Уставни суд Босне и Херцеговине је 24. јула 2024. године одржао ванредну пленарну сједницу на којој је усвојио приједлог за доношење привремене мјере у предмету број У-12/24, који је поднесен у захтјеву Дениса Звиздића, првог замјеника предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, за оцјену уставности Изборног закона Републике Српске. Оспорени закон је усвојила Народна скупштина Републике Српске на сједници одржаној 19. априла 2024. године, а ступио је на правну снагу 17. јула 2024. године. Уставни суд је наведеном одлуком привремено ставио ван прaвнe снаге Изборни закон Републике Српске од дана његовог ступања на снагу 17. јула 2024. године примјеном принципа ab initio, па до коначне одлуке Уставног суда о захтјеву за оцјену уставности.
Образлажући своју одлуку, Уставни суд је оцијенио очигледним да околности овог предмета покрећу врло озбиљна и сложена питања уставности оспореног Изборног закона РС. Наиме, одредбама оспореног закона регулишу се питања која су већ регулисана Изборним законом БиХ, те се Републичкој изборној комисији РС дају надлежности које има Централна изборна комисија БиХ, уз истовремено стављање ван правне снаге одређених одредби Изборног закона БиХ.
У околностима конкретног случаја, Уставни суд је закључио да се покрећу питања надлежности Народне скупштине за различито регулисање исте области на различитим нивоима власти у Босни и Херцеговини. Уставни суд стога сматра да постоје ваљане сумње да би оспорени закон могао да наруши уставни поредак и политичку стабилност Босне и Херцеговине, што је у овој фази довољно да се утврди постојање „доказиве тврдње“ за могућност наступања неотклоњивих штетних посљедица као једног од услова да би Уставни суд одлучивао о захтјеву за привремену мјеру.
Осим тога, разматрајући услов „хитности“ доношења привремене мјере, Уставни суд сматра да прописи који се односе на изборе представљају једну од најважнијих области регулисања које је кључно за обезбјеђење слободних, поштених и транспарентних избора који одражавају вољу грађана. Стога би имплементација Изборног закона РС озбиљно подривала улогу Централне изборне комисије БиХ. И сама могућност организовања предстојећих локалних избора у Републици Српској примјеном оспореног закона представља пријетњу за настанак непоправљиве штете за демократски изборни процес, правну сигурност и владавину права. Задржавање такве правне ситуације нарушило би правни поредак и уставни оквир државе, довело би до правне несигурности и угрозило легитимитет изборног процеса, што би могло резултирати озбиљном политичком нестабилношћу.
Уставни суд подсјећа да одлука о привременој мјери не прејудицира одлуку о меритуму захтјева.
