Уставни суд Босне и Херцеговине одржао је 30. новембра 2017. године 107. пленарну сједницу.
Уставни суд Босне и Херцеговине је одлучивао о једном броју захтјева за оцјену уставности закона и апелација о наводним повредама људских права и основних слобода.
Искључиво ради илустрације, са сједнице издвајамо:
Одлучујући у предмету број У 7/17, Уставни суд Босне и Херцеговине је усвојио захтјев Окружног суда у Бањој Луци (судија Милан Благојевић).
Уставни суд је утврдио да члан 109 став 6 Закона о извршном поступку Републике Српске није у складу са чланом II/3е) Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода. Уставни суд је закључио да је одредба члана 109 став 6 Закона о извршном поступку Републике Српске супротна гаранцијама права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције зато што прописује да се истеком трећег дана од дана истицања на огласној табли сматра да је рјешење о намирењу достављено свим лицима која имају право да се из продајне цијене намире, а да при томе нема елемената који би учинили извјесним вријеме истицања на огласној табли како би се обезбиједиле процесне гаранције заинтересованим лицима за изјављивање правног лијека који је законом прописан.
Сходно томе, Уставни суд је, у складу са чланом 61 став 4 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине, наложио Народној скупштини Републике Српске да најкасније у року од шест мјесеци од објављивања ове одлуке у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ усагласи члан 109 став 6 Закона о извршном поступку Републике Српске са чланом II/3е) Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода те да, у складу са чланом 72 став (5) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине, у истом року обавијести Уставни суд Босне и Херцеговине о мјерама предузетим с циљем извршења ове одлуке.
Одлучујући у предмету број У 8/17, Уставни суд Босне и Херцеговине је усвојио захтјев Сафета Софтића, замјеника предсједавајућег Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине.
Уставни суд Босне и Херцеговине је утврдио да члан 1 став 1 тачка 7 Правилника о измјенама Правилника о ношењу униформе од 30. јануара 2017. године, који је донио директор Граничне полиције Босне и Херцеговине, у дијелу који гласи: „Полицијски службеници када су у униформи брада им мора бити обријана“ није у складу са чланом II/3ф) и г) Устава Босне и Херцеговине и чл. 8 и 9 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.
Уставни суд је у складу са чланом 61 став (2) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине укинуо члан 1 став 1 тачка 7 Правилника о измјенама Правилника о ношењу униформе број 17-07-02-1161-7/06 од 30. јануара 2017. године, који је донио директор Граничне полиције Босне и Херцеговине, у дијелу који гласи: „Полицијски службеници када су у униформи брада им мора бити обријана“ јер је закључио да су апсолутном забраном ношења браде полицијским службеницима Граничне полиције БиХ док су у униформи прекршени право на приватни живот и право на слободу вјере загарантовани чланом II/3ф) и г) Устава Босне и Херцеговине и чл. 8 и 9 Европске конвенције будући да спорна мјера не слиједи опште циљеве прописане ставом 2 чл. 8 и 9 Европске конвенције.
Укинути члан 1 став 1 тачка 7 Правилника престаје да важи наредног дана од дана објављивања ове одлуке у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“.
Одлучујући у предмету број У 9/17, Уставни суд Босне и Херцеговине је одбацио као недопуштен захтјев Кантоналног суда за оцјену уставности члана 16 Одлуке о комуналним таксама и тарифи комуналних такси због ненадлежности Уставног суда Босне и Херцеговине за одлучивање.
Уставни суд Босне и Херцеговине је, одлучујући у оквиру апелационе надлежности, између осталог:
у предмету број АП 249/15 одбио као неосновану апелацију Меџлиса Исламске заједнице Мостар поднесену против Пресуде Врховног суда Републике Српске од 23. октобра 2014. године, Пресуде Вишег привредног суда у Бањој Луци од 23. фебруара 2012. године и Пресуде Окружног привредног суда у Требињу од 30. јуна 2011. године;
у предмету број АП 868/15 одбио као неосновану апелацију „Rudnap Group – Minel kotlogradnja“ а.д. Београд поднесену против Пресуде Врховног суда Републике Српске од 13. новембра 2014. године;
у предмету број АП 5231/14 усвојио апелацију Атка Хусеинбашића јер је утврдио повреду из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.
Сходно томе, Уставни суд је укинуо Одлуку Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине број 04-02-282-14/2014 од 24. септембра 2014. године и предмет вратио Високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине који је дужан да по хитном поступку донесе нову одлуку у складу са чланом II/3е) Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.
Све одлуке о захтјевима за оцјену уставности и апелацијама усвојене на сједници биће достављене подносиоцима у року од мјесец дана и објављене на интернет страници Уставног суда Босне и Херцеговине.
