Уставни суд закључује да оспореним одредбама Закона о измјенама и допунама Закона о пребивалишту и боравишту држављана Босне и Херцеговине (члан 2 у дијелу којим се мијења члан 8 ст. 2, 3, 4, 5 и 6 и члан 3 у дијелу којим се мијења члан 8а став 1), којим је прописана провјера испуњености услова за пријаву пребивалишта за повратнике, као и за све остале држављане БиХ, није прекршено право на слободу кретања и пребивалишта повратницима из члана II/3м) Устава БиХ. Такође, оспореним одредбама Закона о измјенама и допунама није прекршено право на забрану дискриминације из члана II/4 Устава БиХ у вези са чл. II/3м) и II/5 Устава БиХ будући да конкретним легислативним дјеловањем у области уређења права на пребивалиште и провјере евидентираних пребивалишта законодавац ни на који начин није довео у питање право било којег држављанина Босне и Херцеговине да слободно одабере мјесто пребивалишта, нити му је ограничио слободу кретања и повратак у његову имовину прије ратног сукоба у БХ.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-5/15 од 26. новембра 2015. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 100/15

Уставни суд закључује да је члан 3б) Закона о празницима Републике Српске („Службени гласник Републике Српскеˮ број 43/07) у супротности са чланом I/2 Устава Босне и Херцеговине, чланом II/4 Устава Босне и Херцеговине у вези са чланом 1.1 и чланом 2а) и ц) Међународне конвенције и чланом 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-3/13 од 26. новембра 2015. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 100/15

Уставни суд закључује да су оспорене одредбе (члан 10) Правилника о измјенама и допунама Правилника о критеријумима, поступку и начину расподјеле страних дозвола за превоз терета домаћим превозницима („Службени гласник Босне и Херцеговинеˮ број 79/09) у супротности са чланом II/3к) Устава Босне и Херцеговине и чланом 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију када је орган извршне власти, прописујући услове за обављање дјелатности међународног превоза роба, изашао ван законског овлашћења и оквира међународних правила.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-28/14 од 26. новембра 2015. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 100/15

Члан 37 став 4 Закона о такси превозу компатибилан је са чланом 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију јер никог не ставља у привилегован нити подређен положај у погледу испуњавања потребних услова за вршење такси превоза.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-6/15 од 21. јануара 2016. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 12/16

Закон о обавезним осигурањима у саобраћају („Службени гласник РСˮ број 82/15) није у супротности с одредбама чл. I/2, I/4, III/3б) и III/5а) Устава Босне и Херцеговине.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-11/15 од 6. априла 2016. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 33/16

Уставни суд закључује да је прва реченица члана 7 став 1 Устава Републике Српске у дијелу „језик бошњачког народаˮ неутрална одредба која не одређује назив језика, већ садржи уставно право конститутивног бошњачког народа да, као и сви конститутивни народи и Остали који се тако не изјашњавају, језик којим говори назове именом којим жели, што је у складу с Уставом Босне и Херцеговине и свако супротно поступање у пракси водило би кршењу Устава Босне и Херцеговине, али и Устава Републике Српске.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-7/15 од 26. маја 2016. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 51/16

Уставни суд закључује да одредба Потпоглавља Б члана 10.12 став 2 у дијелу: „Сваком конститутивном народу се даје једно мјесто у сваком кантонуˮ и одредбе Поглавља 20, Прелазне и завршне одредбе члана 20.16 А став 2 тач. а–ј Изборног закона, нису у складу са чланом I/2 Устава Босне и Херцеговине зато што очигледно имплицирају да право на демократско одлучивање искључиво легитимним политичким представљањем неће бити засновано на демократском избору делегата у Дом народа Федерације Босне и Херцеговине оног конститутивног народа који представља и чије интересе заступа, што је супротно принципу конститутивности, односно равноправности било којег од конститутивних народа. Уставни суд оцјењује да одредбе Потпоглавља Б чл. 10.10, 10.12 у преосталом дијелу, 10.15 и 10.16 Изборног закона нису супротне члану I/2 Устава Босне и Херцеговине.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-23/14 од 1. децембра 2016. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 1/17

Уставни суд закључује да Одлука о расписивању републичког референдума број 02/1-021-894/16 од 15. јула 2016. године није у сагласности са чл. I/2 и VI/5 Устава Босне и Херцеговине зато што је том одлуком утврђено референдумско питање о којем већ постоји коначна и обавезујућа одлука Уставног суда као институције Босне и Херцеговине, а такву одлуку дужни су да поштују сви органи и институције јавне власти. С обзиром на то, Уставни суд закључује да се морају поништити и резултати референдума који је спроведен на основу Одлуке о референдуму која није у сагласности с Уставом Босне и Херцеговине и који је спроведен супротно Одлуци о привременој мјери број У-10/16 од 17. септембра 2016. године.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-10/16 од 1. децембра 2016. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 94/16

Уставни суд закључује да су оспорени закони донесени у складу с одредбама чл. II/1 у вези са чл. II/2 и II/4 Устава Босне и Херцеговине, као и чланом 5 став 1 тачка ц) Међународне конвенције о уклањању свих облика расне дискриминације. Уставни суд сматра да нису постојале уставне и законске препреке или препреке из пословника да се оспорени закони усвоје у Дому народа Парламента ФБиХ. Такође, Клубу делегата српског народа није онемогућено остваривање права на покретање механизма за заштиту виталног националног интереса. Дакле, Клубу делегата српског народа није онемогућена једнакост у уживању политичких права, а у Дому народа Парламента ФБиХ није дат привилегован положај ниједном конститутивном народу и Осталима, односно не постоји систем који резервише све јавне положаје само за припаднике одређених група.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-17/16 од 19. јануара 2017. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 18/17, оспорени су сви закони и други општи акти усвојени у Дому народа Парламента ФБиХ након избора 2014. године зато што након избора одржаних 2014. године Дом народа Парламента ФБиХ није конституисан онако како то прописује Устав Федерације Босне и Херцеговине

Уставни суд закључује да су одредбе члана 84 ст. 2, 3 и 4 Закона о кривичном поступку БиХ супротне члану I/2 Устава Босне и Херцеговине због непостојања јасних разграничења у погледу давања имунитета и апсолутно дискреционог овлашћења приликом давања имунитета, односно да су због непрецизности и неодређености оспорене одредбе, саме по себи, супротне принципу владавине права.

Уставни суд закључује да је одредба члана 117 тачка д) Закона о кривичном поступку БиХ супротна члану I/2 Устава Босне и Херцеговине у вези са чланом II/3ф) Устава Босне и Херцеговине зато што законодавац није обезбиједио да ће мијешање у ово право бити у оној мјери у којој је строго неопходно за очување демократских институција, односно није обезбиједио сразмјер између тежине задирања у право приватности и легитимног циља који се жели постићи примјеном те посебне мјере.

Имајући у виду да законодавац није направио било какву разлику између кривичних дјела на која се продужење посебних истражних радњи не треба односити, те да је претпоставка из посебно важних разлога непрецизно одређена и не може послужити као мјерило те разлике, Уставни суд налази да оспорене одредбе члана 118 став 3 Закона о кривичном поступку БиХ у дијелу који се односи на продужење посебних истражних радњи нису у складу са чланом I/2 Устава Босне и Херцеговине у вези са чланом II/3ф) Устава Босне и Херцеговине.

Уставни суд закључује да су одредбе члана 225 став 2 Закона о кривичном поступку БиХ супротне чл. I/2 и II/3е) Устава Босне и Херцеговине јер не задовољавају принципе владавине права, тј. законодавац није водио рачуна о правима осумњичених и заштити права оштећених, чиме је угрозио правичност у истражном поступку.

Уставни суд закључује да су одредбе члана 226 став 1 Закона о кривичном поступку БиХ супротне члану I/2 Устава јер утврђивањем неуставности одредбе члана 225 став 2 Закона због недостатка механизма којим би се заштитила права осумњичених и оштећених током истраге не би дошло до истинске заштите њихових права уколико се истовремено та заштита не би односила и на фазу од окончања истраге до подизања оптужнице.

Уставни суд закључује да одредбе члана 84 став 5 Закона о кривичном поступку БиХ нису супротне чл. I/2 и II/3е) Устава Босне и Херцеговине када подноситељица захтјева нити једним наводом не образлаже зашто сматра да су ове оспорене одредбе неуставне.

Уставни суд закључује да су одредбе члана 119 став 1 Закона о кривичном поступку БиХ у складу са чланом I/2 Устава Босне и Херцеговине, чланом II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и чланом 8 Европске конвенције јер је законодавац обезбиједио да ће мијешање у право појединца бити подвргнуто дјелотворном надзору.

Уставни суд закључује да одредбе члана 216 став 2 Закона о кривичном поступку БиХ нису супротне члану II/3е) Устава Босне и Херцеговине, члану 6 Европске конвенције и члану 13 Европске конвенције зато што је законодавац „окарактерисао“ наредбу о спровођењу истраге као тужиочев интерни и припремни акт, а сама наредба о спровођењу истраге у смислу Закона не производи никакве посљедице за осумњиченог у погледу ограничења његових одређених права.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-5/16 од 1. јуна 2017. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 49/17, оцјена уставности низа одредби Закона о кривичном поступку Босне и Херцеговине

Уставни суд закључује да су одредбе члана 78 ст. 3, 4 и 5 Закона о Обавјештајно-безбједносној агенцији Босне и Херцеговине противне одредбама члана I/2 Устава Босне и Херцеговине у вези са чланом II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и чланом 8 Европске конвенције јер приликом продужења важности налога није јасно прописан обим дискреције додијељене предсједнику Суда БиХ, односно судији којег он овласти, с обзиром на то да се његова дискреција очитује у облику неограничених овлашћења кад тумачи неодређене правне термине „у оправданим случајевимаˮ и „кад је увјерен да је налог и даље потребанˮ и када максимално трајање ових мјера искључиво зависи од дискреционе одлуке предсједника Суда БиХ, односно судије којег он овласти, тако да не јемче појединцу одговарајућу заштиту од произвољног мијешања у уставна права. Такође, оспорене одредбе не обезбјеђују да се мјере праћења и претреса неће уводити случајно, нерегуларно или без прописног и адекватног разматрања.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-21/16 од 1. јуна 2017. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 43/17

Уставни суд закључује да одредба члана 114 став (3) Закона о полицијским службеницима није у складу са чланом I/2 Устава Босне и Херцеговине јер је непрецизна, нејасна и као таква допушта арбитрарност у тумачењу и примјени, те је супротна принципу владавине права.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-6/16 од 6. јула 2017. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 57/17

Уставни суд сматра да оспорени закон (Закон о проглашењу 1. марта Даном независности Републике Босне и Херцеговине) не ставља у различит положај било који од конститутивних народа, па тако ни српски у односу на друга два конститутивна народа. Стога, Уставни суд не може да закључи да оспорени закон, који се везује за 1. март као Дан независности, ставља Србе у подређен и дискриминаторски положај у односу на Хрвате и Бошњаке као друга два конститутивна народа.

Стога, Уставни суд закључује да оспорени закон не крши дио Преамбуле Устава који гласи: „Бошњаци, Хрвати и Срби, као конститутивни народи (у заједници с осталима), и грађани Босне и Херцеговине овим утврђују Устав Босне и Херцеговинеˮ, члан I/2 и члан II/4 Устава Босне и Херцеговине, затим члан 14 Европске конвенције, члан 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију, као ни члан 1.1 и члан 2 став 1 тач. а), б), ц), д) и е) Међународне конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-18/16 од 6. јула 2017. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 57/17

Уставни суд закључује да одредбе чл. 1, 2 и 3 Закона о проглашењу 25. новембра Даном државности Републике Босне и Херцеговине („Службени лист Републике Босне и Херцеговине број 9/95) нису у супротности са чланом II/4 Устава Босне и Херцеговине у вези са чл. 1.1, 2а), б), ц), д) и е) Међународне конвенције о укидању свих облика расне дискриминације и чланом 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-22/16 од 6. јула 2017. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 57/17

Уставни суд закључује да је оспорени члан 3.15 Изборног закона („Службени гласник БиХˮ бр. 23/01, 7/02, 9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32/10, 18/13, 7/14 и 31/16) у складу са чл. I/2, II/1, II/2, II/3, II/4 и II/5 Устава БиХ, чл. 14 и 17 Европске конвенције, чл. 25 и 26 Међународног пакта о грађанским и политичким правима, чланом 3 Протокола број 1 и Протоколом број 12 уз Европску конвенцију, те чланом 1 Међународне конвенције о укидању свих облика расне дискриминације.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-6/17 од 28. септембра 2017. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 76/17

Уставни суд закључује да је апсолутном забраном ношења браде полицијским службеницима Граничне полиције БиХ док су у униформи прекршено право на приватни живот и право на слободу вјере загарантованих чланом II/3ф) и г) Устава Босне и Херцеговине и чл. 8 и 9 Европске конвенције будући да спорна мјера не слиједи опште циљеве прописане ставом 2 чл. 8 и 9 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-8/17 од 30. новембра 2017. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 90/17, оцјена уставности члана 1 став 1 тачка 7 Правилника о измјенама Правилника о ношењу униформе у дијелу који гласи: „Полицијски службеници када су у униформи брада им мора бити обријана.ˮ

Уставни суд закључује да су Закон о измјенама и допунама Закона о акцизама у Босни и Херцеговини („Службени гласник БиХˮ број 91/17), Закон о измјенама и допуни Закона о уплатама на Јединствени рачун и расподјели прихода („Службени гласник БиХˮ број 91/17) и Закон о измјени Закона о систему индиректног опорезивања у Босни и Херцеговини („Службени гласник БиХˮ број 91/17) у складу са чл. I/2, IV и V/4 Устава Босне и Херцеговине.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-5/18 од 15. фебруара 2018. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 20/18

Уставни суд закључује да су одредбе чл. 63, 66, 67, 70, 71, 72 и 76 Закона о земљишним књигама Федерације БиХ у складу с правом на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције, правом на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, правом на дјелотворан правни лијек из члана 13 Европске конвенције у вези с правом на правично суђење и правом на имовину, те правом на недискриминацију из члана II/4 Устава Босне и Херцеговине и члана 14 Европске конвенције у вези с правом на правично суђење и правом на имовину.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-7/18 од 31. маја 2018. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 47/18

Уставни суд закључује да је члан 20 тачка г) ЗКПБиХ у дијелу који гласи: „Под овлашћеним службеним лицима сматрају се и стручни сарадници односно истражиоци Тужилаштва БиХ који раде по овлаштењима тужиоцаˮ у складу с принципом владавине права из члана I/2 Устава Босне и Херцеговине.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-15/18 од 29. новембра 2018. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 94/18

Одредбама чл. 48 и 48а Закона о измјенама и допунама Закона о пољопривредним задругама Републике Српске није повријеђено право на имовину пољопривредних задруга када мијешањем, које је у складу са законом и слиједи легитиман циљ, на пољопривредне задруге није стављен прекомјеран терет, односно када је постигнут пропорционалан однос у потреби заштите права задруга с једне стране и легитимних интереса заједнице с друге стране.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-21/18 од 31. јануара 2019. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 12/19, претворба друштвене својине над пољопривредним земљиштем на којем постоји право коришћења, управљања и располагања у државну имовину

Члан 2 став 1 Закона о Дану Републике Српске („Службени гласник РСˮ број 113/16) није у складу са чланом I/2 Устава БиХ, чланом II/4 Устава БиХ у вези са чланом 1.1 и чланом 2а) и ц) Међународне конвенције о укидању свих облика расне дискриминације и чланом 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију, те чланом VI/5 Устава БиХ.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-2/18 од 28. марта 2019. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 30/19

Одредба члана 395 став 1 Закона о парничном поступку Републике Српске у дијелу који се односи на Правобранилаштво, као и одредба члана 395 Закона о парничном поступку Федерације Босне и Херцеговине у сагласности су с одредбама чл. I/2 и I/4 Устава Босне и Херцеговине и у складу с правом на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције, те правом на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-16/18 од 28. марта 2019. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 30/19

Уставни суд закључује да оспорена одредба (члан 9 став 7 Закона о превозу у друмском саобраћају „Службени гласник Републике Српскеˮ број 47/17) има значење да лиценце издате према Закону о међународном и међуентитетском друмском превозу од стране Министарства комуникација и транспорта Босне и Херцеговине замјењују лиценце које се издају према Закону о превозу у друмском саобраћају Републике Српске од стране Министарства саобраћаја и веза Републике Српске, дакле супротно тумачењу подносилаца захтјева да „лиценце које издаје Министарство РС замјењују лиценце издате од државног министарства, Министарства комуникација и транспорта Босне и Херцеговинеˮ. Према томе, оспорена одредба је у складу са чланом III/1х) и и) Устава Босне и Херцеговине којим су утврђене надлежности институција Босне и Херцеговине.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-5/19 од 4. октобра 2019. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 74/19

Уставни суд закључује да оспорена одредба члана 11 став (2) Устава РС, која изузетно прописује изрицање смртне казне за најтежа кривична дјела, није у складу са чланом II/2 Устава Босне и Херцеговине у вези са чланом 1 Протокола број 13 уз Европску конвенцију, која се односи на забрану изрицања смртне казне у свим околностима, који је Босна и Херцеговина ратификовала и који представља правно обавезујући акт за све нивое власти у Босни и Херцеговини, укључујући ентитет Република Српска.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-7/19 од 4. октобра 2019. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 73/19

Одредба члана 53 Закона о пољопривредном земљишту, којом је прописано да предметно пољопривредно земљиште које је по својој природи јавно добро, односно државна својина, по сили закона постаје својина и посјед Републике Српске, противна је чл. I/1, III/3б) и IV/4е) Устава БиХ јер се ради о искључивој надлежности БиХ у регулисању питања државне имовине.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-8/19 од 6. фебруара 2020. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 16/20

Одредбе члана 2 тач. (11), (12), (20) и (21), члана 4, члана 6 став (2), члана 8 став (1) алинеја 1) и 2), члана 10, члана 15 став (2), члана 24, члана 25 став (4), члана 28 став (3), члана 30 став (1), члана 94 став (4) и члана 95 ст. (1) и (2) Закона о унутрашњој пловидби Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 54/19) нису у складу са чл. I/1, III/3б) и IV/4е) Устава Босне и Херцеговине зато што питања која се односе на пловидбу међудржавним и међународним ријекама, као и надлежност у вези с тим између државних и ентитетских органа треба регулисати законом који ће бити донесен на државном нивоу, јер су та питања у искључивој надлежности државе БиХ према наведеним одредбама Устава БиХ.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-9/19 од 6. фебруара 2020. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 16/20

Одредба члана 2 Закона о измјени и допуни Закона о заштити и добробити животиња, којом је поновно одложено дејство, односно ступање на снагу забране узгоја животиња у сврху производње крзна, „доступна свима на које се примјењује и да је за њих предвидива, то јест довољно прецизна да они могу стварно и конкретно знати своја права и обавезе до степена који је разуман у датим околностима, како би се према њима могли понашати“, у складу је с принципом владавине права из члана I/2 Устава Босне и Херцеговине.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-2/20 од 26. новембра 2020. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 80/20

Уставни суд закључује да је друга реченица става 1 члана 109 Закона о кривичном поступку у вези са ставом 3 супротна члану II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члану 8 Европске конвенције. Осим тога, Уставни суд закључује и да је став 2 члана 109 Закона о кривичном поступку, у односу на то што се односи и на друга лица, супротан члану II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члану 8 Европске конвенције. Уставни суд такође закључује да прва реченица става 1 и став 2 члана 109 Закона (у односу на осумњичене/оптужене) нису супротни члану II/3б) и ф) Устава Босне и Херцеговине и чл. 3 и 8 Европске конвенције, како их тумачи и примјењује Европски суд.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-5/16 од 26. марта 2021. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 22/21, оспорене одредбе прописују могућност тјелесног прегледа, односно медицинске интервенције на осумњиченом/оптуженом без његовог пристанка (члан 109 став 1 прва реченица и став 2 Закона), те прописују тјелесни преглед и медицинске интервенције на другим лицима (члан 109 став 1 друга реченица и став 2 Закона)

Уставни суд закључује да оспорене одредбе (чл. 324, 325, 325а, 326 и 329) Закона о стварним правима регулишу питања претворбе друштвене/државне својине која није под забраном располагања и да у том смислу нису супротне одредбама чл. I/1, III/3б) и IV/4е) Устава БиХ на које су се позвали подносиоци захтјева и према којима је у искључивој надлежности БиХ да регулише питања државне имовине која је под забраном располагања, то јест имовине која је припала Босни и Херцеговини на основу Међународног споразума о питањима сукцесије и имовине на којој је право располагања и управљања имала бивша СРБиХ, до доношења одговарајућих прописа о коначној расподјели, те да Република Српска има надлежност да регулише претворбу друштвене/државне имовине која није обухваћена Законом о забрани располагања у складу с прелазним одредбама Закона о стварним правима.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-4/20 од 26. марта 2021. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 22/21

Одредбе члана 15 тачка 16 и члана 31 Закона о републичкој управи („Службени гласник Републике Српске“ број 115/18) нису супротне чл. I/1, I/2, I/7е), III/1а), III/2б), III/3б) и V/3а), ц) и д) Устава Босне и Херцеговине зато што се не може закључити да се тим одредбама преузима надлежност Босне и Херцеговине у процесу европских интеграција као сегменту спољне политике која је у надлежности институција Босне и Херцеговине, нити по питању заштите држављана Босне и Херцеговине у иностранству.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-14/20 од 26. марта 2021. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 27/21

Одредбе члана 8 ст. 2, 3, 4, 5 и 6, члана 8а, те члана 32 став 3 тачка д) Закона о пребивалишту и боравишту држављана БиХ компатибилне су са чланом I/2, II/3м) Устава Босне и Херцеговине и чланом II/4 Устава Босне и Херцеговине у вези с правом на слободу кретања и пребивалишта, будући да је оспореним одредбама јасно регулисан широк спектар доказа који су разумни и објективни за пријаву пребивалишта, који су прописани у јавном интересу и имају легитимни циљ, као и „додатних“ доказа у поступку провјере пријављених држављана с евидентираним пребивалиштем, а што је обавеза надлежног органа, те се једнако примјењују на све грађане Босне и Херцеговине.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-1/21 од 26. маја 2021. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 36/21

Закон о измјенама и допунама Закона о застави Босне и Херцеговине („Службени гласник Босне и Херцеговине“ број 23/04) сагласан је са чланом I/6 Устава Босне и Херцеговине јер прописује истицање заставе и одговорност за непоштовање појединих законских одредби, што је у искључивој надлежности Парламентарне скупштине, а не утврђује које ће и какве симболе имати Босна и Херцеговина, што је заједничка надлежност Парламентарне скупштине и Предсједништва. Дакле, након што је Парламентарна скупштина усвојила овај закон, супротно тврдњи подносиоца захтјева, није потребно да га потврди Предсједништво, у смислу члана I/6 Устава Босне и Херцеговине.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-11/19 од 15. јула 2021. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 49/21

Одлучујући о захтјеву Уставом БиХ овлашћеног подносиоца за рјешење спора по Уставу БиХ између Босне и Херцеговине и ентитета Република Српска, Уставни суд је закључио да постоји спор у вези с одлукама о концесијама у погледу концесионог добра и надлежности за њихово доношење које је донијела Република Српска. Према Закону о концесијама Босне и Херцеговине, овај спор треба да ријеши Комисија за концесије Босне и Херцеговине у својству Заједничке комисије за концесије.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-16/20 од 15. јула 2021. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 49/21

Уставни суд закључује да оспорене одредбе Закона о шумама Републике Српске нису у складу са чл. I/1, III/3б) и IV/4е) Устава Босне и Херцеговине зато што питања која се односе на утврђивање својинског статуса државне имовине, као и надлежност у вези с тим између државних и ентитетских органа треба регулисати законом који ће бити донесен на државном нивоу, јер су та питања у искључивој надлежности државе БиХ према наведеним одредбама Устава БиХ.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-4/21 од 23. септембра 2021. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 63/21

Уставни суд закључује да Федерално министарство као ентитетски орган у поступку одлучивања о захтјеву за стицање држављанства БиХ/ФБиХ није поступило произвољно када је одбило захтјев А. Г. из Арапске Републике Египат јер је на основу утврђеног чињеничног стања оцијењено да А. Г. као тражилац држављанства БиХ/ФБиХ не испуњава услове прописане у члану 10 Закона о држављанству БиХ и члану 9 Закона о држављанству ФБиХ за стицање држављанства олакшаном натурализацијом и да у смислу члана 9 став 2 Закона о држављанству БиХ и члана 8 став 2 Закона о држављанству ФБиХ представља пријетњу по безбједност Федерације Босне и Херцеговине.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-8/21 од 23. септембра 2021. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 63/21

Апсолутном забраном ношења браде војницима Оружаних снага БиХ док су у служби и у униформи прекршени су право на приватни живот и право на слободу вјере загарантовани чланом II/3ф) и г) Устава Босне и Херцеговине и чл. 8 и 9 Европске конвенције будући да спорна мјера не слиједи опште циљеве прописане ставом 2 чл. 8 и 9 Европске конвенције. Одредбе члана 12 ст. (2) и (4) Правила службе Оружаних снага Босне и Херцеговине број 06-02-3-4958/12 од 28. децембра 2012. године, које је подносилац захтјева оспорио, крше одредбе члана II/3ф) и г) и чл. 8 и 9 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-9/21 од 2. децембра 2021. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 76/21, слиједи праксу из Одлуке број У-8/17

Тачке 17, 18, 19 и 20 Декларације о уставним принципима, тач. 4 и 5 Закључака у вези с Информацијом о правосудним институцијама БиХ од 10. децембра 2021. године, тач. 4 и 5 Закључака у вези с Информацијом о преносу надлежности са РС на ниво БиХ у области одбране и безбједности од 10. децембра 2021. године, тач. 5 и 6 Закључака у вези с Информацијом о преносу надлежности у области индиректног опорезивања од 10. децембра 2021. године, те тач. 2 и 3 Закључака у вези с Информацијом о преносу надлежности са РС на ниво БиХ од 10. децембра 2021. године супротне су чл. I/2 и III/3б) Устава Босне и Херцеговине.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-2/22 од 26. маја 2022. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 43/22, постојање спора између државе и ентитета у вези с актима које је донијела Народна скупштина Републике Српске

Имајући у виду неспоран садржај оспореног Закона о непримјењивању Одлуке високог представника којом се доноси Закон о допуни Кривичног закона Босне и Херцеговине, а којим је примјена Закона о допуни Кривичног закона БиХ забрањена у Републици Српској, те је органима Републике Српске забрањено да у спровођењу овог закона сарађују с органима Босне и Херцеговине, као и неспорну праксу Уставног суда, јасно је да у Уставу Босне и Херцеговине не постоје одредбе на основу којих би се могла оправдати уставност оспореног закона који је донијела Народна скупштина Републике Српске. Према принципу владавине права из члана I/2 Устава Босне и Херцеговине, ентитети су дужни да поштују законе на нивоу Босне и Херцеговине. Како је раније речено, Закон о допуни Кривичног закона БиХ има се сматрати законом Босне и Херцеговине. Осим тога, према члану III/3б) Устава Босне и Херцеговине, ентитети су дужни да поштују одлуке институција Босне и Херцеговине. Претходно је речено да је високи представник доношењем Закона о допуни Кривичног закона БиХ супституисао домаће институције. У конкретном случају супституисана институција је Парламентарна скупштина БиХ, умјесто које је високи представник донио наведени закон. Дакле, наведени закон, осим што се сматра законом Босне и Херцеговине, сматра се и одлуком институција Босне и Херцеговине. Све наведено у вези са Законом о допуни Кривичног закона БиХ и чл. I/2 и III/3б) Устава Босне и Херцеговине прекршено је доношењем оспореног закона.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-15/21 од 14. јула 2022. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 51/22

Уставни суд закључује како је Република Српска донијела спорни Закон о непокретној имовини која се користи за функционисање јавне власти („Службени гласник Републике Српске“ број 29/22) противно чл. I/1, III/3б) и IV/4е) Устава Босне и Херцеговине јер се ради о искључивој надлежности Босне и Херцеговине у регулисању питања непокретне „државне имовине“ из спорног закона. Због ових разлога спорни закон је у цијелости противуставан.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-10/22 од 22. септембра 2022. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 68/22

Закон о лијековима Републике Српске и Закон о допунама Закона о републичкој управи Републике Српске, које је донијела Народна скупштина, нису у складу са чл. I/2 и III/3б) Устава Босне и Херцеговине. Уставни суд сматра да у Уставу БиХ не постоје одредбе на основу којих би се могло закључити да су оспорени закони, које је донијела Народна скупштина, уставни. Према принципу владавине права из члана I/2 Устава Босне и Херцеговине, ентитети су дужни да поштују законе на нивоу Босне и Херцеговине, а према члану III/3б) Устава Босне и Херцеговине, ентитети су дужни да поштују одлуке институција Босне и Херцеговине.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-17/22 од 1. и 2. децембра 2022. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 84/22

Члан 14 у вези са чланом 9 став 1 тач. (ц), (ф) и (л) Закона о држављанству Босне и Херцеговине (који прописује услове за поврат држављанства) у сагласности је са чл. I/7б) и II/5 Устава Босне и Херцеговине.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-19/22 од 19. јануара 2023. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 10/23

Члан 5 став 1 тачка а) Закона о застави БиХ у дијелу који гласи: „заједничких Институција или институција којом управљају заједничке институције или која је одговорна заједничким институцијама“ није у складу са чланом I/2 Устава Босне и Херцеговине у вези са чланом III/1 Устава Босне и Херцеговине.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-23/22 од 19. јануара 2023. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 11/23

Амандмани на Устав Федерације Босне и Херцеговине („Службене новине ФБиХ“ бр. 79/22 и 80/22) и Закон о измјенама и допунама Изборног закона Босне и Херцеговине („Службени гласник БиХ“ број 67/22), које је наметнуо високи представник за Босну и Херцеговину одлукама бр. 06/22 и 07/22 од 2. октобра 2022. године, у складу су са чл. I/2, II/2, II/4 и III/3б) Устава Босне и Херцеговине и чланом 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију, чл. 5 и 7 Међународне конвенције о укидању свих облика расне дискриминације и чланом 25 Међународног пакта о грађанским и политичким правима.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-27/22 од 23. марта 2023. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 27/23, захтјевом су покренута сљедећа питања: а) стабилност изборног система, б) избор и улога Дома народа Парламента ФБиХ, ц) избор предсједника и потпредсједника Федерације БиХ и д) поштовање принципа правне сигурности

Оспорене правне одредбе из члана 21 Закона о измјенама и допунама Закона о предшколском васпитању Републике Српске, члана 140 Закона о основном васпитању Републике Српске и члана 17 Закона о измјенама и допунама Закона о средњем образовању Републике Српске у дијелу у којем се прописује Светосавска награда, у складу су с принципом конститутивности народа из Преамбуле Устава Босне и Херцеговине, као и са чланом II/4 Устава Босне и Херцеговине у вези са чланом 1.1 и чланом 2 а) и ц) Конвенције о уклањању расне дискриминације.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-29/22 од 23. марта 2023. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 29/23