Владавина права је истакнути вишестрани те јединствено структурирани уставни принцип карактеристичан за модерне правне системе. Принцип владавине права представља камен темељац сваког правног система у модерном свијету. Као основни уставни принцип, захтијева да се право заснива на одређеним универзалним вриједностима, те је суштински инхерентан у сваком уставном питању.
Превладавајући модерни концепт владавине права односи се на „владавину у којој сва лица, институције и субјекти, јавни и приватни, укључујући и саму државу, имају одговорност према законима који се јавно доносе, подједнако извршавају и по којима се независно пресуђује, те који су у сагласности с нормама и стандардима међународних људских права.“ Европска комисија за демократију путем права (Венецијанска комисија) препознала је заједничке суштинске елементе владавине права, а то су законитост, укључујући и транспарентан, одговоран и демократски процес доношења закона, правна сигурност, забрана произвољности, приступ правди пред независним и непристрасним судом, укључујући и судско преиспитивање управних аката, поштовање људских права, као и недискриминација и једнакост пред законом.
Уставни судови и еквивалентна тијела су чувари правног поретка који се заснива на превласти закона и устава као врховног закона. Уставни судови или еквивалентне институције, у оквиру своје уставне надлежности, обезбјеђују поштовање и спровођење државних устава, те имају снажан утицај на обликовање садржаја принципа владавине права. Многи различити аспекти овог принципа бивају откривени у предметима уставног судовања. Утицај уставног судовања у јачању државе на основу владавине права те обезбјеђење одбране индивидуалних права од суштинског је значаја, као што је и интерес да их се проучава.
Трајни дијалог о владавини права и о спровођењу овог принципа доприноси јачању заједничких уставних вриједности у цијелом свијету. У већини земаља, одређене уставне вриједности могу се посматрати на сличан начин, док се разумијевање других вриједности може изразито разликовати. Упркос томе, процеси глобалне интеграције који су у току у модерном свијету доприносе заједничком разумијевању уставних вриједности, те, посљедично, њиховој трансформацији у универзалне процесе.
Тема која је одабрана за Четврти конгрес Свјетске конференције даје могућност да се води дискусија о различитим аспектима овог принципа, који се, упркос непромјењивим суштинским елементима, константно развија.
Четврти конгрес пружа могућност учесницима да подијеле различита искуства о владавини права и да се припреме за нове изазове у подручју уставног судовања. Уставна судска пракса открива питања која оспоравају или, у другим околностима, представљају пријетњу по владавину права. Институције уставног судовања стога имају користи од сагледавања проблема које покреће тема Четвртог конгреса.
Општа тема Четвртог конгреса подијељена је на четири саставне цјелине о којима ће се током засједања водити дебата, и то „Различити концепти владавине права“, „Нови изазови за владавину права“, „Право и држава“ и „Право и појединац“.
Предсједник Ћеман и потпредсједник Тадић активно учествују у раду Четвртог конгреса како у оквиру главног програма засједања тако и на маргинама, бројним сусретима и разговорима с колегама предсједницима, потпредсједницима, судијама и експертима из цијелога свијета који су присутни на засједању у Vilniusu.
