Одлука суда да обустави поступак у складу са Законом о амнестији, те релевантном одлуком о трошковима поступка не изражава мишљење о кривњи оптуженог у смислу члана 6 став 2 Европске конвенције.
• Одлука број У-24/01 од 28. септембра 2001. године, став 27, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 5/02, амнестија, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ
У конкретном случају није примијењен неповољнији закон за апеланта, односно није прекршен принцип in dubio pro reo.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-378/04 од 23. марта 2005. године, став 23, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 32/05, кривични поступак за дјело навођења на проституцију
Самом чињеницом да су докази на којима суд заснива своју пресуду оспорени током суђења не доказује се да је дошло до повреде принципа in dubio pro reo, а тиме ни до повреде права на пресумпцију невиности, ако је суд дао увјерљиве и логичне аргументе зашто одбија доказе које је понудио апелант, те зашто прихвата оне доказе на којима заснива своју пресуду.
• Одлука о меритуму број АП-767/04 од 17. новембра 2005. године, став 26, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 17/06, кривични поступак, наводна повреда претпоставке невиности (in dubio pro reo), непристрасност суда, повреда права на одбрану, нема повреде члана 6 ст. 1 и 2 и став 3 тач. б) и ц) Европске конвенције ни члана 13 Европске конвенције
Узимање у обзир суда да је постојало раније осуђивање приликом доношења пресуде на начин прописан законом није само по себи кршење права на правично суђење и кршење претпоставке невиности, при чему се побијане пресуде не заснивају искључиво на изводу из казнене евиденције, већ и на исказима других свједока и другим материјалним доказима.
• Одлука о меритуму број АП-579/05 од 9. маја 2006. године, став 29, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 77/06
Због примјене принципа in dubio pro reo, чињенице које иду на терет оптуженом морају бити са сигурношћу утврђене за разлику од чињеница које иду у корист окривљеном, а које се узимају као утврђене чак и онда када су само вјероватне, тј. када постоји сумња у њихово постојање.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1603/05 од 21. децембра 2006. године, став 41, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 34/07, кривични поступак, оцјењивање правне ваљаности од редовних судова, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Уставни суд закључује како постоји кршење права из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 2 Европске конвенције у односу на изјаве јавних званичника Драгана Лукача, директора Федералне управе полиције, Шемсудина Мехмедовића, изасланика у Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине, и Бакира Изетбеговића, члана Предсједништва Босне и Херцеговине, јер су представљале изјаву о апелантовој „кривњи", те су као такве прејудицирале оцјену чињеница од надлежне судске власти и охрабриле јавност да вјерује како је апелант крив прије него што је и доказана његова кривња у складу са законом.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-4319/14 од 18. децембра 2014. године, став 39, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 8/15, кривични поступак, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Повријеђен је принцип in dubio pro reo загарантован чланом II/3е) Устава Босне и Херцеговине, те члан 6 став 2 Европске конвенције када редовни суд, сумњајући да постоје одређене чињенице, није утврдио чињенице које иду апеланту у корист.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1328/13 од 17. јуна 2015. године, став 40, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 58/15, прекршајни поступак, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Нема кршења апелантових гаранција из члана 6 став 2 Европске конвенције будући да изјаве тужилаца Тужилаштва које су дате на конференцији за штампу, с обзиром на њихов садржај и у контексту специфичних околности у којима су дате, не представљају изјаве о апелантовој кривици, већ су дате у оквиру подигнуте оптужнице.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-952/20 од 8. јула 2021. године, став 30, кривични поступак, нема повреда члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ
У вези с изјавом тадашњег премијера, Уставни суд сматра да је неспорно да његова изјава: „Ако је неко заслужио највећу могућу казну затвора коју предвиђа закон, то је овај момак“, сама по себи, јесте прејудицирање апелантове кривице, што је супротно принципу претпоставке невиности. Апелант сматра да је спорна изјава утицала на одлуку суда о његовој кривици. Међутим, Уставни суд запажа да апелант, позивајући се на ту изјаву, ни у жалби против првостепене пресуде, а ни у апелацији, није навео на чему заснива тврдњу да је та изјава, која је дата четири године прије доношења првостепене пресуде, утицала на суд приликом одлучивања. Уставни суд запажа и да апелант ни током кривичног поступка, па ни у апелацији није тврдио да није починио ову саобраћајну незгоду, већ је само указивао на наводне процесне повреде и изводио доказе којима је покушавао умањити своју одговорност. Стога, имајући у виду све ове специфичне околности, Уставни суд сматра да није ни очигледно, нити је апелант доказао да је спорна изјава јавног званичника, иако непримјерена, на било који начин утицала на судије које су одлучивале о његовој кривици, односно да је прекршен члан 6 став 2 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-509/21 од 19. септембра 2024. године, став 41, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 72/24
