Кривични поступак • Сразмјерно одузимање дијела јeмства подносиоца представке због кршења обавезе наметнуте као услова за јемство • Нема кршења члана 1 Протокола број 1
Чињенице и наводи подносиоца представке
Током 2017. године Национални биро за борбу против корупције започео је опсежну истрагу у случају кријумчарења, корупције и злоупотребе овлаштења у који је био укључен већи број царинских службеника. Током истраге подносилац представке оптужен је да је покушао да понуди мито једном од истражилаца који се баве наведеном истрагом. Печерски окружни суд је подносиоцу представке одредио притвор у контексту истраге о понуди мита и одредио да подносилац може да плати фиксно јемство након чега ће бити пуштен из притвора. Апелациони суд дјелимично је усвојио жалбу подносиоца представке и смањио износ јемства. Апелациони суд је одлучио да ће у случају плаћања јемства подносиоцу представке бити наметнуте одређене обавезе. Како је наведена опсежна истрага напредовала, покренут је још један низ поступака за кривична дјела кријумчарења, корупције и злоупотребе положаја. Домаћи суд је поново одредио јемство и подносиоцу представке наметнуо низ обавеза, сличних онима које је наметнуо Апелациони суд, укључујући и обавезу да преда све међународне документе који би му омогућили прелазак државне границе. Судском одлуком је даље одређено да у случају да подносилац представке прекрши те обавезе, износ положеног јемства биће одузет. Јемство је уплаћено, а подносилац представке је пуштен из притвора. Истражилац је поднио захтјев Вишем антикорупционом суду (у даљњем тексту: Виши суд) тражећи одузимање јемства које је положио подносилац представке јер он није предао свој израелски пасош, чиме је прекршио обавезе које су му наметнуте одлуком Вишег суда. Приликом разматрања питања одузимања депозита за јемство суд се позвао на одредбе ЗКП-а које су предвиђале да ако осумњичени прекрши своје обавезе, јемство се одузима. У вези с тим, суд је сматрао да би у случају подносиоца представке одузимање половине јемства била сразмјерна мјера.
Подносилац представке се, између осталог, жалио да је одузимање дијела јемства након одлуке Вишег суда било незаконито, несразмјерно и у супротности са чланом 1 Протокола број 1.
Оцјена Европског суда
Суд је указао да међу странкама није спорно да је одузимање дијела јемства представљало мијешање у право подносиоца представке на мирно уживање имовине. Такође, стране су се сложиле да је одузимање дијела јемства имало правни основ у домаћем закону и било засновано на члану 182 став 8 ЗКП-а. Иако се чини да је та одредба формулисана у ширем смислу и да би стога могла да створи утисак о недостатку јасноће, чини се да је домаћи суд отклонио сву могућу несигурност тако што је извршио детаљну анализу околности и дао суштинско образложење за своју одлуку.
Суд је даље навео да је поменута мјера имала легитиман циљ обезбјеђења правилног вођења кривичног поступка и спречавања криминала, што спада у општи интерес предвиђен чланом 1 Протокола број 1.
У погледу анализе да ли је постигнута правична равнотежа између захтјева од општег интереса и захтјева заштите имовинских права подносиоца представке, Суд је најприје напоменуо да је одузети дио јемства значајан новчани износ. Кауција је у том предмету одузета због тога што је подносилац представке прекршио обавезе које су му наметнуте као дио услова за јемство, односно зато што није предао све међународне путне исправе које су могле да му омогуће прелазак државне границе. Спречавање подносиоца представке да побјегне, за шта је постојао озбиљан ризик у свјетлу догађаја који су претходили његовом хапшењу, било је питање од веома великог значаја с обзиром на природу оптужби због којих је кривични поступак против подносиоца представке био у току у релевантно вријеме. У погледу навода подносиоца представке да су истражни органи створили повод за покретање поступка за одузимање јемства, Суд се позвао на утврђење Вишег суда да је подносилац представке користио свој израелски пасош и да није успио да докаже да га је изгубио прије доношења одлуке којом је одређено одузимање половине јемства.
У вези с тим, Суд је истакао да је одузимање јемства резултат потпуно контрадикторног поступка током којег је подносилац представке могао да изнесе своје аргументе. Домаћи судови су пажљиво размотрили релевантна питања, а Виши суд је свеобухватно образложио своју одлуку. Суд није видио посебан разлог да се не сложи са закључцима домаћег суда да је подносилац представке требао да схвати да би пропуст да преда све међународне путне исправе које би му омогућиле да пређе државну границу потенцијално довео до кршења обавеза одређених у одлуци. Стога се од подносиоца представке разумно очекивало да учини све што је могуће да увјерљиво докаже да је у доброј намјери испунио све обавезе које су му одређене. Што се тиче износа кауције која је одузета, Суд је примијетио да је Виши суд извршио детаљну анализу околности и дао суштинско образложење за своју одлуку о одузимању половине износа јемства.
Суд сматра да је одлука о одузимању дијела јемства подносиоца представке успоставила „правичну равнотежу“ између захтјева од општег интереса заједнице и права подносиоца представке у околностима конкретног случаја. Утврђено је да није дошло до повреде члана 1 Протокола број 1.
