Уставни суд закључује да је повријеђено апеланткињино право да не буде изложена нехуманом поступку у периоду од настанка саобраћајне незгоде у којој је смртно страдао њен супруг до окончања кривичног поступка који се води против лица окривљеног за настанак ове незгоде.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-12/02 од 19. априла 2004. године, став 33, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 40/04, неактивност органа у кривичном гоњењу починиоца кривичног дјела, утврђена повреда члана 3 Европске конвенције
Уставни суд примјећује да је жалба апеланата у вези с повредом овог члана произвољна, а апеланти нису приложили никакве доказе у прилог тој жалби. Чињеница да су редовни судови одбили њихову тужбу за накнаду штете никако се не може тумачити као радња којом су изложени понижавајућем и нељудском поступку у смислу члана 3 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-173/02 од 15. јуна 2004. године, став 28, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 40/04
Апелантов приговор да је одведен у притвор везаних руку, без његове додатне аргументације о таквом поступању, може се тумачити као уобичајена дозвољена мјера обезбјеђења и спречавања бијега, која не представља прекомјерну и неоправдану употребу силе, нити представља, сама по себи, кршење права из члана 3 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-81/04 од 28. јануара 2005. године, став 27, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 30/05
Чињеница да ни након скоро десет година од престанка ратних дејстава у Босни и Херцеговини надлежне власти нису доставиле апелантима информације о судбини чланова њихових породица, несталих током ратног сукоба у Босни и Херцеговини, довољна је Уставном суду да закључи да је у односу на чланове породица несталих лица дошло до повреде права на забрану нехуманог поступка из члана II/3б) Устава Босне и Херцеговине и члана 3 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-129/04 од 27. маја 2005. године, став 68, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 58/05;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-143/04 од 23. септембра 2005. године, став 83, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 80/05;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-228/04 од 13. јула 2005. године, став 50, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 80/05, нестала лица
Нема повреде апелантовог права из члана II/3б) Устава Босне и Херцеговине и члана 3 Европске конвенције јер су надлежни органи, након убиства апелантове мајке, предузели одговарајуће активности, те и сада предузимају активности с циљем проналаска осумњичених за предметно убиство, па су тиме надлежни органи испунили своје обавезе у складу с позитивноправним прописима.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2058/05 од 17. новембра 2006. године, став 32, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 11/07, нестала лица
У ситуацији када власти Босне и Херцеговине нису предузеле мјере да испитају услове за хапшење и притвор апеланата и када у одговору на апелацију нису оспорени наводи из апелације, Уставни суд не сматра да је потребно да даље испитује услове за притвор апеланата упркос могућим сумњама.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2582/05 од 16. јануара 2007. године, став 86, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 38/07, лишавање слободе од СФОР-а и услови за притвор, утврђена повреда чл. 3, 5 и 8 Европске конвенције
У конкретном случају чињеница да власти нису покренуле службену истрагу о нестанку и насилној смрти члана породице апеланата и да нису доставили апелантима информације о томе, према мишљењу Уставног суда, апеланте не може оставити равнодушним. Напротив, недјеловање јавних власти код апеланата мора изазвати „осјећање страха, снажног немира и инфериорности, које је у стању да жртву понизи или деградира", што представља нехумано поступање које је забрањено чланом 3 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1107/06 од 27. фебруара 2008. године, став 56, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 27/08, пропуст власти да проведу истрагу о околностима смрти сина апеланата, утврђена повреда чл. 2 и 3 Европске конвенције и члана 1 Протокола број 6 уз Европску конвенцију
Пропуст државних власти да дужи период не поступе у апелантовом предмету, да не прибаве опипљиве доказе ради идентификовања и хапшења лица која су минирала апелантову кућу указује да истрага није задовољила захтјеве из члана 3 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-3299/06 од 17. марта 2009. године, став 43, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 48/09, изостанак позитивне обавезе јавне власти да благовремено проведе службену истрагу, утврђена повреда члана 3 Европске конвенције и члана II/3б) Устава БиХ
Постоји повреда апелантовог права да не буде подвргнут мучењу нити нечовјечном или понижавајућем поступању или казни загарантованог чланом II/3б) Устава БиХ и чланом 3 Европске конвенције јер Суд БиХ, доносећи оспорену одлуку, није поступио у складу с позитивном обавезом из члана 3 Европске конвенције према којој је дужан да испита наводе и доказе које је апелант понудио у прилог тврдњи да постоји стварни ризик да би његовим протјеривањем у земљу поријекла био подвргнут тортури или нехуманом или понижавајућем третману или кажњавању у значењу члана 3 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-555/09 од 30. маја 2009. године, став 35, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 73/09, депортација странаца, утврђена повреда члана 3 Европске конвенције и члана II/3б) Устава БиХ
