Уставни суд Босне и Херцеговине одржао је данас, 8. децембра 2015. године, редовну 28. сједницу Великог вијећа.

У складу с чланом 18 тачка 3) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине Суд је одбацио један број апелација које су поднесене неблаговремено, након протека рока за подношење апелације, или преурањено, односно у случајевима у којима је утврдио да апеланти нису искористили све расположиве правне лијекове у претходном поступку.

Суд је донио и већи број одлука којима су одбачене као недопустиве апелације које су, prima facie, очито биле неосноване јер захтјеви апеланата нису били оправдани, односно чињенице које су апеланти предочили Суду у тим случајевима ни на који начин нису могле да оправдају тврдњу апеланата да постоји кршење њихових права заштићених Уставом или да апеланти, као странке у поступку, сносе посљедице кршења права заштићених Уставом.

Уставни суд је, између осталог, одлучивао о апелацијама у вези с чланом II/3 Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода. У оквиру одлучивања о апелацијама Суд је донио један број одлука којима је установљена повреда права апеланата на правично суђење, односно одбио је као неоснован један број апелација у случајевима у којима је закључио да такве повреде није било.

Искључиво ради илустрације издвајамо:

Уставни суд БиХ је одбио као неосновану апелацију Абида Шеховића из Бродарева, поднесену против Пресуде Врховног суда Федерације Босне и Херцеговине број 65 0 П 202066 11 Рев од 24. јула 2012. године.

Апелант у апелацији, коју је поднио Уставном суду БиХ против пресуде Врховног суда Федерације Босне и Херцеговине, тврди да му је оспореном пресудом повријеђено право из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине, те из члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода.

У прилог тврдњи да му је повријеђено право на имовину апелант истиче да је оспореном пресудом Врховног суда потврђена првостепена пресуда и утврђено да је правно ваљан уговор о јемству сходно начелу повјерења у земљишне књиге, али да се не помиње недостатак активне легитимације због чега је првостепеном пресудом његов тужбени захтјев одбијен као неоснован.

Даље, апелант сматра да уговор о јемству, закључен између првотуженог и друготуженог, не може да буде правно ваљан јер за наведени правни посао не постоји дозвољен правни основ у смислу члана 51 ЗОО. У прилог овој тврдњи апелант наводи да је неспорно да је првотужени са друготуженим закључио правни посао у доброј вјери и поуздајући се у земљишне књиге. Међутим, неспорно је и да је друготужени приликом закључења уговора знао да није стварни власник на непокретности на којој се дозвољава укњижба хипотеке, те да је злоупотребио тренутно стање у земљишним књигама.

По апелантовом мишљењу начело повјерења у земљишне књиге не може бити старије од начела да нико не може пренијети на другог више права него што сам има, односно начело повјерења у земљишне књиге не може за посљедицу имати одузимање или ограничавање права својине другог, односно права на имовину. Најзад, апелант је истакао да је, сходно ЗОО, првотуженом била на располагању могућност да се обештети од друготуженог који је уговор закључио без дозвољеног правног основа.

Одлучујући о апелацији Уставни суд је закључио да не постоји повреда права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију када, у околностима конкретног случаја, оспорене одлуке резултирају мијешањем у апелантово право на имовину које је засновано на закону и које је у служби легитимног циља, а којим се не доводи у питање правична равнотежа између општег интереса и интереса појединца на начин да се апеланту намеће претјеран терет, те је апелацију одбио.

У свим случајевима у којима је утврдио постојање повреда права апеланата на правично суђење Суд је наложио надлежним судовима или управним органима да хитно окончају поступке, те да, у складу с чланом 72 став (5) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине, у року од три мјесеца од дана достављања одлуке обавијесте Суд о мјерама које су предузете с циљем њиховог извршења.