Административни/кривични поступак • Право да се не буде кажњен два пута по истом предмету • Претпоставка невиности • Утврђена повреда члана 4 Протокола број 7 уз Европску конвенцију и члана 6 став 2 Конвенције

Чињенице предмета и наводи подносилаца представки

У свим представкама Царинарница Волос донијела је одлуке којима су подносиоцима представки изречене административне казне за кријумчарење. Подносиоци представки су оспорили наведене одлуке пред надлежним управним судом. У међувремену, док је управни поступак био у току, у кривичном поступку подносиоци представки ослобођени су оптужби за исто кривично дјело.

У представкама бр. 50337/13 и 69584/13 првостепени управни суд је одбио тужбе подносилаца представки. Управни апелациони суд одбио је жалбе сматрајући да су подносиоци представки вољно починили предметни царински прекршај, те да докази које је размотрио кривични суд не показују да подносиоци представки нису имали намјеру да почине кривично дјело.

У представкама бр. 50264/18 и 25281/15 првостепени управни суд усвојио је тужбе подносилаца представки и утврдио да нису починили царински прекршај с обзиром на ослобађајуће кривичне пресуде. Управни апелациони суд је укинуо првостепену пресуду и утврдио да су подносиоци представки свјесно починили предметни царински прекршај напомињући да кривична ослобађајућа пресуда није обавезујућа јер је управни поступак био аутономан у односу на кривични поступак.

Врховни управни суд одбио је жалбе подносилаца представки у погледу правних питања. Што се тиче принципа ne bis in idem, суд је, између осталог, навео да је управни поступак у вези с изрицањем казне за кријумчарење независан у односу на кривични поступак и да управни судови нису били везани налазима кривичних судова јер би их то лишило њихове уставне обавезе да испитају управни предмет. Врховни суд је посебно сматрао да је другостепени суд с правом сматрао да није везан ослобађајућом кривичном пресудом подносилаца представки. То је размотрио и пружио довољно образложења за закључак да су подносиоци представки свјесно починили кривично дјело.

Сви подносиоци представки се жале на основу члана 6 став 2 Конвенције истичући да претпоставка невиности која произлази из њихове ослобађајуће кривичне пресуде није поштована у накнадном управном поступку. Подносиоци представки бр. 50337/13, 69584/13 и 50264/18 жалили су се и на повреду права из члана 4 Протокола број 7 јер су два пута суђени и осуђивани за исто дјело, а управни судови потврдили су управне казне за кријумчарење иако су у кривичном поступку ослобођени за исто кривично дјело.

Оцјена Европског суда

У погледу навода подносилаца представки о повреди члана 4 Протокола број 7, Европски суд је указао да је у готово идентичним околностима у предмету Капетаниос и други против Грчке већ утврдио повреду члана 4 Протокола број 7. Након што је испитао достављени материјал, Европски суд није видио разлог да одступи од ранијег приступа. Констатовао је да су у тим случајевима спорни управни и кривични поступак били „кривичне природе“ и да су се односили на исто дјело. Европски суд је даље примијетио да су се подносиоци представки ослонили на пресуде којима су ослобођени оптужби за кријумчарење и поднијели их управним судовима. Ипак, управни судови потврдили су оспорене административне казне за кријумчарење не узевши у обзир коначну ослобађајућу пресуду подносилаца представки у кривичном поступку и не размотривши ефекат који би таква ослобађајућа пресуда могла да има у свјетлу принципа ne bis in idem. Европски суд је утврдио да је дошло до повреде члана 4 Протокола број 7 уз Конвенцију.

У погледу члана 6 став 2 Конвенције, Европски суд је указао да претпоставка невиности која произлази из кривичне ослобађајуће пресуде није поштована у накнадном управном поступку. С обзиром на саставне елементе кривичних дјела о којима је ријеч и сличну природу спорног управног и кривичног поступка, Суд је закључио да су управни судови сматрали подносиоце представки одговорним за иста дјела за која су их кривични судови ослободили. Утврђено је да је дошло до повреде члана 6 став 2 Конвенције у односу на све подносиоце представки.