Заштита комерцијалног успјеха и одрживости предузећа легитиман је интерес правних лица, али то тумачење није примјењиво на тијело које има извршна овлашћења и које као такво није укључено у директне економске активности • Интереси органа извршне власти с државним овлашћењима за одржавање доброг угледа разликују се од угледа физичког или правног лица које се такмичи на тржишту • Ризик од ометања слободе медија заштитом извршних органа од медијских критика • Лако препознатљиви појединачни чланови таквог тијела нису изузети од покретања поступка у своје име • Повреда члана 10 Конвенције

Чињенице

Подносилац представке ООО Мемо (друштво) оснивач је Kavkazskiy Uzel (The Knot of the Caucasus, Чвор Кавказа), online медија који је посвећен политичкој ситуацији и стању људских права на југу Русије и Волгоградске области. Kavkazskiy Uzel је 2008. године објавио чланак у којем због одређених активности критикује Управу Волгоградске области, извршни орган конститутивног ентитета Руске Федерације. У чланку је, између осталог, наведено да је Управа лобирала да једна фабрика аутобуса добије тендер за куповину аутобуса. Тендер је расписао Град Волгоград. Фабрика није добила наведени тендер те је обустављен трансфер средстава додијељених Граду Волгограду као субвенција из регионалног буџета. Како је наведено у чланку, то је био чин освете за изгубљени тендер. Управа Волгоградске области је покренула грађански поступак за клевету против подносиоца представке истичући да су наводи из чланка лажни. Управа је приговорила да је тиме нарушен њен „пословни углед“ те је тражила повлачење спорних навода. Окружни суд у Москви је утврдио да су наводи изнесени у чланку штетни за углед Волгоградске области те је утврдио да подносилац представке није пружио никакав доказ за њих. Подносиоцу представке је наложено да на интернет страници објави деманти и изреку судске пресуде.

Наводи подносиоца представке

Подносилац представке се жали на повреду права на слободу изражавања.

Оцјена Европског суда

Европски суд је утврдио да је пресуда за клевету представљала мијешање у право на слободу изражавања подносиоца представке, те да је то мијешање било у складу са законом јер је Грађански закон Русије предвиђао право покретања парничног поступка за клевету ради заштите части, достојанства и пословног угледа.

У вези с питањем да ли је мијешање у право подносиоца представке на слободу изражавања слиједило „легитиман циљ“, Европски суд је истакао да је Управа Волгоградске области извршна власт конститутивног ентитета Руске Федерације. Влада је сматрала да је легитиман циљ „заштита угледа и права других“, док је подносилац представке тврдио да Управа Волгоградске области не може имати „пословни углед“.

Европски суд је нагласио да „заштита угледа других“ из става 2 члана 10 Конвенције није ограничена само на физичка лица, већ укључује и правна лица (види ООО Регнум против Русије, представка број 22649/08, пресуда од 8. децембра 2020. године, тачка 66). Даље је истакао да постоји легитиман интерес правних лица који се огледа у заштити комерцијалног успјеха и одрживости друштва с циљем заштите запосленика и дионичара (види Steel и Morris против УК, представка број 68416/01, тачка 94). Међутим, то тумачење није примјењиво на тијело које има извршна овлашћења и које није укључено у директне економске активности.

Европски суд је даље истакао да се тијела извршне власти која имају државна овлашћења разликују од правних субјеката, укључујући и јавна или државна предузећа која се баве конкурентским активностима на тржишту. Наиме, правни субјекти који се баве конкурентским активностима на тржишту ослањају се на своју добру репутацију како би привукли купце с циљем да остваре профит, док тијела извршне власти постоје да служе јавности и њих финансирају порески обвезници.

Европски суд је констатовао да се не може сматрати да парнични поступак због клевете, који је покренуло правно лице које је вршило јавну власт, слиједи легитиман циљ заштите угледа других из члана 10 став 2 Конвенције. Међутим, како је даље истакао Европски суд, то не искључује да поједини чланови јавног тијела, који би могли бити „лако препознатљиви“ (види Thoma против Луксембурга, представка број 38432/97, тачка 56 и, mutatis mutandis, Lombardo и остали против Малте, представка број 7333/06, пресуда од 24. априла 2007. године, тачка 54), могу имати право да покрену поступак за клевету у своје име.

Како је даље истакао Европски суд, у овом предмету, у поступку за клевету, тужилац је највиши орган извршне власти Волгоградске области. Тешко је замислити да је имао „интерес да заштити свој комерцијални успјех и одрживост“, било да је то у „корист акционара и запослених“ или „за шире економско добро“ (види Steel и Morris, тачка 94). Не може се рећи ни да су његови чланови били „лако препознатљиви“, као што је то био случај са члановима Комисије за водопривреду и шумарство у Луксембургу (предмет Thoma против Луксембурга, представка број 38432/97), или члановима локалног вијећа града које представља 12.000 становника (предмет Lombardo и остали против Малте, представка број 7333/06, пресуда од 24. априла 2007. године). У 2010. години број становника Волгоградске области прешао је два и по милиона. У сваком случају, поступак за клевету покренут је у име правног лица као таквог, а не било којег од његових појединачних чланова. Сходно томе, Европски суд је закључио да грађански поступак за клевету који је покренула Управа Волгоградске области против подносиоца представке није имао било који од легитимних циљева набројаних у ставу 2 члана 10 Конвенције.

Европски суд је утврдио повреду члана 10 Европске конвенције.

Коментар

Европски суд се у овом предмету први пут позива на појам SLAPP (Strategic Litigation Against Public Participation/стратешка тужба против јавног учествовања).

У дијелу релевантног правног оквира Европски суд је посебно издвојио коментар комесара за људска права Савјета Европе од 27. октобра 2020. године: „Вријеме је да се предузму мјере против SLAPP-а“. У коментару је такође констатовано и сљедеће:

„SLAPP: судски поступци с намјером застрашивања

Годишњи извјештај Платформе Савјета Европе за промовисање заштите новинарства и безбједности новинара истиче неосноване правне радње моћних појединаца или фирми које настоје да застраше новинаре како би напустили своје истраге. У неким случајевима пријетња подизањем такве тужбе, укључујући и писма која шаљу моћне адвокатске фирме, била је довољна да доведе до жељеног ефекта, тј. до заустављања новинарске истраге и извјештавања.

Тај проблем превазилази штампу. Генерално су погођени јавни чувари. На мети могу да буду активисти, невладине организације, академици, браниоци људских права, односно сви они који говоре у јавном интересу и позивају моћнике на одговорност. SLAPP-ови су обично маскирани као грађанске или кривичне тужбе за клевету или увреду и имају неколико заједничких карактеристика.

Прво, они су чисто узнемирујуће природе. Циљ није да се добије случај, већ да се одузму вријеме и енергија, што се користи као тактика за гушење легитимне критике. Странке су обично заинтересованије за сам парнични процес него за исход предмета. Циљ одвлачења пажње или застрашивања често се постиже тако што се правни поступак учини скупим и дуготрајним. Захтјеви за одштету су често претјерани.

Још једна уобичајена карактеристика SLAPP-а је неравнотежа моћи између тужиоца и туженог. Приватне фирме или моћници обично циљају на појединце, поред организација којима припадају или за које раде, у покушају да застраше и ућуткају критичке гласове искључиво на основу финансијске моћи подносиоца тужбе.“

Позивајући се на претходно цитирану изјаву која наглашава „растућу свијест“ о опасностима SLAPP тужби за демократију и неравнотежу моћи између тужиоца и туженог у овом предмету, Европски суд је ипак сматрао прикладним да у овом случају утврди да ли је мијешање на које се жали подносилац представке било у сврху остваривања легитимног циља „заштите угледа других“ у смислу члана 10 став 2 Европске конвенције. При томе је имао у виду своју претходну праксу. Наиме, Европски суд је у одређеним ситуацијама јавним тијелима с извршним овлашћењима која траже правну заштиту свог угледа признао постојање тог легитимног циља. У предмету Lombardo и остали против Малте Европски суд је истакао да се забрана критиковања радњи или пропуста изабраног тијела само у изузетним околностима може оправдати позивањем на „заштиту права или угледа других“. У наведеном предмету Европски суд је сматрао да се тај циљ може сматрати легитимним у контексту поступка за клевету који је покренуло локално вијеће града с мање од 12.000 становника. Европски суд се реферирао и на предмет Романенко и други против Русије у којем је такође прихватио постојање легитимног циља „заштите права или угледа других“ у вези с парничним поступком због клевете који је покренуо Одјел за управљање судовима конститутивног ентитета Руске Федерације. Европски суд се такође реферирао на пресуду Thoma против Луксембурга у којој је утврдио да, имајући у виду величину земље и ограничен број службеника Комисије за водопривреду и шумарство, слушаоци лако могу идентификовати лица која су критикована у радијској емисији, иако она нису поименично поменута. Примјењујући принципе утврђене у својој пракси, Европски суд је у овом предмету закључио да се легитиман интерес правних лица да заштите свој „комерцијални успјех и одрживост, за добробит дионичара и запосленика, али и за шире економско добро“, не може примијенити на тужиоца. То је тијело извршне власти за које се тешко може рећи да има интерес да заштити свој „пословни углед“. Такође је закључио да се његови чланови не могу лако идентификовати с обзиром на величину тог тијела које представља регију с више од два и по милиона становника. Осим тога, тужбу за клевету и нису поднијели поједини чланови Управе, већ сама Управа.