Дипломирао је на Правном факултету у Сарајеву, а магистрирао на постдипломском студију на Европском универзитетском центру у Нансију у Француској из области правних и политичких наука. Докторску тезу одбранио је на Универзитету у Љубљани у Словенији.
Своју академску каријеру почео је на Факултету политичких наука у Сарајеву 1961. године, а наставио на Правном факултету Универзитета у Сарајеву као професор и декан. Предавао је на предметима: Увод у политичке науке, Увод у право, Међународно право, Људска права и Политички системи. Обављао је и низ друштвених функција у Босни и Херцеговини и Европи. Добитник је Повеље Вијећа Конгреса бошњачких интелектуалаца (2019), Кристалног печата 2011. године поводом двадесет година рада Венецијанске комисије, Бронзане плакете 2008. године за изузетне заслуге (Pro Merito) за рад у Комисији „Демократијом путем права“ – Венецијанска комисија. Међународни одбор је његову књигу „Људска права без заштите“ 1998. године прогласио за књигу године. Добитник је Сребрене плакете Града Сарајева за заслуге у унапређењу управљања главним градом Босне и Херцеговине (1987) и Плакете Универзитета у Сарајеву с Повељом за нарочите заслуге у раду на програмима Универзитета у Сарајеву (1986).
Био је предсједник Комисије за уставна питања (1974), члан Редакционе комисије за израду Устава СФРЈ на Брионима, а затим и Устава СРБиХ (1971), те предсједник Правног савјета Скупштине СРБиХ. Аутор је једанаест књига и више стотина научних и стручних радова из области правних и политичких наука. Био је члан Вијећа Конгреса бошњачких интелектуалаца од оснивања, а неизбрисив траг оставио је у раду Савјета за уставно-правна и политичка питања Вијећа. Од 1984. до 1986. године обављао је функцију предсједника Уставног суда СРБиХ.
На дужност судије Уставног суда Босне и Херцеговине ступио је у јулу 2002. године. Мандат у Уставном суду престао му је у априлу 2005. године.
