Обавијест о природи и врсти оптужбе

То што члан 6 Европске конвенције захтијева да апелант буде у најкраћем року обавијештен о оптужби која се подиже против њега не значи да о томе мора да буде обавијештен у налогу за хапшење, већ у најкраћем року.
• Одлука о меритуму број АП-86/05 од 13. октобра 2005. године, став 29, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 17/06

У вези с апелантовим наводима, Уставни суд указује на то да је Врховни суд у супстрат оптужнице непобитно уградио одређене чињенице и околности за које је сам суд утврдио да су биле „битне за правилно сагледавање цјелокупног инкриминисаног догађаја", како је то, уосталом, и наведено у образложењу оспорене пресуде. Међутим, Уставни суд сматра да тиме није нарушен објективни идентитет оптужнице на начин који би могао довести у питање апелантово уживање права на правично суђење, јер је измјеном сачуван идентитет с обзиром на то да је апелант осуђен за исто дјело за које је и оптужен.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2323/06 од 3. априла 2008. године, став 35, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 47/08, кривични поступак, прекорачење оптужбе

Обавијест на језику који разумије

Апелантово право да одмах, на језику који разумије, буде подробно обавијештен о природи и разлогу оптужбе против њега није повријеђено када су у поступку пред судом коришћени као доказ налаз и мишљење вјештака саобраћајне струке, који је, као стручно лице, користио дијаграм сила кочења сачињен на рачунарском обрасцу чији је текстуални дио на њемачком језику који апелант не разумије, када је као доказ суд оцијенио налаз и мишљење вјештака, а не дијаграм.
• Одлука о меритуму број АП-1158/05 од 12. априла 2006. године, ст. 3 и 37, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 59/06, кривични поступак, коришћење налаза и мишљења вјештака када је коришћен записник о техничком прегледу возила сачињен на њемачком језику, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ

Адекватно вријеме за припремање одбране

Нема повреде права из члана 6.3б) Европске конвенције с обзиром на утврђене чињенице из списа кривичног предмета, а посебно имајући у виду чињеницу да су се и апелант и његов новоименовани бранилац изјаснили да им није потребно додатно вријеме за припремање одбране.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-639/03 од 14. октобра 2004. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 8/05

Нема кршења права на одговарајуће вријеме за припремање одбране из члана 6 став 3б) Европске конвенције када се такве тврдње заснивају искључиво на аргументима да докази који су изведени на главној расправи и достављени у судски спис нису достављени директно апеланту, у ситуацији када је апелант те доказе унакрсно испитао, а није од суда тражио додатно вријеме за припремање одбране. Осим тога, нема кршења ни принципа непристрасности суда кад апелант није такве тврдње објективно оправдао и доказао.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-651/08 од 28. октобра 2008. године, став 42, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 18/09, кривични поступак, равноправност странака у поступку, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ

Адекватни услови за припремање одбране

Сâм боравак службеног лица у сусједним просторијама одвојеним стаклом, како је било предвиђено тада важећим законом, није пожељан, али не чини повреду права заштићених Уставом у смислу члана 6 Европске конвенције. У противном, право на одбрану могло би се сматрати „илузорним", „теоретским" и неостваривим у пракси.
• Одлука број У-2/02 од 27. јуна 2003. године, став 29, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 41/03, кривични поступак, право на одбрану, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ

Међутим, поставља се питање да ли се, у смислу члана 6 Европске конвенције, а имајући у виду све околности конкретног случаја, може констатовати да је апеланту, тиме што је вријеме једног разговора апеланта и његовог браниоца било ограничено на десет минута у присуству управника затвора, било ускраћено право да слободно комуницира са својим браниоцем, односно да је то угрозило његово право из члана 6.3б) Европске конвенције (да му се обезбиједе вријеме и услови неопходни за припремање одбране). Према мишљењу Уставног суда, наведена чињеница јесте пропуст надлежних тијела (на шта указује стање списа апелације, али и одговор Основног суда у којем није експлицитно оспорен апелантов приговор да је разговору с адвокатом био присутан и управник затвора). Међутим, из предоченог није видљиво да су се апелант и његов бранилац жалили да им нису обезбијеђени одговарајући услови за одбрану, а да суд, на којем је одговорност у погледу наставка поступка, није реаговао. Такође, није видљиво да се апелант током поступка жалио да му је ускраћено право да слободно комуницира са својим браниоцем. Поред тога, из свих осталих околности овог случаја произлази да није било других ограничења у контактима апеланта и браниоца, односно не произлази да је у предметном поступку, у суштини, онемогућена комуникација апеланта с браниоцем до те мјере да је дошло до повреде његовог права на одбрану из члана 6.3б) Европске конвенције. То значи, првенствено имајући у виду каснију слободну комуникацију апеланта с његовим браниоцем, да је апелант, ипак, имао услове за припремање одбране у складу са чланом 6.3б) Европске конвенције. У вези с тим, Уставни суд налази да нису основани апелантови наводи који се тичу повреде овог аспекта права на правично суђење.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-3138/08 од 9. марта 2011. године, став 44, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 48/11, кривични поступак, право на одбрану, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ

Право да се брани сâм

Право на одбрану је повријеђено у ситуацији када се оптуженом није обезбиједило прописано право да се брани сâм или уз помоћ браниоца а одлука суда се искључиво или углавном заснива на исказу лица које се представило као заступник оптуженог правног лица, али без прописаног овлашћења оптуженог.
• Одлука о меритуму број АП-599/04 од 13. октобра 2005. године, ст. 30–32, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 17/06, прекршајни поступак, оптужено правно лице није заступало овлашћено лице, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ

Право да му се постави адвокат

Присуство браниоца у извођењу процесне радње, па тако и вођења главног претреса је обавезно само у случају обавезне одбране. У конкретном случају, с обзиром на то да се ради о факултативној одбрани, нису постојала законска ограничења која би онемогућила апеланта да диспонира својим правом на стручну одбрану. Имајући то у виду, као и чињеницу да је апелант добровољно, ни од кога присиљен, одустао од помоћи браниоца на главном претресу, првостепени суд у таквој ситуацији није био обавезан одгодити главни претрес.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-502/04 од 30. новембра 2004. године, став 21, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 19/05, кривични поступак, оправдано одсуство браниоца на главном претресу, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ

Не постоји кршење права на одбрану као елемента права на правично суђење када је Врховни суд, у складу са законом, донио одлуку на сједници вијећа којој је присуствовао апелант, који се сагласио да се сједница вијећа Врховног суда одржи без присуства његовог браниоца.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2050/05 од 16. јануара 2007. године, став 38, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 34/07, сједница вијећа одржана без присуства адвоката уз сагласност окривљеног, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ

Није прекршено апелантово право на браниоца из члана 6 став 3 тачка ц) када је апелант био поучен о том праву, па није захтијевао да му суд постави браниоца по службеној дужности, а судови су оцијенили да, с обзиром на природу оптужбе против апеланта, потенцијалну казну која може бити изречена, сложеност предмета и материјално стање апеланта, то није неопходно.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-877/07 од 29. априла 2009. године, став 36, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 50/09, кривични поступак, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ

Уставни суд закључује да постоји повреда права из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 и став 3 тачка ц) Европске конвенције јер апелант у кривичном поступку који је вођен против њега због кривичног дјела за које се може изрећи казна затвора до 10 година није имао изабраног браниоца, нити му је судија поставио браниоца који би га заступао до правоснажности пресуде, иако је за наведено кривично дјело законом прописана обавезна одбрана, а Окружни суд, држећи се ограничења из члана 320 ЗКПРС којим су прописане границе испитивања пресуде, није у складу са чланом II/6 Устава Босне и Херцеговине на конкретан случај директно примијенио одредбе Европске конвенције, које, према члану II/2 Устава Босне и Херцеговине, имају снагу уставних одредби и имају приоритет над ЗКПРС.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2044/20 од 5. октобра 2021. године, став 42, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 66/21, кривични поступак, обавезна одбрана

Право на испитивање свједока оптужбе под истим условима

У конкретном случају је повријеђен принцип из члана 6 став 3 тачка д) Европске конвенције који оптуженим лицима гарантује право да позивају и испитују било којег свједока чије свједочење сматрају релевантним за свој случај, као и да испитују сваког свједока којег позову или на чије се свједочење ослања тужилац.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-146/03 од 26. марта 2004. године, став 27, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 24/04, допунско саслушање заштићеног свједока, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ

Постоји повреда права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 3 тачка д) Европске конвенције због тога што се оспорене осуђујуће пресуде заснивају искључиво на исказу свједока које апелант није могао испитивати ни у једној фази поступка.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-117/03 од 29. октобра 2004. године, став 23, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 24/05, пресуда заснована искључиво на исказима свједока које апелант није имао могућност испитивати, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ

Није дошло до повреде права из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6.3д) Европске конвенције с обзиром на то да су у конкретном случају на главном претресу прочитани раније дати искази свједокиња, а да оне нису биле лично присутне на главном претресу у својству свједока. Међутим, за такав поступак редовни судови су имали ваљане разлоге засноване на члану 333 став 1 тачка 1 Закона о кривичном поступку.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-105/03 од 30. новембра 2004. године, став 30, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 15/05, кривично дјело трговине људима – читање исказа датих у истрази

Према томе, испуњен је услов из члана 6 став 3 тачка д) Европске конвенције да се, у случају када оптужени не може директно постављати питања свједоку оптужбе, пресуда којом се утврђује његова кривица не може заснивати искључиво на исказима свједока који су прочитани на главном претресу.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-91/04 од 23. марта 2005. године, став 32, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 30/05

Коришћење изјава анонимних свједока као доказа приликом утврђивања основаности кривичне оптужбе може довести до повреде права на правично суђење из члана 6 Европске конвенције у два случаја: а) када се пресуда заснива искључиво на исказу анонимног свједока и б) када оптуженом или његовом браниоцу није дата могућност да током суђења оспори исказ анонимног свједока, односно да се изјасни у вези с њим.
• Одлука о меритуму број АП-506/04 од 23. септембра 2005. године, став 25, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 80/05, кривични поступак, право на одбрану, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ

Нема кршења права на правично суђење ни права на одбрану у случају када апеланткињи није достављено рјешење којим се одређује саслушање заштићеног свједока уколико је такав пропуст, који се десио приликом припремања главног претреса, исправљен на главном претресу када је апеланткиња имала прилику да се изјасни и оспори исказ заштићеног свједока, а оспорене пресуде се не заснивају искључиво на исказу заштићеног свједока.
• Одлука о меритуму број АП-506/04 од 23. септембра 2005. године, став 30, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 80/05, кривични поступак, право на одбрану, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ

Право оптуженог да му се омогући да испитује свједока оптужбе нема апсолутно дјеловање, тј. ово право оптуженог није неограничено. На примјер, постоје случајеви када закон не допушта да оптужени директно испитује свједока оптужбе, у којим се користе искази тзв. заштићених свједока. Осим тога, постоје ситуације када, због објективних околности, није могуће на главном претресу саслушати свједока који је већ дао исказ у претходном поступку без присуства оптуженог или његовог браниоца.
• Одлука о меритуму број АП-679/04 од 13. септембра 2005. године, став 25, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 86/05, кривични поступак, на главном претресу прочитане изјаве свједока које су дате у истражном поступку, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ

Извођење доказа читањем исказа свједока на главном претресу на начин прописан законом није, само по себи, кршење права на правично суђење, а оспорене пресуде не заснивају се искључиво на тим исказима, већ и на исказима других свједока и другим материјалним доказима.
• Одлука о меритуму број АП-679/04 од 13. септембра 2005. године, став 26, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 86/05, кривични поступак, на главном претресу прочитане изјаве свједока које су дате у истражном поступку, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ

Нема повреде права на правично суђење у случају када се оспорене пресуде не заснивају само на исказима свједока којима апеланти приговарају, а процедурални пропусти везани за исказе тих свједока које су они дали замолбеним путем пред истражним судијом исправљени су на главном претресу, када их је првостепени суд непосредно саслушао и уз сагласност странака прочитао њихове исказе са записника код истражног судије.
• Одлука о меритуму број АП-1083/04 од 13. октобра 2005. године, став 33, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 22/06

Нема кршења члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине ни члана 6 ст. 1 и 3 тачка д) Европске конвенције зато што читање исказа свједока који „због важних разлога" није могао приступити на главни претрес на начин прописан законом није, само по себи, кршење права на правично суђење, а оспорене пресуде се не заснивају искључиво на тим исказима, већ и на исказима других свједока и другим материјалним доказима.
• Одлука о меритуму број АП-977/04 од 17. новембра 2005. године, став 29, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 20/06

Члан 6 Европске конвенције не даје странци неограничено право да саслушава свједоке пред судом и предлаже извођење других доказа.
• Одлука о меритуму број АП-2345/05 од 14. марта 2006. године, став 32, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 66/06, дискреција суда да оцијени да ли би изјаве предложених свједока или извођење других предложених доказа били релевантни за одлучивање у конкретном случају

У случају када је неспорно утврђено да су пред првостепеним судом саслушавани свједоци, а да апелант није присуствовао њиховом саслушању, те да је одређено и спроведено вјештачење судског вјештака саобраћајне струке, а да апеланту није дата прилика да се изјасни о избору вјештака, као ни о његовом налазу прије доношења првостепене одлуке, те да о одржавању сједнице жалбеног вијећа пред другостепеним судом апелант није обавијештен, прекршено је апелантово право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 ст. 1 и 3ц) и д) Европске конвенције.
• Одлука о меритуму број АП-481/05 од 14. марта 2006. године, став 50, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 57/06

Нема кршења члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине ни члана 6 ст. 1 и 3 тачка д) Европске конвенције јер читање исказа свједока који „због важних разлога" није могао да поново приступи на главни претрес на начин прописан законом није, само по себи, кршење права на правично суђење, а оспорене пресуде се не заснивају искључиво на том исказу, већ и на исказима других свједока и другим материјалним доказима.
• Одлука о меритуму број АП-154/05 од 12. априла 2006. године, став 34, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 49/06

Није нарушен принцип права на правично саслушање нити принцип контрадикторности ако је на главном претресу само прочитано свједочење једног од свједока који није непосредно саслушан, а сви други докази и чињенице указују на то да је дотично лице, као у конкретном случају апелант, извршило одређено кривично дјело и да је кривично одговорно.
• Одлука о меритуму број АП-800/05 од 9. маја 2006. године, став 25, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 77/06

Нема кршења члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине ни члана 6 став 3 тачка д) Европске конвенције зато што читање исказа свједока који „због важних узрока" нису могли да приступе главном претресу на начин прописан законом није, само по себи, кршење права на правично суђење, а оспорене пресуде не заснивају се искључиво на тим исказима, већ и на другим материјалним доказима.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1492/05 од 12. септембра 2006. године, став 24, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 7/07;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-223/06 од 15. фебруара 2007. године, ст. 26–28, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 38/07, кривични поступак, читање исказа свједока, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ

Постоји повреда права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 3 тачка д) Европске конвенције због тога што се оспорене осуђујуће пресуде заснивају искључиво на исказу оштећене коју апелант није могао да испитује ни у једној фази поступка.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2238/05 од 17. новембра 2006. године, став 22, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 12/07, пресуда заснована искључиво на исказу оштећене коју апелант није имао могућност испитивати, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ

Уставни суд запажа да апеланти и њихови браниоци током цјелокупног трајања поступка пред редовним судовима нису оспоравали начин на који су редовни судови изводили доказе, нити су затражили поновно извођење доказа саслушавањем свједока. Напротив, суд је, уз сагласност и апеланата и тужиоца, прочитао изјаве појединих свједока који су саслушавани током поступка-истраге по замолницама и на главном претресу. С обзиром на наведено, а посебно на чињеницу да апеланти у поступку пред редовним судовима нису оспоравали посредно извођење доказа, него су се с тим сагласили, Уставни суд сматра да није повријеђено њихово право на одбрану из члана 6 став 3 тачка д) Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-3159/06 од 15. јануара 2009. године, став 28, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 28/09, кривични поступак, читање исказа свједока из истраге, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ

Уставни суд наглашава да редовни суд и у смислу одредби члана 270 став 2 ЗКП-а има дискреционо овлашћење да одбије извођење доказа када оцијени да је непотребан или да чињенице које странка жели доказати немају значаја за предмет. Уставни суд запажа да су апеланти истицали да овог свједока нису могли ефикасно испитати будући да су били везани директним испитивањем од стране оптужбе, па стога свједок није могао да одговори на сва њихова питања. Уставни суд понавља да недостатак образложења у разлозима пресуде у погледу неприхватања доказног приједлога одбране, за који је одбрана тврдила да је од велике важности, у специфичним околностима конкретног предмета проузрокује повреду права на одбрану, па је стога и у конкретном случају због тога дошло до повреде права апеланата. Стога, и у конкретном случају, према мишљењу Уставног суда, одсуство релевантног и јасног образложења од стране редовних судова у погледу тврдње апеланата да им није пружена одговарајућа прилика да испитају свједока Миланка Поповића води закључку да је прекршено право апеланата на одбрану из члана 6 став 3 тачка д) у вези с правом на равноправност страна у поступку из става 1 истог члана Европске конвенције (види Европски суд за људска права, пресуда П. С. против Њемачке од 20. децембра 2001. године, апликација број 33900/96, ст. 29–31).
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-136/16 од 11. јануара 2017. године, став 62, кривични поступак, читање исказа свједока из истраге, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ

Право на присуство и саслушање свједока одбране под истим условима

Право на правично суђење није повријеђено у случају када редовни судови, на основу својих диспозиција, одлуче да није сврсисходно извођење појединих доказа у поступку на приједлог оптуженог и његовог браниоца и у образложењу о таквој одлуци дају ваљане разлоге, при чему нема других назнака да је поступак био неправичан.
• Одлука о меритуму број АП-1076/04 од 13. септембра 2005. године, став 29, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 22/06;
• Одлука о меритуму број АП-215/05 од 12. априла 2006. године, став 98, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 68/06

Да би се установила повреда апелантовог права на позивање свједока, апелант мора доказати да је позивање свједока било неопходно за утврђивање истине и да је непозивање свједока прејудицирало апелантов предмет (види Европска комисија за људска права, X против Швајцарске, 28, Одлуке и извјештаји, став 136).
• Одлука о меритуму број АП-662/04 од 20. децембра 2005. године, став 37, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 41/06, дисциплински поступак против судије који се води пред ВСТС-ом, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ

У случају када су редовни судови имали разумно оправдање што су одбили апелантов захтјев за провођење доказа додатним вјештачењем вјештака неуропсихијатра, такво одбијање суда је, у околностима када су чињенице због којих се тражи вјештачење већ утврђене, дискреционо право суда и не представља повреду члана 6 Европске конвенције.
• Одлука о меритуму број АП-257/05 од 20. децембра 2005. године, став 26, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 37/06

У случају када је апелант могао предложити Основном суду саслушање свједока, али то није учинио, нити је био спријечен да предложи саслушање тих лица у приговору против оптужнице, а и касније током главног претреса, чак и уколико није знао да ли су та лица доступна органима гоњења, нема повреде његових права из члана 6 став 3д) Европске конвенције.
• Одлука о меритуму број АП-85/05 од 20. децембра 2005. године, став 24, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 37/06

У погледу исказа свједока и других проведених доказа, члан 6 Европске конвенције не предвиђа могућност да суд испитује све наводе, аргументе и доказе које су стране изложиле и предложиле током поступка, него само оне које суд сматра релевантним и потребним за законско одлучивање. Ова дискреција, коју има сваки суд у једном контрадикторном поступку, постоји ради ефикасности вођења поступка.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-74/05 од 23. фебруара 2006. године, став 37, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 37/06

Нема повреде права на правично суђење у случају када апелант није доставио било какав доказ којим би доказао да је првостепени суд произвољно одбио његов приједлог за саслушање свједока, нити у предмету постоји било шта што би указало на такву произвољност или да је доказни поступак злоупотријебљен на апелантову штету, него, напротив, из првостепене пресуде произлази да је апелант имао и користио могућност да изводи своје доказе на исти начин као и тужилаштво, као и да испитује доказе оптужбе.
• Одлука о меритуму број АП-215/05 од 12. априла 2006. године, став 62, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине број 68/06

Уставни суд закључује да је оспореним пресудама у дијелу одлучења о одузимању имовинске користи од апеланата дошло до кршења права на приступ суду као сегмента права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције у ситуацији када апелантима, као лицима од којих је имовинска корист одузета, пред првостепеним судом није пружена пуна процесна заштита у смислу одредбе члана 414 ЗКПФБиХ, што је Врховни суд пропустио уочити и благовремено кориговати.
• Одлука о меритуму број АП-2062/11 од 17. јула 2014. године, став 41, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине број 71/14, одузимање имовинске користи од трећих лица, кривични поступак, повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ

Постоји кршење права на правично суђење када апелант није био обавијештен о сједници жалбеног вијећа, иако је то прописано одредбом члана 319 став 1 Закона о кривичном поступку ФБиХ, те иако је у жалби изричито захтијевао да буде обавијештен како би присуствовао сједници другостепеног вијећа које је одлучило о његовој жалби.
• Одлука о меритуму број АП-4483/20 од 9. марта 2022. године, став 27, кривични поступак, присуствовање сједници другостепеног вијећа

Бесплатна помоћ тумача

Нема повреде права на правично суђење у случају када је саслушању апеланта који не познаје језик који је у службеној употреби у суду, у претходном поступку пред истражним судијом, на његово изричито тражење, присуствовао изабрани, а не стални судски тумач за страни језик.
• Одлука о меритуму број АП-1030/04 од 13. октобра 2005. године, став 28, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 4/06