Уставни суд сматра да су судови примијенили закон који је за апеланта блажи, те да у конкретном случају нема кршења апелантових права из члана 7 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-114/02 од 27. октобра 2004. године, став 34, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 60/04, питање примјене блажег закона на кривично дјело злоупотребе положаја
Неоснован је апелантов навод да је поступак вођен и он оптужен за „продужено кривично дјело" које, као такво, није било прописано у Кривичном закону јер оваква примјена закона представља повољност за оптуженог. Да нема тог института оптуженом би било суђено за сваку од учињених кривичноправних радњи и за сваку од тих радњи би му биле утврђене посебне казне, па би му по томе, уз примјену одредби о стицању кривичних дјела, била изречена јединствена казна, што је за оптуженог несумњиво неповољније него у случају када се примјењује институт продуженог кривичног дјела, те када му се суди и утврђује казна прописана за једно дјело.
• Одлука о меритуму број АП-86/05 од 13. октобра 2005. године, ст. 59 и 60, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 17/06
Није повријеђено апелантово право из члана 7 Европске конвенције јер је кривично дјело трговине људима трајно кривично дјело, чије извршење је почело прије ступања на снагу новог КЗБиХ којим је то дјело прописано, а чије извршење и посљедице континуирано трају и након ступања на снагу тог закона.
• Одлука о меритуму број АП-3388/06 од 17. марта 2009. године, став 48, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 50/09, одузимање имовинске користи прибављене кривичним дјелом, нема повреде члана 7 Европске конвенције
Уставни суд закључује да нема повреде члана 7 став 1 Европске конвенције када су апеланти проглашени кривим за продужено кривично дјело пореске утаје које је, као такво, најприје било прописано законом ентитета, а касније и законом БиХ, те је у конкретном случају примијењен закон БиХ будући да су апеланти наставили да врше исто кривично дјело и након ступања на снагу закона БиХ, те су могли претпоставити да настављање њиховог понашања након ступања на снагу закона БиХ (1. марта 2003. године) носи ризик да буду осуђени за продужено кривично дјело према одредбама закона које су биле на снази у вријеме када су починили посљедњу радњу извршења. Такође, нема повреде члана 7 став 1 Европске конвенције када су редовни судови утврдили да су апеланти одговорни за кривичноправне радње којим су остварени елементи бића кривичних дјела пореске утаје и злоупотребе положаја или овлашћења, а наведена кривична дјела су „била прописана законом" у вријеме извршења и апеланти су из садржаја законских одредби могли схватити које кривичне радње и пропусти су их могли учинити кривично одговорним.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-3133/11 од 27. марта 2015. године, став 59, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 34/15, кривични поступак, продужено кривично дјело, нема повреде члана 7 Европске конвенције
Повријеђено је апелантово уставно право из члана 7 став 1 Европске конвенције јер је у конкретном случају примјена Кривичног законика којим је одбијен апелантов захтјев за замјену казне затвора (која му је изречена за кривично дјело према раније важећем КЗ-у) новчаном казном била на апелантову штету, те је утицала на саму „казну", а не на њено извршење.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1498/18 од 23. априла 2018. године, став 34, кривични поступак, замјена казне затвора новчаном казном, повреде члана 7 Европске конвенције
Прекршено је апелантово уставно право из члана II/2 Устава Босне и Херцеговине и члана 7 став 1 Европске конвенције јер је примјена Кривичног законика РС била на апелантову штету у погледу изрицања санкције с обзиром на то да је раније важећи КЗ прописивао могућност да за предметно кривично дјело буде изречена новчана казна или казна затвора, те што је садржавао одредбе према којим се правоснажно изречена казна затвора у трајању до шест мјесеци може замијенити новчаном казном.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП 1/18 од 17. децембра 2018. године, став 43, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 2/20, кривични поступак, могућност замјене казне затвора новчаном казном, повреда члана 7 Европске конвенције
