Уставни суд Босне и Херцеговине данас је одржао редовну 19. сједницу Великог вијећа.
У складу с чланом 18 тачка 3) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине, Суд је одбацио један број апелација. Уставни суд је одбацио апелације које су поднесене неблаговремено или након што је протекао рок за подношење апелације, преурањено, односно у случајевима у којима је утврдио да апеланти у претходном поступку нису искористили све расположиве правне лијекове.
Уставни суд је, одлучујући о апелацијама у вези с чланом II/3е) Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода у односу на доношење одлуке у разумном року, о допустивости и меритуму, донио један број одлука којима је установљена повреда права апеланата на правично суђење, те одбио као неоснован један број апелација у случајевима у којима је закључио да такве повреде није било.
Искључиво ради илустрације издвајамо.
Уставни суд одбио је као неосновану апелацију Зорана Милинковића поднесену против Рјешења Окружног суда у Добоју број 87 0 В 017295 14 Гж од 13. новембра 2014. године и Рјешења Основног суда у Теслићу број 87 0 В 017295 14 В од 14. октобра 2014. године, којима је Суд одбио да нареди повратак малољетног дјетета које с противницом предлагача борави у Холандији, а поводом захтјева његовог оца-апеланта. Наиме, Суд је на основу спроведених доказа закључио да је поднесени приједлог неоснован.
Апелант је у апелацији, између осталог, истакао да му је оспореним одлукама Основног суда у Теслићу и Окружног суда у Добоју повријеђено право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, због тога што су редовни судови, како сматра апелант, арбитрарно примијенили материјално право.
Након разматрања свих релевантних чињеница у предмету, а које произилазе из апелантових навода, докумената предочених Уставном суду, као и документације коју је Уставном суду доставио Центар за социјални рад, Уставни суд је закључио да не постоји кршење права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, будући да су редовни судови детаљно и јасно образложили своје одлуке у погледу утврђеног чињеничног стања и оцјене доказа, али и у погледу примјене релевантних одредби Конвенције, а дата образложења Уставни суд не сматра произвољним.
У случајевима у којима је Суд утврдио да постоји повреда права апеланата на правично суђење, надлежним судовима или управним органима наложено је да хитно окончају поступке, те да, у року од три мјесеца од дана достављања одлуке, обавијесте Суд о мјерама које су предузете с циљем извршења одлука.
Апелације које су, prima facie, очигледно биле неосноване Суд је одбацио. Чињенице које су апеланти поднијели Суду у тим случајевима ни на који начин нису могле да оправдају тврдњу апеланата да постоји кршење њихових права заштићених Уставом, или да странке у поступку сносе посљедице кршења права заштићених Уставом.
Све одлуке усвојене на сједници биће достављене апелантима у року од мјесец дана и објављене на интернет-адреси Уставног суда Босне и Херцеговине.
