Уставни суд може да разматра апелацију само ако су против пресуде, односно одлуке која се њоме оспорава, исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући према закону и ако је поднесена у року од 60 дана од дана (рокови се рачунају на дане, а не на мјесеце) када је подносилац апелације примио одлуку о посљедњем дјелотворном правном лијеку који је користио. Допуна апелације може да се поднесе само у року који тече за апелацију.
Ако апелант изјави ревизију, али она рјешењем надлежног суда буде одбачена као недозвољена, Уставни суд сматра да је ревизија у том случају неефективан правни лијек, па су коначне одлуке у предметним случајевима одлуке другостепеног суда. Дакле, ревизија као ванредни правни лијек сматраће се ефективним и одлука о њему коначна само у случају да редовни судови усвоје или одбију тај правни лијек.
Уставни суд може изузетно да разматра апелацију и када нема одлуке надлежног суда, уколико апелација указује на озбиљна кршења права и основних слобода које штити Устав или међународни документи који се примјењују у Босни и Херцеговини.
Уставни суд ће одбацити апелацију као очигледно (prima facie) неосновану када утврди да не постоји оправдан захтјев странке у поступку, односно да предочене чињенице не могу оправдати тврдњу да постоји кршење права заштићених Уставом и/или када се за странку у поступку утврди да не сноси посљедице кршења Уставом заштићених права, тако да је испитивање меритума апелације непотребно.
Уставни суд ће одбацити апелацију када оцијени да апелант није претрпио значајнију штету осим ако поштовање људских права, како је то дефинисано у Уставу, захтијева разматрање апелације у меритуму (члан 18 Правила).
