Члан 2 Европске конвенције (процедурални и материјалноправни аспект) • Неефикасна истрага о убиству брата подноситељице представке током операције хапшења коју су извршили државни агенти • Није доказано да је употреба силе била апсолутно неопходна • Кршење члана 2 Европске конвенције

У конкретном случају брат подноситељице представке (у даљњем тексту: А. Б.) оптужен је, заједно с другим лицима, за бројна кривична дјела као што су убиство, тероризам, недозвољено држање оружја и узурпација државне власти силом. Током операције хапшења, коју су извршили државни агенти, А. Б. је убијен. Истражилац који је водио случај одбио је да покрене кривични поступак јер је закључио да у радњама државних агената није било елемената кривичног дјела. Подноситељица представке је поднијела жалбу Окружном суду против одлуке Тужилаштва тврдећи да су државни агенти намјерно убили А. Б. и да није спроведена ефикасна истрага о његовом убиству. Окружни суд је донио одлуку, која је потврђена одлуком Апелационог суда, којом је одбачена жалба подноситељице представке, без образложења аргумената које је подноситељица представке изнијела у жалби. Након тога, подноситељица представке је поднијела захтјев Тужилаштву за покретање кривичног поступка због смрти А. Б. Тужилаштво је одбило захтјев подноситељице представке наводећи да је ранијим рјешењем Тужилаштва већ одбијен захтјев за покретање кривичног поступка. Подноситељица представке је поднијела жалбу Окружном суду. И Окружни суд и Апелациони суд су одбили да испитају жалбу подноситељице представке налазећи да жалбе те врсте не треба да се разматрају у поступку за судско преиспитивање радњи или одлука органа гоњења, како је то предвиђено чланом 449 Законика о кривичном поступку.

Позивајући се, између осталог, на члан 2 Конвенције, подноситељица представке се жалила да су државни агенти намјерно убили А. Б. и да домаће власти нису спровеле ефикасну истрагу о околностима наступања његове смрти.

Оцјена Европског суда

Суд је навео да стране нису оспориле да је смрт А. Б. наступила тако што су државни агенти употријебили смртоносну силу. Суд је истакао да је спорно то да ли је употреба силе против А. Б. била оправдана у околностима конкретног случаја те да ли је истрага о његовом убиству била ефикасна. У вези с тим, Суд је сматрао потребним да се прво позабави процесним аспектом притужбе из члана 2 Конвенције с обзиром на то да се поставља питање да ли је истрага могла да доведе до утврђивања чињеница, те до утврђивања тога да ли је употријебљена сила била оправдана у датим околностима или не, што би било релевантно за Суд како би могао оцијенити да ли је Влада на задовољавајући начин испунила терет доказивања како би оправдала убиство А. Б.

а) Процесни аспекат

Суд је навео да су домаће власти покренуле кривичну истрагу одмах након смрти А. Б., а да је Окружно тужилаштво одбило да покрене кривични поступак у вези с његовом смрћу. Суд је уочио бројне озбиљне недостатке у кривичној истрази коју су спровели домаћи органи. Прво, органи гоњења нису предузели све разумне кораке који су им били на располагању како би обезбиједили доказе о смрти А. Б. Друго, из докумената у списима предмета не произлази да је оружје које су користили државни агенти приликом убиства А. Б. подвргнуто било каквом форензичком прегледу у току истраге, који би, да је урађен, могао да доведе до идентификације лица или лицâ одговорних за смрт А. Б. Међутим, у конкретном случају није било покушаја да се идентификује лице или лица која су испалила смртоносне метке и за то није дато објашњење. Треће, у истрази нису испитани државни агенти који су учествовали у акцији током које је А. Б. убијен. Суд је указао да пропуст да се на вријеме испитају припадници снага безбједности може да створи дојам о постојању дослуха између правосудних органа и полиције, а такође погодује и стварању мишљења код сродника преминулог, као и јавности генерално, да припадници снага безбједности за своје поступке не одговарају правосудним органима.

У конкретном случају посебно је забрињавајуће да државни агенти који су учествовали у убиству А. Б. нису испитани у току истраге, а домаће власти нису пружиле никакво објашњење за тако озбиљан пропуст. У вези с тим, Суд не може да превиди чињеницу да је изјава једног од државних агената, који је накнадно саслушан као свједок, била у директној супротности с изјавама других испитаних свједока током истраге. Четврто, током истраге није извршена никаква процјена у погледу резултата обдукције тијела А. Б. Пето, Суд је указао да се истражни органи нису бавили кључним тачкама за утврђивање тачних околности убиства А. Б. Истражилац је посебно закључио да у радњама државних агената није било елемената кривичног дјела. У вези с тим, Суд примјећује да у истражиочевој одлуци не постоји ништа што би Суду омогућило да утврди како су органи гоњења дошли до свог закључка јер су описане различите чињенице и прикупљени докази, а није дато никакво објашњење на који начин су они подржали одлуку да се не покрене кривични поступак. Суд је указао да је забрињавајуће што су домаћи судови одбацили притужбу подноситељице представке на одлуку органа гоњења којом је одређено да се не покреће кривични поступак, без покушаја да се баве било којим од пропуста у истрази које је подноситељица представке истакла у жалби. Суд је закључио да су домаће власти пропустиле да спроведу ефикасну истрагу о околностима убиства А. Б., због чега је дошло до повреде процесног аспекта члана 2 Конвенције.

б) Материјални аспекат

Суд понавља да у случају када државни агенти употријебе смртоносну силу, тада је на Влади да пружи увјерљиво објашњење догађаја који су довели до смрти лица и докаже да је сила коју су користили припадници снага безбједности била оправдана, да није прекорачила оно што је било апсолутно неопходно и да је била пропорционална постизању једног или више циљева наведених у члану 2 став 2 Конвенције. Суд је указао да истрага која је спроведена на домаћем нивоу очигледно није била ефикасна и да је оставила толико очигледних питања без одговора да Суд није био у стању да утврди праве чињенице у вези с убиством, а није се могао ослонити ни на закључак који је донесен након истраге. У тим околностима, Суд је указао да Влада није испунила терет доказивања да је смрт А. Б. наступила као резултат употребе силе која је била апсолутно неопходна за постизање једног од циљева наведених у члану 2 став 2 Конвенције те је утврдио да је дошло до повреде материјалног дијела члана 2 Конвенције.