Уставни суд Босне и Херцеговине је данас, 23. новембра 2016. године, одржао редовну, 46. сједницу Великог вијећа.
Суд је донио један број одлука којим су одбачене као недопустиве апелације које су, prima facie, очито биле неосноване, јер захтјеви апеланата нису били оправдани, односно чињенице које су апеланти предочили Суду у тим случајевима ни на који начин нису могле да оправдају тврдњу апеланата да постоји кршење њихових права заштићених Уставом, или да апеланти као странке у поступку сносе посљедице кршења права заштићених Уставом.
Суд је одбацио један број апелација које су поднесене неблаговремено, након протека рока за подношење апелације, или преурањено, односно у случајевима у којим је Суд утврдио да апеланти нису искористили све расположиве правне лијекове у претходном поступку.
Искључиво ради илустрације, издвајамо:
Уставни суд БиХ је одбацио као недопуштену апелацију Републике Српске против пресуде Суда Босне и Херцеговине којом је потврђена првостепена пресуда тог суда у дијелу у којем је утврђено право својине Босне и Херцеговине на непокретностима уписаним у привременом листу непокретности Републичке управе за геодетске и имовинскоправне послове Републике Српске - Подручна јединица Хан-Пијесак, које у нарави чине објекат Министарства одбране и пашњак IV класе, укупне површине 11.474,00 м2, којом је наложено Републичкој управи за геодетске и имовинскоправне послове Републике Српске да изврши укњижбу права својине на Босну и Херцеговину на наведеним непокретностима и да изврши брисање уписа свих права апеланткиње као тужене уписане на предметним непокретностима, што је Република Српска дужна да трпи.
Апелација је одбачена као недопуштена, зато што је преурањена, јер је поднесена прије доношења одлуке надлежног суда о изјављеном правном лијеку. Наиме, апеланткиња (Република Српска) је 27. септембра 2016. године изјавила ревизију Суду БиХ против другостепене пресуде.
У интересу апеланта јесте да се исцрпе све могућности одлучивања пред редовним судовима, у складу са позитивним прописима. С обзиром на изузетке предвиђене у важећим одредбама Закона о парничном поступку пред Судом БиХ, према којем надлежни суд може да допусти ревизију у свим предметима, Уставни суд би доношењем своје одлуке прије доношења одлуке надлежног суда о изјављеној ревизији прејудицирао то питање.
Након доношења одлуке о захтјеву Републике Српске за ревизију против другостепене пресуде, независно од садржине те одлуке, апелант има могућност да поново поднесе апелацију.
У складу са закључком да је апелација преурањена, Уставни суд је закључио да нема основа за разматрање апелантовог приједлога за доношење привремене мјере за обустављање извршења одлука Суда БиХ.
Одлучујући о апелацијама у вези с доношењем одлука у разумном року, о допустивости и меритуму, Суд је донио један број одлука којим је установљена повреда права апеланата на правично суђење, односно одбио је као неосноване апелације у случајевима у којим је закључио да такве повреде није било.
У свим случајевима у којим је утврдио постојање повреда права апеланата на правично суђење Суд је наложио надлежним судовима или управним органима да хитно окончају поступке, те да у року од три мјесеца од дана достављања одлуке обавијесте Суд о мјерама које су предузете с циљем њиховог извршења.
Све одлуке усвојене на сједници биће достављене апелантима у року од мјесец дана и објављене на интернетској страници Уставног суда Босне и Херцеговине.
