Уставни суд Босне и Херцеговине одржао је данас редовну, 15. сједницу Великог вијећа.
Уставни суд је, између осталог, одлучивао о апелацијама у вези са чланом II/3е) Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода у односу на доношење одлуке у разумном року, о допустивости и меритуму. У оквиру одлучивања о апелацијама Суд је донио један број одлука којима је установљена повреда права апеланата на правично суђење, односно одбио је као неоснован један број апелација у случајевима у којима је закључио да такве повреде није било.
Искључиво ради илустрације издвајамо:
Уставни суд БиХ је, поред осталог, разматрао и апелације Нермина Бјелака, Хариса Плехе и Расима Смајића поднесене против рјешења Суда Босне и Херцеговине и одлука Централне изборне комисије Босне и Херцеговине. У складу са чланом 32 став (1) Правила Уставног суда, Уставни суд је донио одлуку о спајању ових апелација у један поступак и у вези с тим донио одлуку под бројем АП 66/15.
Наиме, Централна изборна комисија БиХ је својим одлукама одбила да овјери кандидатске листе апеланата, јер је утврдила да су апеланти, изјашњавајући се као Срби у току актуелног изборног циклуса (локални избори 2012-2016, односно Општи избори 2010-2014), злоупотријебили право на изјашњење о припадности конститутивном народу, те узурпирали право релевантног народа на избор кандидата у Дом народа. Наиме, ови апеланти су се на обрасцу за пријаву кандидата за Опште изборе 2010. године, затим, на обрасцу за пријаву кандидата за локалне изборе 2012. године, те обрасцу за Опште изборе 2014. године различито изјашњавали у погледу националне припадности.
Одлучујући о појединачним жалбама апеланата поднесеним против одлука ЦИК-а, Суд БиХ је жалбе одбио. Испитујући оспорене одлуке Централне изборне комисије, у контексту жалбених приговора апеланата, Суд БиХ је закључио да је ЦИК правилно поступио када је одбио да овјери кандидатске листе апеланата за избор делегата у Дом народа из Скупштине Кантона Сарајево из реда српског народа.
У апелацијама које су поднијели апеланти Нермин Бјелак, Харис Плехо и Расим Смајић, између осталог, истичу да су одлукама које оспоравају повријеђена њихова права из Устава Босне и Херцеговине и Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, те указују да је апсурдно да се изјашњење у погледу националне припадности за непосредне Опште изборе 2014. године пореди са изјашњењем датим на кандидатским обрасцима за Опште изборе 2010. године, односно локалне изборе 2012. године, јер се, према мишљењу апеланата, ради о другом изборном циклусу.
Уставни суд БиХ, имајући у виду наводе из апелација, оспорене одлуке ЦИК-а, односно рјешења Суда БиХ, те узимајући у обзир све релевантне чињенице и наводе, закључио је да оспореним одлукама ЦИК-а и Суда БиХ није дошло до кршења права апеланата у односу на Устав Босне и Херцеговине, Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода, Протокол број 1 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода и Међународни пакт о грађанским и политичким правима, те је одбио као неосноване апелације Нермина Бјелака, Хариса Плехе и Расима Смајића поднесене против рјешења Суда Босне и Херцеговине и одлука Централне изборне комисије Босне и Херцеговине, односно одбацио је њихове апелације као недозвољене због тога што су ratione materiae инкомпатибилне са Уставом Босне и Херцеговине.
У свим случајевима у којима је утврдио постојање повреда права апеланата на правично суђење Суд је наложио надлежним судовима или управним органима да хитно окончају поступке, те да, сагласно члану 72 став (5) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине, у року од три мјесеца од дана достављања одлуке обавијесте Суд о мјерама које су предузете с циљем њиховог извршења.
У складу са чланом 18 тачка 3) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине, Суд је одбацио један број апелација које су поднесене неблаговремено, након протека рока за подношење апелације, или преурањено, односно у случајевима у којима је утврдио да апеланти нису искористили све расположиве правне лијекове у претходном поступку.
Суд је донио и већи број одлука којима су одбачене као недопустиве апелације које су, prima facie, очито биле неосноване, јер захтјеви апеланата нису били оправдани, односно чињенице које су апеланти предочили Суду у овим случајевима ни на који начин нису могле да оправдају тврдњу апеланата да постоји кршење њихових права заштићених Уставом, или да апеланти као странке у поступку сносе посљедице кршења права заштићених Уставом.
Све одлуке усвојене на сједници биће достављене апелантима у року од мјесец дана и објављене на wеb-страници Уставног суда Босне и Херцеговине.
