Уставни суд Босне и Херцеговине је 19. септембра 2024. године одржао 148. пленарну сједницу на којој је разматрао захтјеве за оцјену уставности и апелације, те разматрао и одлучивао о другим питањима од важности за Уставни суд.
Од одлука које је донио на пленарној сједници Уставни суд издваја:
У-12/24 – У овом предмету Уставни суд је разматрао захтјеве Дениса Звиздића, првог замјеника предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, и четири делегата Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине за оцјену уставности Изборног закона Републике Српске („Службени гласник РС“ број 61/24). У одлуци је утврђено да оспорени закон није у складу с Уставом Босне и Херцеговине и Изборним законом Босне и Херцеговине зато што се оспореним законом преузимају надлежности институција Босне и Херцеговине. Уставни суд је закључио да у Уставу Босне и Херцеговине не постоје одредбе на основу којих би могла да се успостави уставност оспореног закона који је донијела Народна скупштина РС. Осим тога, Уставни суд је подсјетио да Изборни закон БиХ представља „одлуку институција Босне и Херцеговине“, као и да су ентитети по Уставу БиХ дужни да поштују те одлуке. Стога је оспорени закон у цијелости стављен ван снаге, а привремена мјера која је донесена 24. јула 2024. године престала је да важи.
АП-509/21 (Сањин Сефић) – У овом предмету Уставни суд је закључио да у поступку који је окончан оспореном пресудом Врховног суда Федерације БиХ није прекршено апелантово право на правично суђење, право на дјелотворан правни лијек и право на жалбу. Уставни суд је утврдио да је апелант у поступку уживао све гаранције права на правично суђење и да су о својим закључцима редовни судови дали релевантна и довољна образложења која не доводе у питање правичност поступка. Такође, сагледавајући кривични поступак у цијелости, Уставни суд је закључио да медијска пажња која је била посвећена спорном догађају није имала било какав утицај на коначну одлуку судова у погледу апелантове кривице.
АП-1117/22 (З. Ј.) – У овом предмету Уставни суд је закључио да су Окружни суд у Источном Сарајеву и надлежни органи управе прекршили апеланткињино право на забрану дискриминације у вези с правом на имовину када су одбили њен захтјев за признавање породичне пензије иза умрлог ванбрачног партнера. Уставни суд је подсјетио да је у својој пракси већ закључио да разликовање брачних и ванбрачних супружника у односу на питање насљеђивања нема разумно и објективно оправдање. Уставни суд је и у овом предмету истакао да грађани не могу сносити штетне посљедице тога што релевантни закони нису хармонизовани како би се спровело досљедно опредјељење законодавца из Породичног закона Републике Српске о изједначавању брачне и ванбрачне заједнице у остваривању имовинских права ванбрачних супружника, укључујући и остваривање права на породичну пензију.
АП-2312/22 (Федерација Босне и Херцеговине) – У овом предмету Уставни суд је закључио да постоји кршење апеланткињиног права на правично суђење, укинуо оспорену пресуду Врховног суда Федерације БиХ и оставио на снази пресуду Кантоналног суда у Оџаку. Уставни суд је утврдио да Врховни суд у конкретном случају није поступио по Одлуци Уставног суда БиХ број АП-3424/20 којом је била утврђена произвољност у ранијим образложењима Врховног суда о питању ретроактивног дјеловања одлука Уставног суда ФБиХ и да није отклонио кршење уставних права.
АП-2540/24 (Српска демократска странка) – У овом предмету Уставни суд је утврдио да је прекршено апеланткињино право на слободу удруживања. Наиме, апеланткињи је у конкретном случају одбијена пријава за учествовање на Локалним изборима 2024. године због немогућности достављања сопственог банковног рачуна. Уставни суд је закључио да у конкретном случају постоје објективни разлози за немогућност отварања рачуна, а то су економске санкције које су апеланткињи прије 20 година наметнуте одлуком Канцеларије за контролу стране имовине Америчког министарства трезора – OFAC. Уставни суд је, између осталог, нагласио да су изречене санкције економске, а не политичке нарави и да нису имале за посљедицу забрану учешћа на изборима односно политичко дјеловање апеланткиње. Истакнуто је да се овом одлуком Уставног суда одлучује само да ли је апеланткињи, с обзиром на специфичне околности конкретног случаја и њену улогу на самој политичкој сцени у Босни и Херцеговини, требало омогућити учествовање на изборима. При томе је наглашено да Уставни суд у конкретном случају не одлучује како ће апеланткиња финансирати своје учешће на изборима нити је то предмет конкретног поступка. Међутим, Уставни суд сматра да се апеланткињи, стриктно формалистичким тумачењем и примјеном закона од стране ЦИК-а, односно Суда БиХ, не смије угрозити право на учествовање на изборима јер би тиме било угрожено њено политичко дјеловање само зато што, из објективних разлога, не може да достави број сопственог рачуна, али је доставила број другог рачуна отворен по основу комисионог уговора само за потребе финансирања наредних избора.
Све одлуке усвојене на пленарној сједници биће достављене подносиоцима захтјева/апелантима у року од мјесец дана и објављене у што краћем року на интернет страници Уставног суда Босне и Херцеговине.
