Уставни суд није надлежан да разматра питања која су се десила прије ступања на снагу Устава Босне и Херцеговине. Међутим, Уставни суд има надлежност да размотри чињенице у вези с догађајима који су се десили прије ступања на снагу Устава Босне и Херцеговине у сврху добијања додатних информација.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-752/04 од 18. јануара 2005. године, став 20, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 44/05, исплата „ратних“ плата
У складу с надлежностима Уставног суда, ratione temporis је инкомпатибилно да одлучује да ли су догађаји који су се десили прије ступања на снагу Устава Босне и Херцеговине (14. децембра 1995. године) повриједили људска права. Спорно рјешење на које се апелант жали донијето је 1. марта 1994. године, дакле односи се на догађај који се десио прије 14. децембра 1994. године. Из овога произлази да је апелација, која се односи на наведено рјешење о престанку радног односа, ratione temporis инкомпатибилна с Уставом Босне и Херцеговине.
• Одлука о допустивости број АП-147/04 од 23. марта 2005. године, став 5
Уставни суд нема надлежност ratione temporis да испитује наводе у вези с национализацијом која је спроведена прије него што је Устав Босне и Херцеговине ступио на правну снагу (14. децембра 1995. године, види Европски суд, Jasiūniené против Литваније, пресуда од 6. марта 2003. године, апликација број 41510/98, став 38).
• Одлука о допустивости број АП-2361/06 од 10. јануара 2008. године, став 9
У конкретном случају апеланти траже да се спроведе службена истрага којом ће се утврдити околности смрти и ко је одговоран за смрт члана њихове породице, те да се кривци казне у складу са законом. Таква истрага до сада није покренута. Наводне повреде су, стога, повреде које и даље трају, па Уставни суд има надлежност ratione temporis да у том погледу разматра ову апелацију.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1107/06 од 27. фебруара 2008. године, став 22, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 27/08, пропуст власти да спроведу истрагу о околностима смрти сина апеланата