, став 38, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 23/05
Право на приступ суду је повријеђено у ситуацији када је одбачена апеланткињина тужба због ненадлежности и апеланткиња упућена да потражује штету код Државне комисије за утврђивање ратне штете. Редовни судови су требали прихватити надлежности на основу члана 6 став 1 Европске конвенције, те испитати основаност апеланткињиног тужбеног захтјева у смислу важећих одредаба Закона о својинским односима и Закона о облигационим односима, те мериторно одлучити да ли тужене странке сносе одговорност или не.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-98/03 од 27. октобра 2004. године, ст. 36–41, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 15/05;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-464/04 од 17. фебруара 2005. године, став 33, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 40/05, немогућност извршења правоснажне судске одлуке којом је додијељена накнада нематеријалне штете на име погибије блиских чланова породице, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Постоји повреда права на приступ суду као елемента права на правично суђење ако је законом или неким другим актом власти онемогућено извршење правоснажне судске пресуде, када такав закон или други акт ставља „претјеран терет на појединце", чиме не задовољава услов пропорционалности између јавног интереса заједнице и основних права појединаца.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-969/04 од 23. марта 2005. године, став 34, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 27/05;
• Одлука о меритуму број АП-1094/04 од 20. децембра 2005. године, став 43, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 45/06;
• Одлука о меритуму број АП-276/05 од 9. фебруара 2006. године, став 39, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 37/06
Право на једнакост пред законом подразумијева и могућност једнаког приступа суду свим лицима на територији Босне и Херцеговине, односно право да рјешава о грађанским правима тих лица, под једнаким условима, надлежан суд у поступку који је предвиђен законом.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-402/04 од 23. марта 2005. године, став 24, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 32/05, поступак исплате накнаде плате, поступање Врховног суда у спору чија вриједност не прелази 15.000 КМ, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Апелантово право на правично суђење заштићено чланом II/3е) Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 Европске конвенције је повријеђено јер у судском поступку није у цијелости одлучено о његовом тужбеном захтјеву, чиме му је онемогућен приступ суду.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-225/04 од 23. марта 2005. године, став 28, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 32/05
Одбијање апелантовог тужбеног захтјева у дијелу који се тиче обавезе туженог да уплати доприносе онемогућило је апеланту да оствари саму суштину његовог „права на приступ суду" из члана 6 став 1 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-311/04 од 22. априла 2005. године, став 33, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 60/05, одбијање дијела тужбеног захтјева који се односио на уплату доприноса због наводног непостојања активне легитимације
Право апеланата на приступ суду у оквиру права на правичан поступак је повријеђено у случају када је парнични поступак прекинут до окончања кривичног поступка који је већ раније правоснажно окончан, али је у току поступак по ванредном правном лијеку – захтјеву за понављање поступка.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-70/05 од 22. априла 2005. године, став 28, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 36/05
У конкретном случају, када су редовни судови тужбе апеланата ради заштите права из радног односа одбацили као неблаговремене, постоји јавни интерес у погледу ограничења права прописивањем одређених рокова, који се огледа у ефикасном функционисању правног система и правној сигурности. Пропуштање рокова предвиђених законом онемогућило је редовне судове да мериторно расправе о тужбеном захтјеву апеланата, што није у супротности са захтјевима из члана 6 став 1 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1110/04 од 18. маја 2005. године, став 36, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 47/06
Право на приступ суду је повријеђено када редовни суд прекине парнични поступак покренут након правоснажно окончаног кривичног поступка због тога што је поднесен захтјев за понављање кривичног поступка.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-691/04 од 28. јуна 2005. године, ст. 25–27, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 27/06, накнада штете, парнични поступак по имовинскоправном захтјеву након правоснажно окончаног кривичног поступка обустављен јер је поднесен захтјев за понављање кривичног поступка, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Право на приступ суду траје све док се не реализује утврђено грађанско право. У противном, ефективан поступак приликом утврђивања грађанских права и обавеза био би илузоран ако у накнадном, извршном поступку то грађанско право не може заживјети.
• Одлука о допустивости број АП-552/04 од 28. јуна 2005. године, став 9;
• Одлука број У-38/02 од 19. децембра 2003. године, ст. 50 и 51, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 8/04, радни спор, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Постоји повреда права на приступ суду као елемента права на правично суђење ако је законом или неким другим актом власти онемогућено извршење правоснажне судске пресуде, када такав закон или други акт ставља „претјеран терет на појединце", чиме не задовољава услов пропорционалности између јавног интереса заједнице и основних права појединаца.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-703/04 од 28. јуна 2005. године, став 47, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 32/05, непровођење правоснажног рјешења о извршењу, исплата дуга насталог у ратном периоду, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
У случају када у периоду од четири године Основни суд није предузео ниједну радњу с циљем процесуирања тужбе повријеђено је апеланткињино право на приступ суду, што представља повреду члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције.
• Одлука о меритуму број АП-994/04 од 13. септембра 2005. године, став 32, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 4/06
Федерација Босне и Херцеговине није омогућила апелантима право на приступ суду, те је на тај начин повријеђен члан 6 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-130/04 од 2. децембра 2005. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 9/06, стара девизна штедња
У случајевима у којима је повријеђено право на приступ суду потребно је, као услов постојања те повреде, да је суд одбацио из неког од процесних разлога да одлучује о меритуму спора, што у конкретном предмету није случај.
• Одлука о допустивости број АП-1000/04 од 13. октобра 2005. године, став 10
Нема повреде права на правично суђење када је одлуку донио надлежни орган управе чију је законитост испитао Врховни суд путем захтјева за судску заштиту.
• Одлука о меритуму број АП-676/04 од 20. децембра 2005. године, ст. 30 и 34, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 41/06, управни поступак, апелант је навео повреду права на правично суђење јер је у другостепеном поступку одлучивао орган управе, а не суд, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ
У погледу ограничења права прописивањем одређених рокова постоји јавни интерес, који се огледа у ефикасном функционисању правног система и правној сигурности, те пропуштање рокова предвиђених законом онемогућава редовним судовима да мериторно расправе суштину тужбеног захтјева, што није у супротности са захтјевима из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-85/06 од 15. фебруара 2006. године, став 31, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 38/07, управни поступак, пропуштање преклузивних рокова, нема повреде права на правично суђење
Повреда права на приступ суду не постоји у случају када апелант тужбом у управном спору није захтијевао од суда одржавање усмене расправе, а суд оспорену одлуку донесе на сједници вијећа.
• Одлука о меритуму број АП-908/05 од 9. фебруара 2006. године, став 26, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 41/06
Иако је пријашњи захтјев за извршење правоснажно одбијен, ствар није правоснажно ријешена јер је пријашњи захтјев за дозволу извршења био преурањен, имајући у виду да је поднесен прије него што је наступио услов из извршне исправе.
• Одлука о меритуму број АП-1202/05 од 12. априла 2006. године, став 24, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 61/06, извршни поступак, неизвршење правоснажне судске одлуке, приступ суду
То што редовни судови нису предузели било какве радње у роковима вишеструко дужим од оних који су прописани принудним законским прописима, те непредузимање било каквих корака да би се уклониле сметње које доводе до таквог рада судова, при томе не дајући било какво објашњење или обавјештење грађанима о редослиједу рјешавања њихових грађанских права и обавеза, представља кршење права на правично суђење у односу на право на приступ суду, предвиђено у члану II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члану 6 став 1 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1199/06 од 13. јуна 2006. године, став 31, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 77/06;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-957/06 од 13. јуна 2006. године, ст. 26 и 31, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 67/06, парнични поступак, суд од подношења тужбе није предузео нити једну радњу
Ограничењем права на приступ суду, установљеним доношењем Закона о остваривању права на накнаду материјалне и нематеријалне штете настале у периоду ратних дејстава од 20. маја 1992. године до 19. јуна 1996. године, којим су надлежни судови уступили те предмете Правобранилаштву Републике Српске на даљи поступак с циљем закључења вансудског поравнања апеланткињама није повријеђено право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1257/05 од 12. септембра 2006. године, ст. 30 и 31, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 7/07, грађански поступак, ратна штета, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Пропуст Републике Српске да обезбиједи да се испуне законске обавезе њених органа, те тиме омогући апелантима извршење њихових правоснажних одлука представља повреду права на правично суђење.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1431/05 од 12. септембра 2006. године, ст. 54–56, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 9/06, извршни поступак
Повреда права на приступ суду постоји ако Влада Републике Српске није у року прописаном законом, а ни након истека рока, донијела пропис о поступку, условима и приоритетима за остваривање права на борачки додатак и на тај начин онемогућила извршење правоснажне одлуке.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-231/06 од 13. септембра 2007. године, ст. 36 и 37, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 86/07, извршни поступак, исплата борачког додатка, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Окружни суд је арбитрарно примијенио одредбе Закона о остваривању права на накнаду штете на начин да се, позивајући се на одредбе наведеног закона, Окружни суд практично прогласио стварно ненадлежним за одлучивање о жалби тужених против пресуде донесене у парничном поступку покренутом по апелантовој тужби премда апелантово потраживање није настало у периоду који обухвата наведени закон (од 20. маја 1992. године до 19. јуна 1996. године), нити су правни основ потраживања одредбе ЗОО-а које регулишу институт накнаде штете. На тај начин Окружни суд је онемогућио апеланта да оствари право на приступ суду које претпоставља апелантово право да о његовом тужбеном захтјеву надлежни суд донесе коначну одлуку у ефикасном судском поступку.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-430/06 од 13. децембра 2007. године, став 28, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 12/08, парнични поступак због неоснованог обогаћења, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Повреда права на приступ суду постоји у ситуацији када је Врховни суд одбацио апелантову тужбу у управном спору као недозвољену иако су чињенице предмета указивале на то да је тужба била дозвољена и да је Врховни суд требало да поступи по тужби у складу са чланом 8 Закона о управним споровима у којем је прописана могућност покретања управног спора због „ћутања администрације".
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2329/06 од 13. маја 2008. године, став 23, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 49/08, управни спор, поврат стана, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Апелантово право на приступ суду је повријеђено пропуштањем редовног суда да апелантов захтјев за ступање у парницу као умјешача на страни туженог ријеши тако да му омогући да ступи у парницу у фази у којој је могао имати ефективан, односно суштински приступ суду, на начин да ужива све гаранције права на правично суђење.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2394/06 од 4. септембра 2008. године, став 29, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 91/08, парнични поступак, умјешач, приступ суду, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Уставни суд закључује да не постоји повреда права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције у односу на ефективан приступ суду због непостојања система бесплатне правне помоћи у Босни и Херцеговини, када у поступку утврђивања грађанских права, који је био значајан за апеланта, не постоји ништа што указује да се у конкретном случају радило о сложеном предмету, да су релевантно право и поступак били сложени, као и да апелант није био у стању да ефективно заступа сам себе у конкретном поступку.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2944/08 од 21. јула 2011. године, став 69, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 99/11, бесплатна правна помоћ, приступ суду, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ
Уставни суд закључује да није дошло до повреде права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције у односу на право на „приступ суду" у ситуацији када апеланти у предметном поступку нису лично присуствовали рочиштима с обзиром на то да су имали привременог старатеља за посебан случај – адвоката који је штитио њихова права и интересе у предметном поступку, а постављање привременог старатеља за посебан случај (у ситуацији када редовни судови нису имали података о адресама апеланата) извршено је у складу с релевантним одредбама Породичног закона.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-3627/08 од 23. септембра 2011. године, став 36, привремени старатељ, приступ суду, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ
Уставни суд закључује да постоји повреда права на приступ суду као сегмента права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине када суд, надлежан да одлучи о чињеничним и правним питањима, пропусти да одлучи о изјављеној жалби која је гарантована законом, а што као посљедицу има изостанак одлуке која представља коначно рјешење о жалиочевом праву.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-3806/09 од 19. јула 2012. године, став 31, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 79/12, наплата пореске обавезе из имовине пореског обвезника, повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Уставни суд запажа да новчана потраживања садржана у одредбама Закона о правима бранилаца и чланова њихових породица спадају у категорију социјалних давања које јавна власт, у оквиру слободног поља процјене, регулише на начин за који процијени да је најприкладнији друштвеним потребама, с једне стране, и могућностима и приликама друштвене заједнице која је у питању, с друге стране. Према томе, обим и садржај тих права, као и механизми за остваривање у цијелости се налазе у домену слободне процјене јавне власти. Доводећи наведено у везу с конкретним питањем, Уставни суд указује да су остваривања одређених новчаних потраживања из области социјалне заштите бранилаца и чланова њихових породица у Федерацији Босне и Херцеговине регулисана посебним законом који као lex specialis ту материју у цијелости ставља у надлежност органа управе. Стога, Уставни суд сматра да редовни судови, проглашавајући се апсолутно ненадлежним за поступање по приједлозима апеланата за принудно извршење новчаних потраживања апеланата утврђених у управним поступцима на основу Закона о правима бранилаца и чланова њихових породица, нису повриједили њихово право на приступ суду као сегменту права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-4609/12 од 12. јуна 2013. године, ст. 30 и 31, принудно провођење извршења трошкова поступака који су настали у поступцима за остваривање права на личну инвалиднину, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ
Уставни суд закључује да је прекршено апелантово право на приступ суду као сегменту права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције када апелантов захтјев за одгађање рочишта које је заказано за други дан вјерског празника није, у оквиру дискреционих овлашћења Општинског суда, препознат као оправдан, јер се, његујући основне вриједности једног мултикултурног друштва, о чему су редовни судови морали да воде рачуна, у конкретном случају, заиста, радило о оправданом захтјеву за одгађање рочишта.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2691/10 од 22. октобра 2013. године, став 35, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 92/13, захтјев да се одгоди рочиште за главну расправу које је заказано и одржано на други дан вјерског празника, повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Уставни суд запажа да су оспорена рјешења о прекиду поступка заснована на одредби члана 4 Закона о провођењу Анекса Г Споразума о питањима сукцесије на територији Републике Српске који је био на снази у том периоду. Међутим, Уставни суд подсјећа да је својом Одлуком број У-16/11 од 13. јула 2012. године утврдио да Закон о провођењу Анекса Г Споразума о питањима сукцесије на територији Републике Српске у цијелости није сагласан са Уставом Босне и Херцеговине. С обзиром на наведено, Уставни суд сматра да је неопходно наложити Окружном привредном суду да без даљњег одгађања настави и оконча предметни поступак. Имајући у виду наведено, Уставни суд закључује да је оспореним рјешењима прекршено апелантово право на приступ суду као сегменту права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-5657/10 од 15. јануара 2014. године, ст. 31 и 32, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 19/14, захтјев апеланта који има сједиште на територији друге државе (Република Хрватска), која је настала распадом СФРЈ, за рјешавање имовинскоправних односа, прекид поступка, повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Уставни суд закључује да постоји повреда права на приступ суду као сегменту права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције када ограничење установљено законом, које се огледа у плаћању судске таксе као услова да се по тужби поступи, не представља средство које је пропорционално легитимном циљу – наплати судских такси као јавних прихода, јер нарушава саму суштину права на приступ суду.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-3991/11 од 21. октобра 2014. године, став 26, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 93/14, судске таксе, повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Уставни суд примјећује да је за апеланта спорно то да ли је побијаним одлукама доведена у питање суштина његовог права на судску заштиту. У том контексту Уставни суд увиђа да су редовни судови закључили да су се оствариле законске претпоставке о пресумпираном повлачењу тужбе, у смислу члана 97 став 3 ЗПП-а, којим је прописано да, „ако тужилац без оправданог разлога не дође на рочиште за главну расправу, а био је уредно позван, сматраће се да је повукао тужбу". Уставни суд примјећује да је ratio те одредбе у чињеници да се парнични поступак покреће искључиво тужиочевом вољом, те да се претпоставља да је у тужиочевом интересу да се поступак оконча у што краћем року и са што мање одгађања. Тужиочев изостанак с рочишта, у принципу, указује да је изгубио интерес за даљње вођење и да жели повући тужбу. Таква врста ограничења права на приступ суду служи легитимном циљу који се огледа у рационалности и економичности вођења поступка. Уставни суд сматра да оспореним одлукама није доведена у питање суштина апелантовог права на приступ суду, односно да је успостављена пропорционалност између употријебљених средстава и циља који се жели остварити с обзиром на то да се својим поступањем апелант лишио могућности за мериторно рјешење његовог захтјева у судском поступку. Чињеница да је поступак неразумно дуго трајао, што је у сваком случају довело до апелантовог незадовољства радом судова, не ослобађа апеланта обавезе да поступа у складу с процесним правилима утврђеним одредбама ЗПП-а.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-900/12 од 16. марта 2016. године, став 53, повлачење тужбе, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ
Прописивање да странку која није адвокат или која нема положен правосудни испит мора заступати адвокат или опуномоћеник из члана 301б став 2 ЗПП-а у поступку ревизије као ванредног правног средства, која се користи уз законска ограничења прописана одредбом члана 237 ст. (2) и (3) ЗПП-а, не ограничава странке у заштити њихових права. Штавише, према оцјени Уставног суда, захтјевом за стручно заступање, због сложености поступка, важности спора, вриједности спора, те ефикасности суђења пред највишом ентитетском судском инстанцом заправо се штите права странака за чију је заштиту неопходно стручно правно знање и искуство, чиме се омогућава да се о правима и обавезама странака одлучи дјелотворно и у разумном року. Сходно свему наведеном, Уставни суд сматра да у околностима конкретног случаја законским ограничењем прописаним одредбом члана 247 став (2) ЗПП-а апеланткињи није прекршено право на приступ суду као сегменту права на правично суђење будући да је то ограничење пред највишом судском инстанцом у ентитету, те да је пропорционално и неопходно у обиму потребном да се сврха ограничења задовољи у демократском друштву, којим није дошло до задирања у суштину зајемченог права.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-382/17 од 10. маја 2017. године, ст. 34–35, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 39/17, заступање странака у поступку ревизије, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ
Уставни суд сматра да су редовни судови у конкретном случају арбитрарном примјеном материјалног права, односно пропуштањем да у оспореним рјешењима одредбу члана 51 Закона о стечајном поступку тумаче у вези с другим релевантним одредбама наведеног закона, нарочито одредбама члана 11 ст. 1 и 5 и члана 50 тог закона, закључили да је жалбу против рјешења о отварању стечајног поступка овлашћен искључиво да поднесе стечајни управник. Уставни суд, у вези с тим, запажа да су наведеним тумачењем редовни судови у потпуности занемарили стипулацију релевантних одредби Закона о стечајном поступку и на тај начин онемогућили апеланту да доказује да у околностима конкретног случаја нису испуњени услови за отварање стечајног поступка, чиме су права апеланта као стечајног дужника, заправо, учинили недјелотворним и илузорним. Редовни судови су на тај начин апеланту онемогућили приступ суду као елементу права на правично суђење из члана 6 став 1 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-3082/15 од 11. октобра 2017. године, став 29, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 78/17, стечајни поступак, повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
