Губитак првенственог права припајања просторија дијела заједничких просторија због законом утврђених разлога не може се сматрати повредом права на имовину.
• Одлука број У-3/01 од 31. августа 2001. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 5/02
Није било произвољне примјене закона у поступку у којем је утврђивана ваљаност уговора о купопродаји стана након смрти носиоца станарског права, прије него је Правобранилаштво овјерило уговор, и захтјев одбијен, због чега је закључено да нема повреде права на имовину.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-83/02 од 23. јула 2004. године, став 22, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 43/04, ваљаност уговора о купопродаји стана на којем постоји станарско право након смрти носиоца станарског права, а прије него је Правобранилаштво овјерило уговор
Нема мијешања у апеланткињино право на уживање имовине с обзиром на то да оспореним рјешењима није на другачији начин ријешено о њеном праву да јој дужник исплати одређени новчани износ од начина како је досуђено у пресуди која представља извршни наслов.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-115/04 од 23. марта 2005. године, став 31, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 30/05
Уставни суд је закључио да се у конкретном случају одузимањем једних, а неодузимањем других непокретности (у вези с којима апелантово имовинско право добија одређена ограничења) ради о мијешању у право на мирно уживање апелантових непокретности које нису експроприсане.
• Одлука о меритуму број АП-528/04 од 13. октобра 2005. године, став 24, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 17/06, управни поступак, захтјев за потпуну експропријацију у случају када се експропријацијом само једног дијела имовине доводи до немогућности нормалног коришћења преосталог дијела имовине, утврђена повреда члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију и члана II/3к) Устава БиХ
Судови су утврдили да је апеланткиња била посљедњи посједник и да је тужени извршио сметање посједа, али су, ипак, одбили апеланткињин захтјев за враћање у посјед. Такво поступање представља произвољну и погрешну примјену закона и повреду апеланткињиног права на имовину које је заштићено принципом законитости према члану II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члану 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, а који јасно прописује да „нико не може бити лишен своје имовине, осим у јавном интересу и под условима предвиђеним законом“.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-148/05 од 29. септембра 2006. године, став 44, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 9/07
У случају апеланата надлежни општински орган је, као и CRPC, у оквиру позитивне обавезе спровођења ефективних мјера с циљем заштите права на мирно уживање имовине, спровео поступак и утврдио да спорно земљиште, у смислу члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, представља имовину апеланата која им се у складу с важећим имовинским законима мора вратити у посјед. Међутим, Уставни суд закључује да декларативно доношење наведених одлука без њиховог спровођења и предаје имовине у посјед представља мијешање у право апеланата на мирно уживање имовине. Евидентно је да Општина Сански Мост није благовремено предузела мјере ради извршења одлука о враћању имовине у посјед апеланата и тиме прекинула континуирано повређивање права апеланата на мирно уживање имовине.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1471/06 од 13. маја 2008. године, став 65, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 70/08
