Проф. др Ћазим Садиковић, уважени некадашњи судија и предсједник Уставног суда Босне и Херцеговине, преминуо је у недјељу, 26. јануара 2020. године, у Сарајеву у 85. години живота.
Проф. др Ћазим Садиковић је рођен 1935. године у Љубушком. Гимназију је завршио у Мостару, а Правни факултет у Сарајеву. Постдипломски студиј уписао је на Европском универзитетском центру у граду Nancy у Француској, гдје је магистрирао на постдипломском студију из области правних и политичких наука о теми „Савремени аспекти демократије у Европи“. Докторску тезу одбранио је на Универзитету у Љубљани у Словенији.
Садиковић је своју академску каријеру почео 1961. године на Факултету политичких наука у Сарајеву, а наставио на Правном факултету Универзитета у Сарајеву као професор и декан. Предавао је Увод у политичке науке, Увод у право, Међународно право, Људска права и Политичке системе. Обављао је и низ друштвених функција у Босни и Херцеговини и Европи: седамнаест година био је члан Венецијанске комисије Савјета Европе – Демократија путем права; 1996. године изабран је за арбитра у процесу међународне арбитраже за Брчко, након чега је формиран Дистрикт Брчко; 1984. године изабран је за потпредсједника Међународног удружења демократских правника са сједиштем у Бриселу. Године 1998. његова књига „Људска права без заштите“ проглашена је књигом године.
Током своје каријере био је и предсједник Комисије за уставна питања (1974); члан Редакционе комисије за израду Устава СФРЈ на Брионима, а затим и Устава СРБиХ (1971), те предсједник Правног савјета Скупштине СРБиХ. Од 1984. до 1986. године обављао је функцију предсједника Уставног суда СРБиХ, а од 30. јула 2002. до 1. априла 2005. године функцију судије Уставног суда БиХ.
