Висина износа за издржавање брачног друга, одређена на основу личног дохотка оствареног у иностранству, не представља дискриминацију према Европској конвенцији за заштиту људских права и основних слобода.
• Одлука број У-11/00 од 18. и 19. августа 2000. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 6/01
Члан 14 Европске конвенције штити лица (укључујући и правна лица) која се налазе у „подударним ситуацијама" од дискриминишућих разлика у третману, а у смислу члана 14 Европске конвенције, третман се сматра дискриминишућим ако нема „циља и разумног оправдања", тј. ако не иде у правцу легитимног циља и ако не постоји разуман однос пропорционалности између употријебљених средстава и циља који се покушава остварити.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-98/03 од 27. октобра 2004. године, став 34, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 15/05, редовни судови су у истој чињенично-правној ситуацији одлучили другачије у односу на апеланта и друге раднике туженог о пасивној легитимацији туженог
У конкретном случају против апеланата је покренут и окончан кривични поступак у складу са законским надлежностима јавног тужиоца и суда, а чињеница да поступак није покренут и против другог лица, за које апеланти сматрају да је такође одговорно, не даје основ за закључак о њиховој дискриминацији.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-612/04 од 30. новембра 2004. године, став 37, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 19/05, кривични поступак, примање мита, нема повреде члана 14 Европске конвенције ни члана II/4 Устава БиХ
Свако различито поступање се сматра дискриминационим уколико нема разумно и објективно оправдање, односно уколико не слиједи законити циљ или ако нема разумног односа пропорционалности између употријебљених средстава и циља који се жели постићи.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-420/04 од 18. јануара 2005. године, став 23, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 40/05, радно-правни статус, нема повреде члана 14 Европске конвенције ни члана II/4 Устава БиХ;
• Одлука о допустивости и меритуму број У-43/03 од 17. маја 2004. године, став 40, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 34/04, парнични поступак ради конституисања станарског права
Дискриминација подразумијева различит третман у уживању права и слобода између појединаца односно група, а не у односу на самог појединца у више различитих ситуација.
• Одлука о меритуму број АП-825/04 од 13. септембра 2005. године, став 33, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 3/06, поступак утврђивања обавеза плаћања затезних камата на новчана потраживања, различита примјена законских одредби које се односе на одређивање висине затезних камата, нема повреде члана 14 Европске конвенције ни члана II/4 Устава БиХ
Уставни суд закључује да су неосновани апелантови наводи о дискриминацији у предметном поступку из члана II/4 Устава Босне и Херцеговине и члана 14 Европске конвенције у вези с правом на социјално осигурање из члана 9 Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима јер је споразум, који је примијењен у конкретном случају, резултат уставне и законске регулативе пензијског система у Босни и Херцеговини, чијом примјеном је нужно дошло до разлика у појединачним мјесечним износима пензија.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-759/08 од 9. фебруара 2011. године, став 67, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 41/11, захтјев за прелазак из Фонда РС у Фонд ФБиХ – водећа, нема повреде члана 14 Европске конвенције ни члана II/4 Устава БиХ;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1071/09 од 22. фебруара 2011. године, став 27, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 47/11
Уставни суд сматра да оспореним одлукама није повријеђено апелантово право на недискриминацију у вези с правом на једнакост супружника из члана 5 Протокола број 7 уз Европску конвенцију јер из обичног језичког тумачења релевантних одредби Породичног закона, на којим су засноване оспорене одлуке, произлази различит третман родитеља с којим дијете живи и оног који има право да с дјететом остварује лични и непосредни контакт, а која дистинкција је превасходно направљена због интереса дјетета који, дакле, имају превагу над интересима било којег родитеља.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-3557/08 од 9. новембра 2011. године, став 56;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-4468/11 од 27. јуна 2012. године, став 54, развод, старање над дјететом, нема повреде члана 14 Европске конвенције ни члана II/4 Устава БиХ
Није повријеђено апеланткињино право на недискриминацију из члана II/4 Устава Босне и Херцеговине и члана 14 Европске конвенције у вези с правом на породични живот из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције с обзиром на то да постоји објективно и разумно оправдање за различит третман туженог с којим дјеца живе у односу на права апеланткиње с којом дјеца не живе.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-4468/11 од 27. јуна 2012. године, став 53, развод, старање о дјетету, нема повреде члана 14 Европске конвенције ни члана II/4 Устава БиХ
Уставни суд закључује да је у конкретном случају дошло до кршења забране дискриминације из члана II/4 Устава Босне и Херцеговине и члана 14 Европске конвенције у вези с правом на приступ суду као сегмент права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције јер је апелантова тужба одбачена као недопуштена у смислу одредбе члана 43 Породичног закона ФБиХ која је дискриминишућа јер доводи до различитог третмана апеланта према полу, а да за такав различит третман нема разумног и објективног оправдања.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-369/10 од 24. маја 2013. године, став 38, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 51/13, дозвољеност подношења тужбе за развод брака, повреда члана 14 Европске конвенције и члана II/4 Устава БиХ у вези са чланом II/3е) Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 став 1 Европске конвенције
Уставни суд закључује да су судови, примјеном Закона о насљеђивању из 1980. године, без уважавања опредјељења из Породичног закона ФБиХ из 2005. године о досљедном изједначавању ванбрачне заједнице, која траје више од три године, с брачном заједницом у свим правима и обавезама, укључујући и имовинска права, и одбијањем апелантовог захтјева да му се призна право да као насљедник првог насљедног реда учествује у оставинском поступку, прекршили забрану дискриминације из члана II/4 Устава Босне и Херцеговине и члана 14 Европске конвенције у вези с правом на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-4207/13 од 30. септембра 2016. године, став 37, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 83/16, повреда члана 14 Европске конвенције и члана II/4 Устава БиХ у вези са чланом II/3к) Устава Босне и Херцеговине и чланом 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију
Уставни суд указује да је у конкретном случају (у којем је, између осталог, одбијен као неоснован апелантов тужбени захтјев да му се исплати одређени новчани износ на име неисплаћене накнаде за одвојени живот и смјештај за одређени период) примијењен Закон о платама и другим накнадама судија и тужилаца у Федерацији БиХ, за који је, када се ради о државном нивоу, Уставни суд већ утврдио (види одлуке Уставног суда бр. У-7/12 и У-29/13) да није у складу с одредбама члана I/2 Устава Босне и Херцеговине и члана II/4 Устава Босне и Херцеговине, у вези са чланом 14 Европске конвенције, чланом 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију и чланом 26 Међународног пакта о грађанским и политичким правима, јер не садржи, између осталог, одредбе у погледу накнада на име одвојеног живота и трошкова смјештаја у току рада. Слиједом наведеног, примјењујући праксу из предмета бр. У-7/12 и У-29/13 на конкретан случај, пошто се de facto ради о законима с готово идентичним релевантним садржајем само на различитим нивоима (у конкретном случају ради се о Федерацији Босне и Херцеговине), Уставни суд сматра да је оспорена пресуда заснована на Закону о платама, који, због тога што не садржи одредбе које регулишу накнаду на име одвојеног живота и трошкова смјештаја, није у складу с Уставом Босне и Херцеговине и Европском конвенцијом, чиме су повријеђена апелантова права из члана I/2 Устава Босне и Херцеговине и члана II/4 Устава Босне и Херцеговине, односно члана 14 Европске конвенције, члана 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију, као и члана 26 Међународног пакта о грађанским и политичким правима.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2985/19 од 8. јула 2021. године, став 53, потраживања из радних односа
