Није потребно посебно испитивати да ли је оспореним рјешењима Уставног суда Федерације нарушен принцип забране ретроактивне примјене права, посебно када се има у виду да је Уставни суд у својој Одлуци број У-24/03 од 22. септембра 2004. године утврдио да су одредбе Закона о имунитету Босне и Херцеговине и Закона о имунитету Федерације Босне и Херцеговине у складу са Уставом Босне и Херцеговине, те да немају ретроактивно дејство које је забрањено чланом 7 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-58/03 од 29. октобра 2004. године, став 45, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 11/05, имунитети
Уставни суд закључује да је дошло до кршења члана 7 став 1 Европске конвенције зато што у конкретном случају постоји реална могућност да је ретроактивна примјена КЗБиХ била на апелантову штету у погледу изрицања казне, а што је противно члану 7 став 1 Европске конвенције, без обзира на чињеницу што, према прописаном распону казне затвора, не значи да би апелант и добио мању казну затвора да је у његовом случају примијењен КЗСФРЈ. Наиме, од кључног значаја је да је апелант могао добити нижу казну да је овај закон и примијењен.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-325/08 од 27. септембра 2013. године, став 54, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 80/13, ратни злочин, измјена праксе заузете у предмету број АП-1785/06
Уставни суд закључује да ни у односу на кривично дјело ратног злочина против цивилног становништва из члана 173 КЗБиХ, за које је апелант проглашен кривим тачком 3 оспорене пресуде, није дошло до кршења члана 7 став 1 Европске конвенције, тј. ретроактивном примјеном КЗБиХ, иако је ово кривично дјело у вријеме почињења било прописано као кривично дјело према КЗСФРЈ, јер у апелантовом случају не постоји реална могућност да је ретроактивна примјена КЗБиХ била на апелантову штету у погледу утврђивања казне, будући да, чак и да је на ово кривично дјело примијењен КЗСФРЈ, апелант није могао бити кажњен нижом казном јер му је за кривично дјело у стицају изречена казна дуготрајног затвора у трајању од 28 година и да је та казна, према релевантним одредбама КЗБиХ које су се примјењивале у вријеме доношења оспорених пресуда, апсорбовала казну затвора од десет година која је апеланту изречена за кривично дјело ратног злочина против цивилног становништва, па се не може рећи да апеланту није обезбијеђена дјелотворна заштита од наметања више казне.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2789/08 од 28. марта 2013. године, став 71, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 42/14, ратни злочин
Имајући у виду да је оспореном пресудом Суда БиХ апеланту за кривично дјело за које је проглашен кривим изречена казна унутар оквира који је прописан КЗСФРЈ, који се примјењивао у вријеме извршења наведеног кривичног дјела, те да се закон не може примјењивати дјелимично, Уставни суд није могао да прихвати основаном ни апелантову тврдњу да је изречена казна затвора од 20 година у складу са КЗСФРЈ као блажим законом тежа од казне дуготрајног затвора од 29 година која му је била изречена примјеном КЗБиХ у претходном поступку.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-875/14 од 15. фебруара 2017. године, став 74, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 19/17, кривични поступак, ратни злочин, поступак који је услиједио након што је Уставни суд укинуо одлуку Суда БиХ и предмет вратио на поновни поступак, нема повреде члана 7 Европске конвенције
