Уставни суд БиХ као домаћа институција која има апелациону надлежност у погледу права и слобода загарантованих Уставом БиХ мора указати на повреду права загарантованих Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода, па самим тим и права загарантованих Уставом БиХ, без обзира на чињеницу што поступак није окончан.
• Одлука број У-34/01 од 22. јуна 2001. године, став 25, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 20/01, кривични поступак није водио суд одређен законом, поступак по приговору стварне надлежности, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Правило према којем се временски рок рачуна од дана када је пресуда достављена окривљеном, а не од дана када је достављена његовом браниоцу не може се сматрати да је такве природе која би довела у питање повреду члана 6 став 1 Европске конвенције.
• Одлука број У-36/01 од 3. новембра 2001. године, став 23, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 7/02, кривични поступак, рок за изјаву правног лијека, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ
Пропуст редовних судова да размотре питање имунитета као важно претходно питање у кривичном поступку представља повреду апелантовог права на правично суђење.
• Одлуке бр. У-59/01, У-60/01 и У-61/01 од 10. маја 2002. године, објављене у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 24/02, кривични поступак, имунитет, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-412/04 од 29. октобра 2004. године, став 22, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 19/05, кривични поступак, приговор имунитета, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ
Питање застаре законодавац не смије тако регулисати да суштински онемогући или неоправдано отежа остваривање ових права, али је овај институт потребан ради обезбјеђења принципа правне сигурности.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-158/03 од 22. септембра 2003. године, став 35, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 5/05
Чак и када би се неко право могло јасно сврстати у домен јавног права, које је ван дјелокруга члана 6 Европске конвенције, у националним оквирима неопходно је обезбиједити минимум процесних претпоставки у сврху вођења поступка у складу са чланом 6 Европске конвенције. При томе највећа обавеза лежи управо на правосудним органима који имају уставну обавезу, без обзира на карактер спора, да обезбиједе пуно поштовање захтјева из члана 6 Европске конвенције.
• Одлука број У-148/03 од 28. новембра 2003. године, став 51, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 1/04, управни поступак и спор, примјена члана 6 у поступцима који се односе на утврђивање царинских обавеза, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Европска конвенција штити, у принципу, појединце, невладине организације и удружења грађана. Према томе, члан 6 Европске конвенције не штити државне органе и установе с јавним овлашћењима. Штавише, Европском конвенцијом је предвиђено да су у вршењу својих дужности сви нивои државних власти обавезни да поштују права и обавезе који су наведени у њој. Према томе, Уставни суд сматра да апелант (Федерално министарство одбране) не ужива заштиту члана 6 став 1 Европске конвенције.
• Одлука број У-5/02 од 21. јануара 2004. године, став 25, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 6/04, управни поступак, поврат стана, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ
Спор има економску природу и обухваћен је чланом 6 став 1 Европске конвенције у случају када апелант, у складу са законима, има право да тражи поврат одређене царинске дажбине која је наплаћена више и која се има сматрати његовом имовином, те која представља „грађанско право". У складу с наведеним, Уставни суд закључује да је члан 6 Европске конвенције примјењив у конкретном предмету.
• Одлука број У-46/03 од 23. априла 2004. године, став 28, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 38/04, управни поступак и управни спор за поврат више уплаћених прелевмана
Апелант није навео било какву процедуралну грешку или нерегуларност које би могле утицати на правичност поступка, нити било који други елеменат који би поступак учинио неправичним. Супротно наводима из апелације, из стања списа произлази да је апеланту дата могућност да заступа своје интересе у свим поступцима на свим нивоима, а из потпуних и јасних разлога побијаних одлука, донесених на основу закона, закључује се да нема доказа да судови нису поступали правично, као што то захтијева члан 6 став 1 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-61/03 од 19. марта 2004. године, став 29, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 15/04;
• Одлука о допустивости и меритуму број У-68/03 од 17. маја 2004. године, став 23, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 34/04;
• Одлука о допустивости и меритуму број У-105/03 од 26. августа 2004. године, ст. 24 и 25, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 48/04;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-910/04 од 15. јуна 2005. године, став 25, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 73/05
Задатак Уставног суда није да одлучује о томе да ли су изјаве правилно прихваћене као докази, већ да утврди да ли је поступак у цјелини био праведан, укључујући и начин на који су докази добијени (види, између осталих извора, пресуду Европског суда за људска права у предмету Doorson против Холандије, 26. март 1996. године, Извјештаји пресуда и одлука 1996-II, став 67).
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-71/02 од 28. априла 2004. године, став 33, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 34/04, ванпарнични поступак за издавање налога за отказ уговора о закупу спорног пословног простора
Нема повреде права на правично суђење у ситуацији када су тужбе апеланата одбијене због непоштовања законског рока.
• Одлука број АП-28/02 од 15. јуна 2004. године, став 34, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 38/04, управни поступак поврата новца наплаћеног на име посебне царинске таксе
У погледу свједока и других доказа, члан 6 Европске конвенције не предвиђа да суд испитује све наводе, аргументе и доказе које су стране изложиле и предложиле у току поступка, него само оне које суд сматра релевантним за законско одлучивање. Суд мора да узме у обзир аргументе страна у поступку, али сви они не морају да буду изнесени у образложењу пресуде (види Одлуку Уставног суда број У-62/01 од 5. априла 2002. године, тачка 19, „Службени гласник Босне и Херцеговине" број 24/02). Ова дискреција, коју има сваки суд, постоји због ефикасности вођења поступка.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-45/02 од 30. јуна 2004. године, став 63, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 41/04, пренос станарског права с дједа на унука, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
У доказном поступку Окружни суд је саслушао овлашћене раднике криминалистичке службе и истражног судију, који су били изричити у тврдњи да је окривљени апелант своју одбрану изнио и дјело признао без употребе силе или пријетње, а закључак истражног судије се заснива на утврђивању непосредним опажањем трагова принуде у физичком смислу или страха у личности окривљеног. Због тога, нема повреде права на правично суђење.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-50/03 од 21. јула 2004. године, став 23, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 41/04
Уставни суд сматра да је током цјелокупног поступка апеланту било омогућено да изнесе све доказе ради утврђивања чињеничног стања одлучног за доношење судских пресуда. Даље, судови су узели у обзир све наводе и тврдње и испитали апелантове захтјеве на основу примјењивих правних одредби и довољно јасно образложили своје одлуке у смислу члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције. Уставни суд оцјењује да не постоје индикације да је поступак вођен на неправичан начин, нити да је дошло до процесних повреда које би биле важне за поштовање принципа правичног суђења.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-91/02 од 23. јула 2004. године, став 20, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 43/04;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-152/02 од 15. јуна 2004. године, став 23, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 40/04
С обзиром на то да је апелант у апелацији навео непрописан састав првостепеног суда као једину повреду права на правичан поступак, те да не постоје друге индиције да је поступак вођен на неправичан начин, Уставни суд закључује да није дошло до повреде права на правичан поступак из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-216/03 од 29. септембра 2004. године, став 23, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 54/04
Нема повреде права на правично суђење јер је апелантима онемогућено да усмено испитају вјештака на главној расправи.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-280/03 од 27. октобра 2004. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 54/04
Правичност поступка се оцјењује на основу поступка као цјелине.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-381/04 од 27. октобра 2004. године, став 24, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 19/05, кривични поступак, оспоравање чињеничног стања утврђеног у поступку пред првостепеним судом, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-404/04 од 23. марта 2005. године, став 27, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 32/04, поступак утврђивања висине накнаде трошкова, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ
Није било повреде права на правично суђење због одлуке редовног суда да не споји парничне поступке с обзиром на то да се радило о процесној одлуци за коју суд црпи овлашћење из Закона о парничном поступку.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-289/04 од 30. новембра 2004. године, став 26, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 19/05
Нема повреде права на правично суђење из члана II/3е) Устава БиХ и члана 6 став 1 Европске конвенције због тумачења које је дао редовни суд у вези с апелантовом незахвалности при уговору о поклону.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-545/03 од 17. децембра 2004. године, став 22, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 34/05, раскид уговора о поклону због незахвалности
Одредба закона која прописује да ће потраживања која су утврђена правоснажним судским пресудама бити измирена „емитирањем обвезница с роком доспијећа до 50 година" претјеран је терет према појединцима, усљед чега се оправдано поставља питање да ли ће ико од грађана који ће посједовати такву врсту обвезница доживјети могућност да наплати обвезнице и тако ефективно оствари своја права.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-288/03 од 17. децембра 2004. године, став 34, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 8/05, одгађање извршења правоснажних судских пресуда – Република Српска
Чињеница да је апеланту рјешење о отказу уговора о раду, према којем му је ex lege престао уговор о раду, уручено након што је издржао затворску казну сама по себи не представља кршење права на правичан поступак јер је апелант имао и користио предвиђена правна средства за заштиту својих права.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-119/04 од 9. децембра 2004. године, став 30, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 15/05
Беспредметно је расправљати о валидности оптужнице и доказа који су прикупљени без истражног судије када је оптужница већ ступила на правну снагу, а апелант је пропустио да уложи приговор на њу, након чега би евентуални пропусти у погледу законитости подигнуте оптужнице могли бити исправљени у поступку пред редовним судовима.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-476/04 од 17. децембра 2004. године, став 26, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 34/05, кривични поступак, накнада трошкова кривичног поступка, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ
Јавни интерес у погледу ограничења права прописивањем одређених рокова огледа се у ефикасном функционисању правног система и правној сигурности и апелантово пропуштање рокова предвиђених законом онемогућило је редовне судове да мериторно расправе о његовом тужбеном захтјеву, што није у супротности са захтјевима из члана 6 став 1 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-150/04 од 17. фебруара 2005. године, став 31, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 36/05
Извршење пресуде коју донесе било који суд мора бити посматрано као интегрални дио „суђења" у смислу члана 6 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-464/04 од 17. фебруара 2005. године, став 27, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 40/05, немогућност извршења правоснажне судске одлуке којом је додијељена накнада нематеријалне штете на име погибије блиских чланова породице, приступ суду, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Апелантове тврдње да првостепени суд није правилно и потпуно утврдио чињенично стање не представља уставно питање које је у надлежности Уставног суда.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-74/04 од 23. марта 2005. године, став 22, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 27/05
Нема повреде права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције због тога што су редовни судови у конкретном случају користили доказе које су прикупили правосудни и полицијски органи СР Њемачке, јер је уступање доказа засновано на билатералном уговору бивше СФРЈ и СР Њемачке.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-91/04 од 23. марта 2005. године, став 44, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 30/05
Неосновани су приговори апеланата да је повријеђено право на правично суђење с обзиром на то да Врховни суд није одговорио на све жалбене разлоге због тога што пресуда Врховног суда садржи сасвим довољно разлога и објашњења зашто се одбија жалба апеланата, те шта чини суштинске разлоге на основу којих Врховни суд потврђује пресуду Окружног суда.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-108/04 од 23. марта 2005. године, став 25, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 30/05
Апелант је имао прилику да оствари заштиту својих права из радног односа у судском поступку, и то на двије судске инстанце пуне јурисдикције. Судови су провели доказни поступак у којем је учествовао апелант и који је могао изнијети свој став у погледу одлучних чињеница. У побијаним пресудама дати су очигледни разлози за њихово доношење и довољно су образложене.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-351/04 од 23. марта 2005. године, став 22, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 32/05, децертификовани полицајац
Нема повреде принципа правичног суђења када се у вршењу јавних овлашћења поступало по службеној дужности, која је прописана законом, ради провјере доказа проведених у поступцима, да ли су ранија рјешења којима су конституисана одређена права донесена у складу са законом, што представља специјалан поступак који се бави искључиво правним питањима, а не утврђивањем чињеница.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-556/04 од 15. јуна 2005. године, став 27, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 69/05, управни поступак, утврђивање права на породичну инвалиднину, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ
Не постоји повреда права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције у случају када редовни судови, рјешавајући о приговору имунитета, утврде да спорне изјаве носиоца имунитета, in abstracto, у конкретном случају излазе из оквира дјелатности због чијег обављања му је позитивним правним прописима додијељен имунитет.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-963/05 од 22. јула 2005. године, став 39, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 57/06
Стандарди права на правичан поступак се односе и на поступак у којем се одлучује о праву на имунитет, јер, уколико се одбије приговор имунитета и настави парнични поступак, питање имунитета се више не може истицати. Имајући у виду наведено, Уставни суд сматра да је апелација у овом случају, у односу на право из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције, допустива иако још увијек није донесена коначна одлука у парничном поступку.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-963/05 од 22. јула 2005. године, став 20, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 57/06;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-412/04 од 29. октобра 2004. године, став 18, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 19/05, питање имунитета као претходно питање
Право апеланата на правично суђење није повријеђено јер је апелантима у току судских поступака пред три судске инстанце дата могућност да изнесу своје наводе, чињенице и доказе, а саме судске пресуде су резултат непристрасног и независног рада суда који није произвољно протумачио и примијенио законске прописе.
• Одлука о меритуму број АП-972/04 од 13. септембра 2005. године, став 37, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 3/06;
• Одлука о меритуму број АП-1073/04 од 13. септембра 2005. године, став 20 и даље, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 94/05
Редовни судови су дали потпуне и јасне разлоге због којих су одлучили да у конкретном случају нису испуњени законски услови за спајање поступака, те да је неоснован апелантов навод да је, вођењем поступка пред Окружним судом у Бањој Луци независно од већ започетог поступка пред Окружним судом у Добоју, дошло до повреде апелантовог права на одбрану, односно фер суђење.
• Одлука о меритуму број АП-934/04 од 13. октобра 2005. године, став 23, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 20/06
Коришћење доказа прикупљених у фази прије суђења не представља само по себи кршење права на правично суђење уколико се осуђујућа пресуда не заснива искључиво на тим доказима.
• Одлука о меритуму број АП-1064/04 од 13. октобра 2005. године, став 31, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 94/05
Извршење правоснажног и извршног рјешења донесеног у управном поступку је саставни дио права на правично суђење.
• Одлука о меритуму број АП-602/04 од 13. октобра 2005. године, ст. 31 и 32, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 17/06, управни поступак, неизвршавање правоснажног рјешења, приступ суду, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Ако је дошло до одустајања од оптужбе као резултат амнестије, та оптужба више није „одређена" у смислу члана 6 став 1 Европске конвенције и тиме се та одредба не може примијенити.
• Одлука број У-24/01 од 17. новембра 2005. године, став 23, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 5/02, амнестија, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ
Принцип ne bis in idem није прекршен у случају када се ослобађајућа и осуђујућа пресуда односе на различите кредите које је апелант подизао у сарадњи с различитим лицима у различитим износима и у различитим периодима, мада су те радње и у једном и у другом поступку квалификоване као кривично дјело преваре.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-954/06 од 5. априла 2007. године, став 38, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 70/07, кривични поступак, кривично дјело преваре, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ
Уставни суд сматра да у конкретном случају није прекршен принцип ne bis in idem будући да се раније пресуде у поступку супсидијарних тужилаца у својству осумњичених и оспорене осуђујуће пресуде против апеланта не односе на исто лице, па оспорене пресуде не могу имати карактер пресуђене ствари.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1828/06 од 28. марта 2008. године, став 33, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 99/08, кривични поступак, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ
С обзиром на то да су гаранције права на правично суђење, према пракси Европског суда, примјењиве у свим поступцима укњижбе права својине, Уставни суд ће пружити исте гаранције у поступцима поводом апелација поднесених овом суду.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2706/06 од 14. октобра 2008. године, став 22, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 99/08, измјена праксе Уставног суда БиХ у погледу допустивости апелација које се односе на поступак укњижбе права својине тако што је закључено да су такве апелације ratione materiae компатибилне с Уставом Босне и Херцеговине, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Уставни суд закључује да постоји повреда права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције у случају када се арбитрарним тумачењем у образложењу пресуде редовног суда доведе у питање право гарантовано Уставом Босне и Херцеговине да о грађанским правима и обавезама буде расправљено пред судом, јер је учињено илузорним извршење судске одлуке које представља интегрални дио „суђења".
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1472/07 од 22. октобра 2009. године, став 50, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 23/10, исплата неисплаћених плата – Општа гимназија Завидовићи
Ревизиони, односно Врховни суд, према члану 241 ЗПП-а, испитује побијану пресуду само у оном дијелу у којем се она побија ревизијом, у границама разлога који су наведени у ревизији, пазећи по службеној дужности на примјену материјалног права и повреде одредаба парничног поступка које се односе на страначку способност и заступање. Из наведеног слиједи да Врховни суд није био дужан да испитује да ли је Кантонални суд прекорачио тужбени захтјев (ultra petitum) у ситуацији када апелант на то питање није указао у ревизији.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-814/08 од 29. јуна 2010. године, став 45, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 95/10, прекорачење тужбеног захтјева, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ
Постоји повреда права на правну сигурност као сегмента права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције у ситуацији када из истог суда, који је при томе и суд посљедње инстанце за одлучивање у одређеном питању, у случајевима који се заснивају на истом или сличном чињеничном и правном основу долазе противрјечене одлуке у којим су изостали образложења и разлози из којих би било видљиво зашто је суд одступио од раније праксе, а при томе не постоји механизам који би обезбиједио конзистентност у одлучивању.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1076/09 од 26. јануара 2012. године, став 36, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 26/12, различита пракса судова, повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Уставни суд закључује да је у конкретном случају дошло до повреде права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције доношењем одлуке ВСТС-а у дисциплинском поступку пред ВСТС-ом у којем је, због недосљедне примјене материјалног права и непрецизности законске норме, апелантима ускраћено право на правну сигурност као елементу принципа владавине права из члана I/2 Устава Босне и Херцеговине у дисциплинском поступку који ужива гаранције права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-4101/09 од 30. марта 2012. године, став 56, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 40/12, повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Уставни суд сматра да предметни случај не повлачи питање ретроактивности, већ да се ради о примјени класичног случаја преиспитивања/контроле која је јасно прописана и одређена законом (који има све потребне квалитете у смислу доступности и објаве), на основу законске одредбе која има општи карактер и која је била на снази у вријеме кад је апелант вршио потребне радње у вези с царинским поступком, те је апелант, имајући у виду чињенице свог предмета, морао бити свјестан тога да је наведена одредба примјењива и на конкретан случај. Наиме, имајући у виду да је поступак преиспитивања/контроле као правни институт присутан и у другим законима, Уставни суд сматра да у околностима конкретног предмета нема ништа што би указивало да је дошло до очигледне злоупотребе права или да конкретним поступањем настаје правна несигурност. Штавише, Уставни суд примјећује да би „несигурност" за државу у цјелини сигурно наступила када царински дуг не би био наплаћен. Због наведеног, будући да у конкретном случају није установио да постоји злоупотреба права, Уставни суд закључује да нема повреде права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 став 1 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2726/09 од 18. априла 2012. године, ст. 74 и 75, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 52/12, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ
