Завршио је Правни факултет Универзитета у Сарајеву.
Професионалну каријеру започео је у Основном јавном тужилаштву Брчко, гдје је након положеног правосудног испита 1978. године обављао дужност замјеника, а потом јавног тужиоца. Од 1991. године био је замјеник републичког јавног тужиоца БиХ у Сарајеву. Почетком 1994. године, након Вашингтонског споразума којим је успостављена Федерација Босне и Херцеговине, именован је за министра правде у Влади Републике и Федерације БиХ. Од 1996. године до краја 1998. године био је министар правде Федерације БиХ. Од 1999. године обављао је дужност члана (судије) Дома за људска права за БиХ, а од 2003. године био је и потпредсједник Дома за људска права за БиХ и предсједник другог Вијећа Дома за људска права за БиХ. Објавио је више стручних радова на тему кривичног и уставнога права, управе и локалне самоуправе, те Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода. Такође је рецензент, аутор и коаутор више стручних књига и публикација. Дугогодишњи је члан/предсједник и испитивач у Комисији за полагање правосудног испита на нивоу Босне и Херцеговине и Федерације БиХ. Предавач је у организацији ОКО (Одсјек казнене одбране) и у ОЕБС-у за Босну и Херцеговину. Као правни експерт учествовао је на многим међународним конференцијама о Босни и Херцеговини и Федерацији БиХ, између осталих и на конференцији одржаној у Даyтону. Учесник је великог броја домаћих и међународних конференција о уставном праву и улози Уставног суда у заштити уставних и људских права, те владавини права.
За судију Уставног суда Босне и Херцеговине изабран је у мају 2002. а на дужност је ступио у мају 2003. године приликом конституисања Уставног суда Босне и Херцеговине у мају 2003. године и истовремено преузео дужност предсједника Уставног суда БиХ коју је обављао до 2006. године. У периоду од 2015. до 2021. године обављао је дужност потпредсједника Уставног суда БиХ. Дужност предсједника Уставног суда преузео је поново у јуну 2021. године. Мандат у уставном суду престао му је у августу 2022. године.