Уставни суд закључује да постоји повреда права на личну слободу и безбједност из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 став 1 тачка б) Европске конвенције када из образложења оспорених рјешења о изрицању мјере прописане законом чији је учинак лишавање слободе није могуће закључити да су редовни судови, у складу са законом, утврдили да је у тренутку изрицања наведене мјере постојао „законит налог суда" по којем лице које је у питању није поступило.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-409/15 од 24. априла 2015. године, став 41, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 44/15, мјера лишавања слободе апеланту изречена је јер није платио новчану казну утврђену правоснажним и извршним рјешењем надлежног суда, повреда члана 5 Европске конвенције и члана II/3д) Устава БиХ;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1651/15 од 17. јуна 2015. године, став 25, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 58/15;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1276/15 од 17. јуна 2015. године, став 55
