Уставни суд Босне и Херцеговине је 1. и 2. децембра 2022. године одржао 131. пленарну сједницу.
Од одлука које је донио на пленарној сједници Уставни суд издваја:
У 17/22 – Уставни суд је, одлучујући о захтјеву Шефика Џаферовића, у вријеме подношења захтјева предсједавајућег Предсједништва Босне и Херцеговине, за оцјену уставности Закона о лијековима и медицинским средствима Републике Српске и Закона о допунама Закона о републичкој управи, утврдио да цитирани закони нису у складу са чл. I/2 и III/3б) Устава Босне и Херцеговине и укинуо их. Према мишљењу Уставног суда, у Уставу Босне и Херцеговине не постоје одредбе на основу којих би се могло закључити да су оспорени закони, које је донијела Народна скупштина Републике Српске, уставни. Истакнуто је да су, према принципу владавине права из члана I/2 Устава Босне и Херцеговине, ентитети дужни да поштују законе на нивоу Босне и Херцеговине, а према члану III/3б) Устава Босне и Херцеговине, ентитети су дужни да поштују одлуке институција Босне и Херцеговине.
У 27/22 – у овом предмету, у којем су подносиоци захтјева Жељко Комшић, члан Предсједништва Босне и Херцеговине, и Шефик Џаферовић, у вријеме подношења захтјева предсједавајући Предсједништва Босне и Херцеговине, затражили оцјену уставности одлуке високог представника за Босну и Херцеговину од 2. октобра 2022. године, Уставни суд је на овој сједници искључиво разматрао и одлучивао о захтјевима подносилаца за доношење привремене мјере. Уставни суд је одлучио да одбије захтјеве за доношење привремене мјере. Према мишљењу Уставног суда, подносиоци захтјева нису јасно навели, ван апстрактног нивоа, које врсте ненадокнадиве штете би могле настати ако би оспорени акти остали на снази до рјешења спора, нити су доставили доказе о оправданости својих захтјева. Баш као што подносиоци захтјева претпостављају да би примјена оспорених аката до рјешавања њихових захтјева могла имати негативне посљедице по владавину права, могло би се тврдити и супротно – да би прихватање захтјева подносилаца захтјева за доношење привремене мјере могло имати негативне посљедице по владавину права. Уставни суд сматра да у овој фази ови аргументи нису конкретизовани. Ипак, на основу члана 64.1 Правила, Уставни суд може, на сопствену иницијативу или на захтјев подносиоца захтјева или апеланта, одредити сваку привремену мјеру за коју сматра да је треба донијети у интересу странака или правилног вођења поступка, нарочито ако то може довести до ненадокнадиве штете. Суд је свјестан могућих посљедица да имплементација изборних резултата на основу оспорене одлуке високог представника може довести до ситуације гдје би се избори или именовања морали поново размотрити ако Уставни суд дође до коначног закључка да одлука високог представника није у складу са Уставом. Према мишљењу Уставног суда, то не ствара ненадокнадиву штету, зато што се, ипак, може исправити.
АП 75/21 – у овом предмету Уставни суд је закључио да је дошло до повреде апелантовог права на имовину када је одбијен апелантов захтјев за исплату законских затезних камата на износ новца који је одузет од апеланта и који је суд задржао у периоду од 13 година, иако га је надлежно тужилаштво обавијестило да тај новац неће користити као доказ у кривичном поступку против апеланта.
Све одлуке усвојене на пленарној сједници биће достављене подносиоцима захтјева/апеланту у року од мјесец дана и објављене у што краћем року на интернет страници Уставног суда Босне и Херцеговине.
