Мирно уживање својине • Привремено одузимање имовине током кривичног поступка вођеног због оптужби за корупцију и одузимање имовинске користи стечене кривичним дјелом након осуде нису произвољни • У датим околностима нема питања несразмјерности у вези с износима који су заплијењени и одузети • Правична равнотежа између супротстављених интереса која није нарушена • Нема повреде члана 1 Протокола број 1

Чињенице

Подноситељица представке је румунска држављанка Daniela Căpăţînă.

Предмет се односи на запљену, одузимање и накнадно враћање дијела имовине подноситељице представке током кривичног поступка који се водио против ње и против више од 60 службеника Граничне полиције и Царине због сумње да су починили кривична дјела организованог криминала и примања мита. Оптужени су за трговину цигаретама, дизелом и алкохолом из Украјине. У априлу 2011. године подноситељици представке је одузета имовина у вриједности од око 7.000 евра. Тужилаштво је сматрало тешким одредити тачне износе примљеног мита од сваког лица, па су износ запљене процијенили на основу смјена у којима су оптужени радили и просјечних износа мита. У коначници је подноситељица представке условно осуђена на казну затвора од двије године за шест случајева примања мита (од укупних 13 тачака оптужнице). Коначна одлука донесена је у марту 2015. године, а странкама је достављена 16. септембра 2015. године. Подноситељици представке је 21. септембра враћен износ од око 3.200 евра.

Наводи подноситељице представке

Позивајући се на члан 1 Протокола број 1 (заштита имовине) уз Европску конвенцију, подноситељица представке се посебно жали да су износи који су од ње заплијењени били несразмјерно високи. Такође наводи да је пружила доказе да је имовина била законито стечена, те оспорава методу која је коришћена за израчунавање имовинске користи стечене кривичним дјелом, која јој је одузета након њене кривичне осуде.

Оцјена Европског суда

Суд је, прије свега, поновио да и другу реченицу првог става и други став члана 1 Протокола број 1 треба тумачити у свјетлу општег правила израженог у првој реченици првог става. Суд је стога сматрао да спорну ситуацију треба испитати у цјелини у свјетлу тог општег правила.

Суд је даље констатовао да су спорне мјере предузете у општем интересу с циљем кажњавања дјела корупције, обезбјеђења јавног реда и спречавања криминала те у интересу правилног спровођења правде. Одлука о одузимању имовине подноситељице представке је донесена како би се покрила штета за коју је тужилац сматрао да је проузрокована кривичним дјелима која је подноситељица представке наводно учинила, док је циљ одузимања дијела новчаног износа био одузимање имовинске користи стечене кривичним дјелом.

У наставку анализе предмета (питања пропорционалности) Суд је истакао да је запљена имовине подноситељице представке била само привремене природе и да је утицала на њу у периоду од нешто више од четири године и пет мјесеци. Имајући у виду сложеност кривичног поступка, који се односио на свакодневну активност више од 60 оптужених лица у периоду од пет мјесеци, Суд је истакао да укупни временски период током којег је имовина подноситељице представке била заплијењена није био неоправдан. У периоду када је мјера била на снази подноситељица представке је имала приступ судовима који су потврдили законитост и неопходност те мјере.

Што се тиче навода подноситељице представке да је износ који је заплијенио тужилац био несразмјерно висок, Суд је истакао да је тужилац тај износ израчунао на основу тринаест тачака оптужнице за примање мита. Суд није видио самовољу у начину на који је тужилац водио истрагу и оптужио подноситељицу представке по тринаест тачака оптужнице за примање мита или у начину на који су судови испитали оптужбе против ње. Стога, иако се коначна осуда подноситељице представке односила само на шест од тринаест тачака наводног узимања мита, износ који је заплијенио тужилац, према мишљењу Суда, није био несразмјерно висок за свих тринаест тачака, имајући у виду коришћену методу обрачуна.

У вези с наводима који су се односили на методу обрачуна и коначни износ који је конфискован, Суд је истакао да су мјеру одузимања примијенили домаћи судови након испитивања доказа у списима предмета, те да је подноситељица представке починила кривична дјела за која је била под истрагом и на тај начин стекла незакониту корист. У том смислу нагласио је да је домаћи суд, након што је подноситељица представке проглашена кривом за само шест од тринаест тачака за примање мита, одлучио конфисковати само дио заплијењене суме те је наложио да се разлика врати подноситељици представке. Тиме је обезбијеђена пропорционалност конфискације у односу на ниво кривице који је утврђен у односу на подноситељицу представке.

Што се тиче питања кашњење у враћању преостале имовине и начина на који се то догодило, Суд је констатовао да је та имовина враћена само неколико дана након што је коначна одлука достављена странама. Подноситељица представке се није жалила домаћим властима на вријеме које је домаћем суду требало да финализује своју одлуку, нити на начин на који је та имовина враћена. У вези с тим, Суд је нагласио да је већ утврдио да механизам који је успоставила тужена држава, а према којем се подноситељица представке може жалити на кашњења у поступку, укључујући и фазу израде судских одлука, може понудити појединцима, у ситуацији као што је ситуација подноситељице представке, заштитне мјере које захтијевају стандарди Конвенције у вези с овом материјом.

Имајући у виду посебно правичан начин на који су домаћи судови оцијенили случај, Суд је утврдио да се поступак у овом предмету не може сматрати произвољним. Имајући у виду широку слободу процјене коју државе уживају у вођењу политике осмишљене за борбу против корупције у јавној служби и чињеницу да су домаћи судови подноситељици представке дали разумну прилику да свој случај покрене у контрадикторном поступку, Суд је закључио да мијешање у право подноситељице представке на мирно уживање њене имовине није пореметило потребну правичну равнотежу.