Дипломирао је на Правном факултету у Београду 1960. године. Послије приправничког стажа полаже судијски испит.

Године 1962. изабран је за судију Среског суда у Јајцу, гдје је једно вријеме био и предсједник, а 1969. године за судију Окружног суда у Бањој Луци. Од 1982. до 1992. године био је судија Врховног суда тадашње СРБиХ. У Републици Српској вршио је функцију судије Врховног суда и министра правде у Влади.

У току судијске каријере доминантно се бавио материјом кривичног права. Аутор је многих правних схватања и становишта која су трасирала судску праксу у БиХ и шире. Бавио се теоријским изучавањем проблема ретроактивног важења кривичних закона, као и неким „специјалним“ проблемима кривичне одговорности. Био је члан Југословенског удружења за кривично право и криминологију (каснији Савез републичких удружења за кривично право и криминологију). Био је члан Редакције часописа „Југословенска ревија за кривично право и криминологију“. Био је члан радних група за израду кривичног законодавства.

На дужност судије Уставног суда Босне и Херцеговине ступио је у мају 1997. године. Мандат у Уставном суду му је престао у јануару 2000. године.