1Уставни суд Босне и Херцеговине одржао је данас, 3. фебруара 2016. године, редовну 31. сједницу Великог вијећа.
Уставни суд је, између осталог, одлучивао о апелацијама у вези с чланом II/3(е) Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода у односу на доношење одлуке у разумном року, о допустивости и меритуму. У оквиру одлучивања о апелацијама Суд је донио један број одлука којима је установљена повреда права апеланата на правично суђење, односно одбио је као неоснован један број апелација у случајевима у којима је закључио да такве повреде није било.
Искључиво ради илустрације издвајамо:
Уставни суд Босне и Херцеговине је одбио као неосновану апелацију Фарука Балијагића и Аде Балијагића, поднесену против Рјешења Врховног суда Федерације БиХ број 09 0 К 024169 15 Кж 2 од 18. новембра 2015. године и Рјешења Кантоналног суда у Сарајеву број 09 0 К 024169 15 Кв 4 од 3. новембра 2015. године у односу на члан II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члан 5 став 1 тачка ц) Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.
Уставни суд Босне и Херцеговине је одбацио као недопуштену и апелацију Фарука Балијагића и Аде Балијагића, поднесену против Рјешења Врховног суда Федерације БиХ број 09 0 К 024169 15 Кж 2 од 18. новембра 2015. године и Рјешења Кантоналног суда у Сарајеву број 09 0 К 024169 15 Кв 4 од 3. новембра 2015. године у односу на члан II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члан 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода због тога што је преурањена.
Наиме, Рјешењем Врховног суда број 09 0 К 024169 15 Кж 2 од 18. новембра 2015. године одбијене су као неосноване жалбе кантоналног тужиоца и апеланата против рјешења Кантоналног суда којим је апелантима, против којих се пред Кантоналним тужилаштвом води истражни поступак због основане сумње да су починили кривично дјело из члана 166 став 1, кривично дјело из члана 289 став 2 у вези са ставом 1 и тешка кривична дјела из члана 328 став 1 Кривичног закона Федерације БиХ, све у вези с чл. 31 и 32 КЗФБиХ, продужен притвор за два мјесеца који, по том рјешењу, може трајати до 13. децембра 2015. године или до нове одлуке суда јер се Врховни суд у цјелини сагласио с разлозима и образложењима из првостепеног рјешења на којима је заснован закључак о постојању основане сумње да су апеланти починили кривична дјела која им се стављају на терет.
Апеланти у апелацији, између осталог, тврде да су им оспореним рјешењима повријеђена права из члана II/3д) и е) Устава Босне и Херцеговине, те из члана 5 став 1 тачка ц) и члана 6 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода. Апеланти оспоравају да је уопште доказано да постоји основана сумња као услов без којег притвор никада не може да буде одређен. Сматрају да у конкретном предмету не постоје околности и докази да би Врховни и Кантонални суд могли извести закључак о постојању основане сумње да су починили кривична дјела која су им стављена на терет. Сви изведени докази, по мишљењу апеланата, указују на потпуну произвољност суда у поступку утврђивања чињеница, односно оцјене доказа за постојање општег притворског услова, etc.
Уставни суд је закључио да нема кршења права на слободу и безбједност личности из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 став 1 тачка ц) Европске конвенције када је суд утврдио постојање основане сумње и када је о свом закључку да постоји основана сумња суд дао одговарајуће и релевантно образложење, те када је суд, одлучујући да ли постоје посебни притворски разлози, дао и довољно релевантна образложења о постојању посебних притворских разлога из члана 146 став 1 тач. б), ц) и д) ЗКПФБиХ, те и донио одлуку како је изложена.
Такође, Уставни суд БиХ је дјелимично усвојио апелацију Јерка Иванковића Лијановића и Суада Чамџића.
Уставни суд БиХ је утврдио повреду права на слободу и безбједност личности из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 став 3 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода из притворског разлога прописаног чланом 146 став 1 тачка д) Закона о кривичном поступку ФБиХ, и то:
а) Јерка Иванковића Лијановића у односу на Рјешење Врховног суда Федерације Босне и Херцеговине број 03 0 К 014378 15 Кж 2 од 4. децембра 2015. године и Рјешењā Кантоналног суда у Тузли бр. 03 0 К 014378 15 Кв 4 од 19. новембра 2015. године, 03 0 К 014378 15 Кв од 8. октобра 2015. године и 03 0 К 014378 15 Кпп од 30. септембра 2015. године.
б) Суада Чамџића у односу на Рјешење Врховног суда Федерације Босне и Херцеговине број 03 0 К 014378 15 Кж 4 од 23. децембра 2015. године и Рјешењā Кантоналног суда у Тузли бр. 03 0 К 014378 15 Кв 6 од 16. децембра 2015. године, 03 0 К 014378 15 Кв од 8. октобра 2015. године и 03 0 К 014378 15 Кпп од 30. септембра 2015. године.
Уставни суд БиХ је одбио као неосновану апелацију Јерка Иванковића Лијановића и Суада Чамџића, поднесену против Рјешењā Врховног суда Федерације Босне и Херцеговине бр. 03 0 К 014378 15 Кж 4 од 23. децембра 2015. године и 03 0 К 014378 15 Кж 2 од 4. децембра 2015. године и Рјешењā Кантоналног суда у Тузли бр. 03 0 К 014378 15 Кв 6 од 16. децембра 2015. године, 03 0 К 014378 15 Кв 4 од 19. новембра 2015. године, 03 0 К 014378 15 Кв од 8. октобра 2015. године и 03 0 К 014378 15 Кпп од 30. септембра 2015. године, у односу на остале аспекте права на слободу и безбједност личности из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члан 5 став 1 тачка ц) и ст. 3 и 4 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.
У свим случајевима у којима је утврдио постојање повреда права апеланата на правично суђење Суд је наложио надлежним судовима или управним органима да хитно окончају поступке, те да, сагласно члану 72 став (5) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине, у року од три мјесеца од дана достављања одлуке обавијесте Суд о мјерама које су предузете с циљем њиховог извршења.
У складу с чланом 18 тачка 3) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине, Суд је одбацио један број апелација које су поднесене неблаговремено, након протека рока за подношење апелације, или преурањено, односно у случајевима у којима је утврдио да апеланти нису искористили све расположиве правне лијекове у претходном поступку.
Суд је донио и већи број одлука којима су одбачене као недопустиве апелације које су, prima facie, очито биле неосноване јер захтјеви апеланата нису били оправдани, односно чињенице које су апеланти предочили Суду у овим случајевима ни на који начин нису могле да оправдају тврдњу апеланата да постоји кршење њихових права заштићених Уставом или да апеланти, као странке у поступку, сносе посљедице кршења права заштићених Уставом.
Све одлуке усвојене на сједници биће достављене апелантима у року од мјесец дана и објављене на интернет-страници Уставног суда Босне и Херцеговине.
