Лишавање апеланта дијела новчаног потраживања накнаде штете из основа осигурања од аутомобилске одговорности за износ камата на накнаду материјалне штете до престанка непосредне ратне опасности задовољава захтјеве члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, с обзиром на то да би се лишавање имовине, које произлази из ретроактивног законодавства, под таквим околностима, могло сматрати сразмјерном мјером у јавном интересу.
• Одлука број У-44/02 од 23. јула 2003. године, став 38, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 38/03, накнада штете по основу осигурања од аутомобилске одговорности за штету нанесену трећим лицима, нема повреде члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију ни члана II/3к) Устава БиХ
Прописивање законских рокова представља јавни интерес који се огледа у ефикасном функционисању правног система и правној сигурности.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-239/03 од 30. новембра 2004. године, став 26, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 15/05, парнични поступак за накнаду материјалне и нематеријалне штете због отпуштања с посла
Оспореним одлукама није нарушен јавни интерес, који налаже да се, ради правне сигурности и остварења принципа једнакоправности свих појединаца пред законом, а у складу с правилима израженим у основним законским актима којима се у цијелости регулише начин стицања, преноса, одржавања и судске и друге заштите имовинских права, разријеши свако спорно питање и право утврди на законит начин.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-99/04 од 17. фебруара 2005. године, став 20, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 36/05, парнични поступак ради утврђења права својине
Јавни интерес у конкретном случају је додјела градског грађевинског земљишта грађанима ради привођења крајњој намјени, а то је изградња стамбеног објекта. Уколико лице којем је то право додијељено тај интерес не оствари у одређеном разумном времену, јавни интерес налаже да се то лице лиши додијељеног права како би се земљиштем могло даље располагати у јавном интересу.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-113/04 од 18. марта 2005. године, став 27, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 32/05
Законско уређење јавног превоза у друмском саобраћају несумњиво је у јавном интересу. Држава има одређену слободу одлучивања приликом стварања оквира и организације јавног превоза – као што је право на изрицање казни – да би се обезбиједило поштовање услова прописаних законом и начина обављања јавног превоза. У том случају, Уставни суд прихвата да је спрјечавање кршења услова прописаних законом и начина обављања превоза лица и ствари у јавном превозу легитиман циљ који је у јавном интересу.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-498/04 од 23. марта 2005. године, став 25, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 32/05, плаћање новчане казне изречене у прекршајном поступку, нема повреде члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију ни члана II/3к) Устава БиХ
Три године су сасвим довољан рок да се остваре права на исплату плата радника јавних институција.
• Одлука о меритуму број АП-1105/05 од 12. априла 2006. године, став 28, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 59/06, парнични поступак, исплата плата
У јавном је интересу лишавање имовине на основу одредбе члана 21 став 1 Закона о царинским прекршајима, који прописује обавезно изрицање заштитне мјере одузимања робе која је предмет царинског прекршаја лицу које је починило прекршај из члана 19 Закона о царинским прекршајима робом чији је власник и за коју је знало да при уношењу преко граничне линије није пријављена царинским органима, односно да је предмет царинског прекршаја. Циљ те одредбе је спрјечавање лица да робу уносе у домаће царинско подручје без плаћања царине, као и спрјечавање лица да робом унесеном на домаће царинско подручје на такав начин даље прометују, да је продају, купују, примају на дар и чувају.
• Одлука о меритуму број АП-2078/05 од 12. априла 2006. године, став 46, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 7/07, одузимање возила због царинског прекршаја
Постоји јавни интерес у погледу ограничења права прописивањем одређених рокова, који се огледа у ефикасном санкционисању правног система и правној сигурности, те је апелантово пропуштање рокова предвиђених законом онемогућило редовне судове да мериторно расправе о његовом тужбеном захтјеву.
• Одлука о меритуму број АП-1105/05 од 12. априла 2006. године, став 30, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 59/06, парнични поступак, исплата плата
Одлуке редовних судова којима је утврђено да је апелант на свом земљишту ометао право стварне служности пролаза тужиоца који се бави пољопривредом и којем је тај пролаз, који ужива неометано дуже од 20 година, неопходан при обављању свакодневних послова донесене су с циљем задовољења јавног интереса.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1292/05 од 27. јуна 2006. године, став 27, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 87/06, право служности
Апелантово право на имовину заштићено чланом II/3к) Устава Босне и Херцеговине, односно чланом 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију није повријеђено ако је мијешање у апелантову имовину, односно обавезу поврата апелантових депонованих динарских средстава извршено у складу са законом, ради постизања легитимних социјалних и економских циљева у јавном интересу и поштовањем принципа сразмјерности између апелантовог права на имовину и јавног интереса.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1109/05 од 8. јула 2006. године, став 48, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 87/06, парнични поступак, монетарни номинализам
Прописивање члана 17 Споразума о међусобним правима и обавезама у спровођењу пензијског и инвалидског осигурања, према којем се пропуштањем рока од шест мјесеци за подношење захтјева за остварење пензије то право губи, није имало легитиман циљ у јавном интересу и стога мијешање у апелантово право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију није било оправдано, чиме је дошло до повреде тог апелантовог права. У околностима када је чланом 17 Споразума дошло до уплитања у апелантово право на имовину, управни органи и редовни суд су, имајући у виду супремацију Европске конвенције, у смислу члана II/2 Устава Босне и Херцеговине, и Уставом заштићено право на имовину, требали примијенити законску одредбу према којој право на пензију не застаријева.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2213/06 од 10. јануара 2008. године, став 26, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 27/08, управни поступак, остваривање права на сразмјерни дио пензије, утврђена повреда члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију и члана II/3к) Устава БиХ
