Укупна дужина поступка од седам година и десет мјесеци, који је још увијек у поступку рјешавања пред првостепеном инстанцом, није оправдана. Апеланткиња се не може сматрати одговорном за одуговлачење поступка, при чему случај није комплексан, а понашање судова указује на недостатак потребне посвећености предмету, па се дужина поступка не може сматрати „разумном".
• Одлука број У-15/03 од 28. новембра 2003. године, став 44, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 8/04
Наглашава се да Уставни суд, у принципу, није надлежан да испитује ток поступка пред управним органима, већ само пред судовима, с обзиром на то да су једино судови стриктно обавезани правилима Европске конвенције. Међутим, при доношењу одлуке о томе да ли је поступак завршен у разумном року мора се узети у обзир и дужина трајања поступка пред органима управе. У противном, Уставни суд не би могао донијети правичну одлуку у погледу тога да ли је поступак завршен у разумном року.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-45/02 од 30. јуна 2004. године, став 42, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 41/04, пренос станарског права са дједа на унука, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Поступак због сметања посједа који траје више од шест година и четири мјесеца и који није сложен, те поступак ради утврђивања права сусвојине на непокретностима који је трајао пет година, девет мјесеци и 17 дана, који је релативно сложен, чијим дужинама апеланткиња није значајно допринијела, а судови су неоправдано дуго водили поступак, прешли су границе разумног рока.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-129/02 од 30. јуна 2004. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 48/04, дужина трајања поступка због сметања посједа и поступка утврђивања права сусвојине на земљишту
Поступак ради утврђења трошкова у вези с изградњом куће који је трајао 15 година и четири мјесеца, од тога осам година и седам мјесеци који спадају у надлежност разматрања Уставног суда, који је био нарочито сложен, чијој дужини апелант није допринио и за чију је дужину одговоран Општински суд у Љубушком, прешао је границе разумног рока у смислу члана II/3е) Устава БиХ и члана 6 став 1 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-138/03 од 27. октобра 2004. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 15/05
Радни спор који је трајао седам година и осам мјесеци, од тога седам година и шест мјесеци у надлежности разматрања Уставног суда, који је био нарочито сложен и чијој дужини апелант није допринио, а за чију дужину су одговорни редовни судови, прешао је границе разумног рока у смислу члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-256/03 од 27. октобра 2004. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 15/05
Поступак по тужби за накнаду штете који је трајао укупно 12 година и девет мјесеци, од чега је шест година и два мјесеца био у надлежности испитивања Уставног суда, који није био нарочито сложен, чијој су дужини апеланти значајно допринијели, а редовни суд имао разумно и објективно оправдање зашто поступак није раније могао окончати, није прешао границе разумног рока.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-167/03 од 30. новембра 2004. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 15/05
У складу с правном праксом Уставног суда и Европског суда за људска права, при одређивању „разумног рока" у кривичним предметима као почетак рока узима се у обзир тренутак када је подигнута оптужница, имајући при томе у виду аутономно значење „оптужнице" као суштинског, а не формалног концепта (види Европски суд за људска права, Scopelliti против Италије, пресуда од 23. новембра 1993. године, став 18). Као завршетак рока се рачуна тренутак када је суд окончао неизвјесност у вези с правним положајем лица које је у питању. У обзир се узимају жалбени и касациони поступци у складу с њиховом могућношћу да утичу на исход поступка, али се ванредни правни лијекови морају искључити из разматрања (види Европски суд за људска права, Poiss против Аустрије, пресуда од 23. априла 1987. године, А.117-Ц, стр. 103).
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-631/04 од 18. јануара 2005. године, став 28, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 42/05, кривични поступак, разуман рок у поступку по захтјеву за заштиту законитости, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ
Постоји повреда права на правично суђење у разумном року из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције када апелант није у могућности да исходи правоснажну одлуку у извршном поступку у којем тражи извршење правоснажне судске пресуде, и то у периоду од шест година од дана покретања тог поступка.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-701/04 од 18. јануара 2005. године, став 47, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 73/05, разуман рок у поступку извршења пресуде донесене у радном спору, повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Одгађање од два мјесеца да се достави другостепено рјешење, само по себи, не представља кршење права на правично суђење када нема других елемената који би указивали да је одгађање такве природе да не испуњава захтјеве из члана 6 Европске конвенције или да надлежне власти не предузимају мјере да се таква ситуација поправи.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-600/04 од 17. фебруара 2005. године, став 25, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 42/05, прекршајни поступак, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ
Нема кршења разумног рока из члана 6 став 1 Европске конвенције када је на дужину поступка утицао низ фактора попут реформе судства у Босни и Херцеговини, због чега је дошло до измјене стварне надлежности, затим чињеница да апеланткиња борави на територији друге државе, због чега је комуницирање вршено уз посредовање Министарства правде, и оптерећеност Привредног одјељења Општинског суда предметима. Осим тога, због измјена Закона о парничном поступку апеланткиња је морала поново да уреди своју тужбу, што је такође утицало на дужину поступка.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-505/04 од 15. јуна 2005. године, ст. 30 и 32, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 67/05, дужина трајања парничног поступка ради накнаде штете због повреде ауторског права, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ
У конкретном случају, спор се односи на исплату ауторске накнаде у склопу чега је требало ријешити питање да ли је тужени повриједио апелантова ауторска права, као и да ли му је исплатио накнаду за ауторско дјело које је направљено према његовом налогу, те колику накнаду треба исплатити уколико је то учињено. Такав спор се, према мишљењу Уставног суда, не може окарактерисати као нарочито сложен.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-519/04 од 22. јула 2005. године, став 35, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 80/05, дужина трајања парничног поступка због исплате ауторске накнаде, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ
Нема повреде права на правично суђење у односу на доношење одлуке у разумном року када поступак наплате ауторске накнаде траје 16 година и пет мјесеци, од тога десет година и четири мјесеца спада у релевантни период након ступања на снагу Устава Босне и Херцеговине, а одговорност за недоношење мериторне одлуке у релевантном периоду претеже на апелантову страну.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-519/04 од 22. јула 2005. године, став 42, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 80/05, дужина трајања парничног поступка због исплате ауторске накнаде, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ
Вријеме од једне године, девет мјесеци и четири дана, колико је протекло од подношења тужбе до доношења пресуде, у свјетлу датих околности није претјерано дуг период, те није повријеђено апелантово право на доношење мериторне одлуке Кантоналног суда у разумном року.
• Одлука о меритуму број АП-992/04 од 13. септембра 2005. године, став 39, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 4/06
Иако је предметни поступак трајао 14 година, од тога осам година и осам мјесеци спада у релевантан период након ступања на снагу Устава Босне и Херцеговине, није повријеђено апелантово уставно право на правично суђење у односу на доношење одлуке у разумном року зато што у релевантном периоду претеже апелантова одговорност за доношење мериторне одлуке.
• Одлука о меритуму број АП-962/04 од 13. октобра 2005. године, став 55, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 20/06
Апелантово право на доношење мериторне одлуке у разумном року је повриједио Основни суд с обзиром на то да је одлуком Уставног суда предмет враћен Основном суду на хитан поновни поступак, те да он у року од скоро двије године није одржао ниједно рочиште, нити је донио мериторну одлуку у наведеном предмету, а цјелокупан поступак траје дуже од седам година.
• Одлука о меритуму број АП-1101/04 од 13. октобра 2005. године, став 52, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 17/06
Поступак ради поништења уговора о дару који траје укупно 15 година и девет мјесеци, од тога девет година и девет мјесеци спада у релевантни период након ступања на снагу Устава Босне и Херцеговине, чијим дужинама апеланткиња није значајно допринијела, а на другој страни код Општинског суда постоје очити пропусти због губљења предметног судског списа, те одгађања да се донесе наредба о реконструкцији предметног списа, прешао је границе разумног рока.
• Одлука о меритуму број АП-542/04 од 13. октобра 2005. године, став 47, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 17/06, дужина трајања поступка поништења уговора о дару, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Уопштени аргументи Основног суда о утицају реформе правосуђа и великог броја предмета тог суда на дужину предметног поступка не могу се прихватити као оправдање за потпуну неактивност суда поводом апелантове тужбе, која је трајала три године и шест мјесеци, а затим и додатно одуговлачење поступка, па је парнични поступак у апелантовом случају прешао границе „разумног рока" у смислу члана 6 став 1 Европске конвенције.
• Одлука о меритуму број АП-938/04 од 17. новембра 2005. године, став 46, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 20/06;
• Одлука о меритуму број АП-1097/04 од 17. новембра 2005. године, став 40, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 22/06
Апелантима у Босни и Херцеговини, у случајевима када су испуњени услови за то, као надокнаду на име нематеријалне штете треба исплатити износ од приближно 150 КМ за сваку годину за коју су домаћи судови одгађали да донесу одлуку, односно двоструки износ у предметима који захтијевају посебну хитност.
• Одлука о меритуму број АП-938/04 од 17. новембра 2005. године, став 50, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 20/06
Узевши у обзир све наведене факторе, неокончавање предметног поступка у року дужем од пет година прешло је границе „разумног рока" у смислу члана 6 став 1 Европске конвенције.
• Одлука о меритуму број АП-949/04 од 17. новембра 2005. године, став 71, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 20/06;
• Одлука о меритуму број АП-490/05 од 9. маја 2006. године, ст. 44 и 45, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 77/06
Оцјењујући дужину поступка и наведене објективне околности које су утицале на то да одлука Врховног суда још није донесена, не постоје околности на основу којих би се могло закључити да је одгађање о којем је ријеч било такве природе да би кршило захтјеве из члана 6 став 1 Европске конвенције.
• Одлука о меритуму број АП-955/04 од 17. новембра 2005. године, став 33, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 20/06
Постоји повреда права на правичан поступак у разумном року када поступак доношења рјешења о поврату стана није окончан ни након седам година од дана подношења захтјева, а такво неоправдано трајање укупног поступка се може, у цијелости, приписати понашању надлежних јавних власти.
• Одлука о меритуму број АП-19/05 од 20. децембра 2005. године, став 68, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 37/06
Поступак за утврђивање очинства у којем је било потребно утврдити чињенично стање, извршити ексхумацију посмртних остатака лица и анализу потребног материјала – вјештачење вјештака сматра се сложеним поступком.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1539/05 од 16. јануара 2006. године, став 30, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 34/07, парнични поступак, сложеност вјештачења, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ
Чињеница да је управни поступак за поврат спорног стана апеланту до дана доношења извршног рјешења трајао више од пет година, те да у наредне двије године, до доношења одлуке Уставног суда, то рјешење још није извршено, као и да се за тако дуго трајање поступка одговорност може у цијелости приписати надлежним управним органима представља повреду права на „суђење у разумном року" као једном од елемената права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције.
• Одлука о меритуму број АП-1070/05 од 9. фебруара 2006. године, став 57, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 45/06, поступак за враћање стана предратном носиоцу станарског права
Нема повреде права на правично суђење у разумном року када је суд у року од десет мјесеци донио рјешење којим се одобрава извршење потраживања с неликвидног рачуна извршеника и када је по уређеним приједлозима апеланата суд, након спроведеног поступка, у року од годину дана донио рјешења којим се одобрава извршење пљенидбом и пријеносом новчане тражбине извршеника коју има према трећем лицу.
• Одлука о меритуму број АП-155/05 од 14. марта 2006. године, став 50, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 49/06
Имајући у виду једноставност, као и хитност извршног поступка одређену законом, чињеницу да у њему, осим вјештачења, нису биле спровођене, нити је било потребе да се спроводе било какве друге радње, да дужник није оспоравао рјешење о извршењу, да је апелант учинио све потребне радње с циљем убрзања поступка, извршни поступак који је трајао двије и по године до његовог обустављања прешао је границе „разумног рока" у смислу члана 6 став 1 Европске конвенције.
• Одлука о меритуму број АП-200/05 од 12. априла 2006. године, став 40, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 68/06
Парнични поступак за успостављање радноправног статуса у којем је било потребно утврдити чињенично стање које се није у цијелости могло утврдити из јавних исправа предочених судовима без анализе вјештака финансијске струке не сматра се претјерано сложеним.
• Одлука о меритуму број АП-1149/05 од 12. априла 2006. године, став 34, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 59/06, парнични поступак, радни спор
Промјена законодавства примјењивог на правну ситуацију у конкретном случају не утиче на сложеност предмета.
• Одлука о меритуму број АП-1149/05 од 12. априла 2006. године, став 34, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 59/06, парнични поступак, радни спор
Нема повреде права на правично суђење у разумном року када је апеланткиња својим понашањем највећим дијелом допринијела да поступак траје веома дуго, јер је током три године трајања поступка инсистирала на спровођењу доказа вјештачењем вјештака финансијске струке ради коначног и потпуног прецизирања висине тужбеног захтјева, а када је суд у више наврата удовољавао њеном захтјеву (доношењем рјешења којим је одредио вјештака, допуну вјештачења и, коначно, новог вјештака), када није извршавала своју обавезу, најприје уплатом за трошкове вјештачења, како би се оно могло обавити у остављеном року, а затим и тако што је без образложења тај приједлог повукла, па га након неког времена поново изнијела.
• Одлука о меритуму број АП-1098/05 од 13. јуна 2006. године, став 46, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 40/06, парнични поступак, радни спор
Апелантово право на правично суђење у разумном року је повријеђено у случају када је поступак трајао више од четири године, тако што је пред првостепеним судом поступак трајао три године, а пред другостепеним 13 мјесеци. Ради се о предугом трајању једног веома хитног поступка с обзиром на то да се ради о пружању судске заштите у случају сметања посједа, па се може оправдано поставити питање сврхе заштите посједа и хитности таквих поступака уколико ће они трајати више од четири године.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-148/05 од 29. септембра 2006. године, став 37, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 9/07
Чињеница да је предметни парнични поступак покренут и вођен у вријеме доношења новог Закона о парничном поступку и реформе правосуђа, што је утицало да поступак траје дуже, не може се ставити на терет Основном суду.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1291/05 од 29. септембра 2006. године, став 42, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 9/07, парнични поступак, реформа правосуђа и дужина поступка, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ
Пропусти у организацији правног и судског система државе, у конкретном случају ентитета, који угрожавају заштиту индивидуалних права не могу се приписати појединцу, нити посљедице тих пропуста може сносити појединац. На редовним судовима, према мишљењу Уставног суда, јесте обавеза да надлежним органима јавних власти указују, а на Високом судском и тужилачком савјету је обавеза да обезбиједи независно, непристрасно и професионално судство, те успостави професионалан и дјелотворан судски систем.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1410/05 од 9. новембра 2006. године, став 42, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 11/07, парнични поступак, реформа правосуђа и дужина поступка, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
И поред евидентне неажурности суда која је допринијела одуговлачењу поступка, апелантов пропуст да поднесе уредну тужбу, односно да по рјешењу суда тужбу потпуно уреди, у довољној мјери оправдава дужину трајања предметног поступка.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2240/05 од 9. новембра 2006. године, став 39, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 12/07, парнични поступак, апелантово понашање, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ
Имајући у виду члан 10 Закона о парничном поступку, који прописује дужност суда да пази да парничне странке не злоупотребљавају своја права и да се поступак одвија без одуговлачења, евидентно је да Општински суд у конкретном случају није испунио своју дужност на задовољавајући начин. Општински суд је показао неприхватљиву толеранцију према понашању тужиоца у овом предмету, те је евидентно поступао без неопходне ажурности.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2554/05 од 16. јануара 2007. године, став 87, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 70/07, парнични поступак, понашање суда, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Чињеница да је у конкретном случају жалбени поступак пред Кантоналним судом, у којем су одлуке донесене без одржавања расправе, дакле на сједници вијећа, трајао знатно дуже него што је то потребно и знатно дуже од рокова прописаних законом, те имајући у виду да апелантово понашање није разлог што је жалбени поступак толико трајао, довољни су Уставном суду да закључи да је повријеђено право на доношење пресуде у разумном року из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2008/06 од 8. новембра 2007. године, став 81, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 12/08, радни спор, дужина трајања жалбеног поступка, поступак трајао годину дана и седам мјесеци, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Повреда права на доношење одлуке у разумном року постоји када је поступак за утврђивање радноправног статуса по основу члана 143 Закона о раду трајао више од седам година и када је апелант значајно допринио дужини тог поступка.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-431/06 од 13. децембра 2007. године, став 53, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 12/08, поступак утврђивања радноправног статуса, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Немогућност да апелант у периоду дужем од осам година не може извршити правоснажно судско рјешење, чак ни у дијелу који се жалбом није побијао, у конкретном случају може се ставити на терет редовним судовима, због чега је повријеђено право на приступ суду као елемент права на правично суђење.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1360/06 од 13. децембра 2007. године, став 96, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 12/08, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Постоји повреда права апеланата на извршење правоснажних и извршних судских пресуда и нагодби у разумном року када су судови, у року од три године, упркос чињеници да су извршили одређене радње, пропустили да владају поступком, користе расположива законска средстава, те били неактивни у одређеним периодима.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2358/07 од 13. децембра 2007. године, став 36, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 27/08
Постоји повреда права на правичан поступак у односу на доношење одлуке у разумном року из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције када доношење одлуке о жалби у предмету у којем је апелант странка траје пет година, те када се такво неоправдано трајање укупног поступка може у цијелости приписати понашању надлежног суда, који није навео да је предузимао било какве мјере ради поправљања ситуације с рјешавањем предмета у заостатку, нити је дао било какве друге разлоге који би се могли сматрати разумним и објективним оправдањем за тако дуго трајање поступка.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2780/06 од 17. априла 2008. године, став 25, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 72/08, дужина трајања поступка по жалби, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Кривични поступак који је вођен против апеланта од 1989. године до 2006. године, од којег периода у временску надлежност одлучивања Уставног суда улази 11 година, прешао је границе разумног рока. Кашњења до којих је дошло у поступку Уставни суд је у потпуности ставио на терет надлежним органима власти који од 1993. до 2005. године нису обезбиједили присуство друготуженог суђењу, иако су имали на располагању одговарајуће механизме који су се показали ефикасним кад су употријебљени.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2497/06 од 4. септембра 2008. године, став 41, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 91/08, дужина трајања кривичног поступка, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Дужина поступка по апелантовом приједлогу за укњижбу права својине који је, до доношења одлуке Уставног суда, трајао 18 година, за шта Основни суд у Бањој Луци није дао никакво образложење, није задовољила захтјев „разумности" из члана 6 став 1 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2706/06 од 14. октобра 2008. године, став 41, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 99/08, измјена праксе Уставног суда БиХ у погледу допустивости апелација које се односе на поступак укњижбе права својине на начин да је закључено да су такве апелације ratione materiae компатибилне с Уставом Босне и Херцеговине, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
[...] И поред чињенице да апеланти у одређеној мјери могу придонијети продужењу трајања поступка у цјелини, суд који има улогу да дјелотворно контролише поступак има пресудну и најважнију улогу. [...] Уставни суд напомиње да је Европски суд у одлуци Уљар и остали против Хрватске (види Европски суд за људска права, Уљар и остали против Хрватске, апликација број 32668/02 од 8. марта 2007. године) закључио да редовни судови морају дјелотворно контролисати поступак јер одлучују како водити поступак, како извести доказе и како оцијенити дјеловање и пропусте странака, при чему морају водити рачуна о свим захтјевима зајемченим чланом 6 став 1 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2531/06 од 26. фебруара 2009. године, ст. 54 и 59, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 50/09, дужина трајања парничног поступка ради накнаде штете, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ у односу на доношење одлуке у разумном року
Дужина поступка не може се у цијелости ставити на терет управним органима будући да је апелант, уколико је сматрао да одлука о његовом захтјеву, односно жалби, није донесена у року прописаном законом, могао, према одредбама Закона о управним споровима (члан 22), поднијети жалбу, односно тужбу због шутње администрације, што, према стању списа, није учинио.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-12/07 од 15. априла 2009. године, став 28, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 50/09, дужина трајања управног поступка у којем је апелант у једном сегменту поступка допринио дужини трајања поступка због пропуста да поднесе тужбу због шутње администрације, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2046/07 од 17. септембра 2009. године, став 26, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 99/09, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
