Дипломирао је на Правном факултету у Новом Саду 1968. године.

Након завршеног студија запослио се у Општинском суду Ливно у својству приправника, а након положеног правосудног испита изабран је за судију Општинског суда у Ливну. У Општинском суду радио је као судија на свим рефератима (ванпарнични, парнични и кривични реферат), а једно вријеме је био и предсједник тог суда. На радно мјесто судије Окружног суда у Бањој Луци изабран је 1974. године, гдје је радио на свим рефератима (првостепеном и другостепеном кривичном реферату). Био је предсједник Окружног суда у Бањој Луци од 1984. до 1993. године, када је изабран за министра правде у Влади Републике Српске. За судију Уставног суда Републике Српске изабран је 1995. године, а 1998. године изабран је за предсједника Врховног суда Републике Српске.

У свом дугогодишњем раду учествовао је у изради више пројеката закона и у обради појединих правних питања, а посебно од почетка реформе правосудног система 2000. године па надаље. У гласилима удружења судија и тужилаца објавио је више радова, нарочито о независности и самосталности судова и судија у складу с европским стандардима. Објавио је и више радова о улози и мјесту судије поротника у редовном правосудном систему Републике Српске и Босне и Херцеговине.

На дужност судије Уставног суда Босне и Херцеговине ступио је у октобру 2003. године. Мандат у Уставном суду престао му је новембру 2006. године.