С обзиром на то да су надлежни органи савјесно и детаљно испитали да ли постоје разлози за примјену принципа „non refoulment" (забране враћања), те утврдили да не постоје разлози за примјену наведеног принципа и о томе дали јасно образложење, Уставни суд закључује да у конкретном случају, у поступку одлучивања о апелантовом захтјеву за одобрење међународне заштите, није прекршено апелантово право на забрану мучења, нехуманог или понижавајућег поступања или кажњавања из члана II/3б) Устава Босне и Херцеговине и члана 3 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-5148/10 од 9. фебруара 2011. године, став 49, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 48/11, екстрадиција и депортација, нема повреде члана 3 Европске конвенције
„(...) у предметним случајевима још увијек нису донесене тужилачке одлуке, што и јесте циљ истраге, па се у том смислу чине донекле оправданим наводи апеланата да истражни поступци пред Тужилаштвом БиХ трају дуго (из одговора на апелације ЦЈБ Бијељина и Окружног тужилаштва у Бијељини произлази да су извјештаји у вези с догађајима из апелација прослијеђени Тужилаштву БиХ у јуну, односно августу 2007. године). У том контексту Уставни суд подсјећа да је истражни поступак само један сегмент у процесуирању и кажњавању одговорних за кривична дјела, а да је циљ сваке истраге доношење тужилачке одлуке, ма каква она била. Посматрајући с тог аспекта, Уставни суд увиђа патњу и бол апеланата зато што истражни поступци пред Тужилаштвом БиХ још увијек нису окончани доношењем адекватне тужилачке одлуке." (...) „С обзиром на све наведено, узимајући у обзир одговоре Тужилаштва БиХ да су истражни поступци у току и да су с аспекта позитивне обавезе државе неспорно предузете и још увијек се предузимају одговарајуће мјере на расвјетљавању догађаја из апелације, и поред чињенице да истражни поступци још увијек нису окончани, Уставни суд наводе апеланата о неактивности надлежних органа на расвјетљавању догађаја из апелација и довођење тих навода у контекст кршења права из члана II/3б) Устава Босне и Херцеговине и члана 3 Европске конвенције сматра неоснованим." Нема повреде апелантовог права из члана II/3б) Устава Босне и Херцеговине и члана 3 Европске конвенције јер су надлежни органи предузели одговарајуће активности с циљем да расвијетле околности догађаја описаних у апелацији, те и сада предузимају активности с циљем да окончају истражни поступак, чиме надлежни органи суштински у предметном случају испуњавају своју обавезу, у складу с позитивноправним прописима. С друге стране, чињеница да предметни поступак још увијек није резултирао доношењем адекватне тужилачке одлуке, посматрана у свјетлу изнесеног и навода Тужилаштва БиХ да се ради о комплексним и сложеним предметима, те да су поједини поступци у завршној фази истраге, у овом тренутку није могла да утиче на другачије одлучење.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-3067/09 од 20. децембра 2012. године, ст. 37 и 39, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 10/13;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2156/10 од 28. фебруара 2013. године, став 31, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 27/13;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-3469/10 од 28. фебруара 2013. године, став 34, лишавање слободе током рата у Босни и Херцеговини, нема повреде члана 3 Европске конвенције
Уставни суд закључује да постоји повреда права из члана II/3б) Устава Босне и Херцеговине и члана 3 Европске конвенције када је у околностима конкретног случаја, код неспорне чињенице да је апелант у релевантном периоду био у рукама полиције, изостала службена истрага о његовим тврдњама о злостављању које су биле озбиљне и које су се односиле на наведени период.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-3840/13 од 26. октобра 2016. године, став 85, непровођење ефективне истраге о апелантовим наводима о злостављању приликом давања исказа, утврђена повреда члана 3 Европске конвенције
Уставни суд, не улазећи у питање оправданости доношења наредбе о обустављању истраге и притужби на ту наредбу, закључује да постоји кршење права из члана II/3б) Устава Босне и Херцеговине и члана 3 Европске конвенције јер надлежно тужилаштво у предмету који се тиче истраге смрти блиских сродника апеланткиња ни након шест година није одлучило о притужбама апеланткиња против наредбе о обустављању истраге у том предмету, а при томе није понудило нити један разлог који би се могао сматрати разумним и оправданим за дуго трајање конкретног поступка.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1638/17 од 17. јануара 2018. године, став 60, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 11/18, истрага, утврђена повреда члана 3 Европске конвенције
Постоји кршење права апеланата из члана II/3б) Устава Босне и Херцеговине и члана 3 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода у вези са чланом II/4 Устава Босне и Херцеговине и чланом 14 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода јер су надлежни полицијски органи пропустили да изврше своју позитивну обавезу да заштите апеланте као учеснике Фестивала (чији је циљ била промоција права и културе ЛГБТ лица путем филмске умјетности као једна од метода борбе за смањење хомофобије), као и због тога што су органи јавне власти пропустили да изврше своју процедуралну обавезу да истраже пропусте у организацији обезбјеђења Фестивала и починиоце напада на апеланте.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-4319/16 од 19. децембра 2018. године, став 113, позитивна обавеза, дјелотворна истрага, утврђена повреда члана II/3б) Устава Босне и Херцеговине и члана 3 Европске конвенције у вези са чланом II/4 Устава Босне и Херцеговине и члана 14 Европске конвенције
У околностима конкретног случаја, када је, према информацијама које има Уставни суд, по кривичној пријави апеланата, Тужилаштво спровело свега четири радње, при чему је очит велики временски размак међу њима, односно очигледно је да се оне не предузимају у континуитету, те да нема никакве тужилачке одлуке, повријеђено је право апеланата да се утврди да ли су стварно одговорна лица за која апеланти тврде да су предузела одређене радње према њима, а камоли да се та лица евентуално (ако су наводи апеланата тачни) кривично процесуирају. Уставни суд опет подсјећа да сваки недостатак истраге који подрива (знатно умањује) њену способност да утврди околности случаја или одговорно лице ризикује да прекрши тражени стандард дјелотворности. Уставни суд сматра да поступање Тужилаштва по кривичној пријави апеланата у овом случају, односно испитивање навода апеланата, првенствено није било брзо (ажурно), а резултат наведеног је да двије године и шест мјесеци након догађаја Тужилаштво „анализира“ предмет „с циљем доношења одлуке у овом предмету“.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-3760/19 од 9. јуна 2021. године, став 43, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 44/21, истрага, утврђена повреда члана II/3б) Устава Босне и Херцеговине и члана 3 Европске конвенције
Није повријеђено апелантово право на забрану мучења, нехуманог и понижавајућег поступања из члана II/3б) Устава Босне и Херцеговине и члана 3 Европске конвенције (у вези с наводима о пропусту да му се у притвору пружи адекватна медицинска њега) када ове наводе апелант „везује“ за саму чињеницу продужења притвора, а из околности конкретног предмета произлази да ове наводе апелант није, иако је могао у складу с релевантним одредбама ЗКПРС и других закона, истицати пред надлежним органима и тијелима прије подношења апелације Уставном суду како би омогућио надлежним да буду упознати с његовим наводима и евентуално предузму одговарајуће мјере.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-3881/21 од 12. јануара 2022. године, ст. 60−63, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 6/22
У околностима конкретног случаја само апелантово позивање на Извјештај Комитета за спречавање мучења и нечовјечног поступања, а да нису узете у обзир околности које су наступиле након што је тај извјештај сачињен, није довољно да би учинило вјероватним да ће апелант, ако буде изручен Црној Гори, бити изложен мучењу или нечовјечном поступању које је забрањено чланом II/3б) Устава БиХ и чланом 3 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-659/22 од 6. јула 2022. године, став 35
