Први члан Универзалне декларације о правима човјека, коју је Генерална скупштина Уједињених нација усвојила прије тачно 70 година (10. децембра 1948. године), гласи: „Сва људска бића рађају се слободна и једнака у достојанству и правима. Она су обдарена разумом и свијешћу и треба да једни према другима поступају у духу братства.“ Полазни основ Универзалне декларације је да свака особа свуда и у свако доба има право на цијели низ људских права, те да људска права припадају једнако свима без дискриминације по било ком основу и вежу нас заједно као глобалну заједницу с истим вриједностима и идеалима.
Управо због те своје универзалности и вриједности које прокламује, дан усвајања Универзалне декларације је прихваћен као Међународни дан људских права који обиљежава и Уставни суд Босне и Херцеговине, а који је, вршећи своје уставне надлежности, постао синоним за заштиту људских права у Босни и Херцеговини. Универзална декларација је послужила као основ за касније доношење низа других међународних докумената, па и саме Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (Европска конвенција) коју Уставни суд свакодневно примјењује у свом раду кроз своју апелациону, али и кроз нормативну (апстрактну) надлежност, постајући на тај начин веома важан фактор у подизању свијести о поштовању и заштити људских права у Босни и Херцеговини.
Обиљежавајући овај дан Уставни суд подсјећа да су људска права услов слободе, мира, толеранције и правде у свијету. Она су заснована на идеји о равноправности, толеранцији и солидарности. Основни циљ поштовања и заштите људских права је људско достојанство. У вези с тим, важно је нагласити да држава увијек мора поштовати човјека као особу и штитити људска права појединаца и од државе и од других особа. С друге стране, нико не може користити своја права на начин да угрози права другога. Људска права се могу ограничити, али једино у посебним околностима и у складу са законом.
Уставни суд наглашава да у свом раду директно примјењује стандарде из Европске конвенције, али и редовно прати и слиједи праксу Европског суда за људска права. Међутим, важно је напоменути да људска права, сама по себи, као и Европска конвенција нису нешто што је статично и непромјењиво, већ управо супротно, она у складу с промјеном друштвених токова и потреба појединаца у друштву подлијежу сталним промјенама. Наиме, било би илузорно очекивати да се створи демократско друштво без реализације идеје људских права садржаних у њему. Инсистирање на људским правима најбољи је начин да се развија демократска култура грађана и ствара осјећај припадности једној демократској заједници. Стога је једно друштво демократично у оној мјери и обиму у којем се у том друштву поштују и цијене људска права и слободе појединца.
Уставни суд наглашава да људска права не смију бити илузорна, она морају бити ефикасна и проведива у пракси. У контексту наведеног долази до значаја и ефикасно извршавање одлука Уставног суда, које су коначне и обавезујуће, на шта Уставни суд континуирано подсјећа. Поред тога, важну улогу у заштити људских права има и директна примјена Европске конвенције од стране редовних судова који, рјешавањем предмета, уједно одлучују о људским правима појединаца.
Уставни суд наглашава да ће остваривањем својих надлежности наставити са заштитом људских права, а све с циљем како би се Босна и Херцеговина као демократска држава, која почива искључиво на владавини права, приближила свом путу ка Европској унији и њеним вриједностима, као и свјетским цивилизацијским токовима савременог друштва.
