Уставни суд Федерације БиХ је „суд у Босни и Херцеговиниˮ у смислу члана VI/3 Устава БиХ. Није противно Уставу БиХ ако Уставни суд Федерације БиХ тумачи релевантне одредбе Федералног устава на начин да одреди да мандат судија суда почиње с одржавањем прве сједнице суда. Није противно ни Европској конвенцији, нити Уставу БиХ, ако Уставни суд Федерације БиХ оцијени да називи владиних тијела и јединица у Уставу Херцеговачко-неретванског кантона, који се разликују од назива таквих тијела и јединица у Уставу Федерације, нису у складу с потоњим.
• Одлука број У-39/00 од 4. маја 2001. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 24/01
Иако је апелант током цијелог поступка пред управним органима и судовима имао могућност да износи доказе с циљем утврђивања чињеничног стања одлучног за доношење одлука, органи управе и Врховни суд су пропустили да дају тежину доказима према којима је апелант на адреси спорног стана живио све до 1992. године и да је усљед ратних сукоба у Босни и Херцеговини напустио спорни стан, због чега је дошло до кршења члана II/5 Устава Босне и Херцеговине. Из наведеног слиједи да није било довољне заштите судова или управних органа у односу на апелантово право да се врати тамо гдје он тврди да је његов дом.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2275/05 од 26. јануара 2007. године, став 42, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 55/07, утврђена повреда права на повратак из члана II/5 Устава Босне и Херцеговине
