Члан 6 Европске конвенције не штити државне органе и установе с јавним овлашћењима. Штавише, Европском конвенцијом предвиђено је да су, у обављању својих дужности, сви нивои државних власти обавезни поштовати права и обавезе наведене у њој. У наведеном контексту, ентитетски јавни радио-телевизијски емитери не уживају заштиту члана 10 Европске конвенције. Надаље, конкретни случај не садржи елементе због којих би се Европска конвенција морала тумачити на друкчији начин. Претходни став се, међутим, не односи и на право запослених у јавним радио-телевизијским емитерима на слободу изражавања и информисања из члана 10 Европске конвенције. У погледу тога, Уставни суд се позива и на став Европског суда за људска права, као нпр. у пресуди од 26. септембра 1995. године у предмету Vogt против Њемачке и др., према којем су принципи из члана 10 Европске конвенције примјењиви и на државне службенике, јер, иако је оправдано да држава наметне државним службеницима, с обзиром на њихов статус, дужност дискреције, државни службеници су појединци и, као такви, потпадају под заштиту члана 10 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-42/03 од 17. децембра 2004. године, став 24, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 36/05, поступак оцјене усаглашености чл. 6, 7, 9, 43, 71 и 72 Закона о основама Јавног радио-телевизијског система и Јавног радио-телевизијског сервиса Босне и Херцеговине са Уставом БиХ
Постоји повреда права на слободу изражавања у случају када редовни судови изађу ван дозвољеног степена слободне процјене када закључе да спорни текст представља изношење чињеница, иако он у цијелости изражава вриједносне судове апеланата, чиме долази до повреде принципа пропорционалности у односу на равнотежу између ограничавања слободе медија и угледа јавне личности.
• Одлука о меритуму број АП-787/04 од 20. децембра 2005. године, став 50, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 41/06, ограничавање у остваривању права на слободу изражавања апеланата, утврђена повреда члана 1. Европске конвенције и члана II/3х) Устава БиХ
Нема повреде права на слободу изражавања из члана II/3х) Устава Босне и Херцеговине и члана 10 Европске конвенције када је судском пресудом у грађанској парници апеланту наложено да плати одштету нанесену тужиочевом угледу изношењем и преношењем неистинитих чињеница јер је „мијешање" било у складу са законом, циљ му је био „заштита права других" и било је „неопходна мјера у демократском друштву".
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-913/04 од 20. децембра 2005. године, став 40, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 41/06;
• Одлука о меритуму број АП-1005/04 од 2. децембра 2005. године, став 51, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 45/06;
• Одлука о меритуму број АП-1145/04 од 2. децембра 2005. године, став 52, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 45/06;
• Одлука о меритуму број АП-96/05 од 2. фебруара 2006. године, став 49, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 37/06
Нема кршења права на слободу изражавања из члана II/3х) Устава Босне и Херцеговине и члана 10 Европске конвенције када су Кантонални суд и Врховни суд за своје одлуке, којима је апелант обавезан на накнаду материјалне штете тужиоцу у виду изгубљене користи због кршења права на комерцијални углед, дали аргументовано и јасно образложење, у ситуацији када је неспорно доказано да је тужиоцу наступила материјална штета у виду изгубљене добити након што је апелант у свом дневном листу објавио спорни чланак проносећи неистиниту информацију о квалитету пшенице коју је тужилац увозио и због којег су тужиочеви пословни партнери с њим отказали претходно закључене купопродајне уговоре.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2753/16 од 17. јула 2018. године, став 40, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 55/18, повреда права на комерцијални углед, накнада штете, нема повреде члана 10 Европске конвенције ни члана II/3х) Устава БиХ
